Вести
03. 07. 2015.
Оптужени Милан Радоњић завршава изношење одбране
У Специјалном суду данас се очекује наставак суђења врху некадашњег ресора Државне безбедности (ДБ) због учешћа у убиству новинара и власника листова Дневни телеграф и Европљанин Славка Ћурувије. Планирано је да у току данашњег главног претреса бивши шеф београдског одељења ДБа Милан Радоњић настави са изношењем одбране и одговара на питања тужиоца и адвоката.
За убиство Ћурувије су, поред Радоњића, оптужени и бивши начелник ресора Државне безбедности Србије (ДБ) Радомир Марковић, главни обавештајни инспектор у Другој управи ресора Ратко Ромић и припадник резервног састава тог ресора Мирослав Курак.
На почетку суђења Радоњић је износећи своју одбрану негирао умешаност у убиство Славка Ћурувије.
"Никада нисам ни од кога добио налог да починим кривично дело, нити ми је то упућено као инсинуација, ради испипавања мог пулса. Увек сам се трудио да се посао који се ради, ради максимално професионално и по правилима ресора", рекао је Радоњић том приликом.
Пре њега, своју одбрану у овом поступку је износио и првооптужени Радомир Марковић.
Негирајући кривицу, он је истакао да су мере прислушкивања Славка Ћурувије уведене пре него што је он дошао на чело ДБа, по налогу његовог претходника Јовице Станишића.
Марковић је истакао да он није знао да је Ћурувија био на „мерама“ и да је о томе сазнао по његовом убиству.
Славко Ћурувија убијен је на Ускрс 11. априла 1999. године, за време НАТО бомбардовања Србије у улазу зграде у којој је живео. Према оптужници, непосредан учесник убиства је био Мирослав Курак који је у бекству, а саучесник му је био Ратко Ромић који је дршком пиштоља ударио Ћурувијину супругу Бранку Прпу у главу.
У оптужници се наводи да је Радомир Марковић са планом за убиство упознао начелника београдског ДБа Милана Радоњића, а да се затим Радоњић о томе договорио са њеним припадницима Ратком Ромићем и Мирославом Кураком, као непосредним извршиоцима.
Како се додаје у оптужници, Ћурувија је убијен по налогу непознатих лица из врха власти због „јавног иступања у земљи и иностранству и критике носилаца политичке власти, могућности да утиче на јавно мњење и деловање опозиционих друштвених снага, ради очувања постојеће власти“.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.