Вести
29. 06. 2015.
Неговање језичке правилности и лепоте
Још 1997. године, тадашњи председник Матице српске Бошко Петровић, уз помоћ најугледнијих наших лингвиста, покренуо је часопис “Језик данас”, посвећен неговању правилности и лепоте језичког израза.
Часопис је излазио девет година, а обновљен је недавно, такође под окриљем МС. Први двоброј нове серије представљен је јавности ових дана, а о концепцији, садржају и будућим темама говориле су лингвисткиње, професорке универзитета Вера Васић, Рајна Драгићевић и главна уредница Рада Стијовић.
Иако је “Језик данас” престао да излази 2005. године, потреба за њим је остала. У живом језичком бићу дошло је до промена, па су се јавила нова огрешења, а многа стара нису престала да постоје, упозориле су лингвисткиње. У међувремену је изашла допуњена и донекле измењена верзија “Правописа”, а са новим решењима се појавила и “Нормативна граматика српског језика”. Међутим, друштвена брига о језику није постала ни већа ни организованија. Због свега тога Матица српска је одлучила да поново покрене часопис за културу усмене и писане речи: “Језик данас” креће у новој серији, али заснован на старим темељима.
Жеља старог, али и новог уредништва остала је непромењена: да се на стручан и научно утемељен, али разумљив и широком читалачком кругу доступан начин пише о актуелним језичким проблемима. “Језик данас” намењен је онима који непосредно, свакодневно утичу на данашњи ниво језичке културе, а то су средњошколци, студенти, професори, лектори, новинари, писци свих струка. И прво, а и ново уредништво од њих је очекивало помоћ “у заједничком напору да се језик улепша, ојача, оплемени, учини гипкијим, природнијим, изражајнијим, богатијим, сигурнијим у себе.”
Главна уредница је набројала тематске области којима ће се часопис убудуће бавити. То су неговање и нормирање савременог српског језика, правилног изговора и акцента, нарочито на радију и телевизији. Посебан блок тема припада статусу екавице и ијекавице у измењеним историјским околностима, настави матерњег језика у основним и средњим школама, као и језику уџбеника и приручника. Такође и језику медија, политичком и правном језику, стручним терминологијама као и могућностима њиховог уједначавања и стандардизације. Отвараће се питања борбе против бирократизације језика, односа према туђицама, као и проблеми преводилаштва (књижевног, стручног, превода страних филмова и серија).
Један од најважнијих задатака “Језика данас” биће још упорније скретање пажње на упорна огрешења о књижевојезичку норму (један од најчешћих примера је реч “евро”, коју већина изговара као “еуро”).
Часопис ће излазити два пута годишње у четири броја. Следећи се увелико припрема, а у њему ћете, између осталог, моћи да прочитате и неке језичке занимљивости: зашто се, на пример, може рећи ”у Бањој Луци”, а не може “у Бањој Ковиљачи”. Најављена је и рубрика “Писци о језику” коју уређује песник Милосав Тешић, а у њој ће бити објављен одломак из писма Јосифа Бродског Леониду Брежњеву, писаног на путу за изгнанство 1972.
Ново уредништво обећава актуелан, стручан, популаран и занимљив садржај. И позива на сарадњу, која подразумева и постављање питања.
Између анархије и демократије
Развојем интернета појавио се и велики број језичких саветника. Готово преко ноћи никло је мноштво сајтова који нуде језичке поуке, тумаче правописна и граматичка правила, нуде лекторске и коректорске услуге, чуло се на промоцији “Језика данас”. На друштвеним мрежама постоје десетине група на којима се расправља о језику, решавају се језичке недоумице, а сви, наводно, имају за циљ подизање нивоа језичке културе. Све би ово било лепо, да се није отишло у крајност, почели су да ничу приватни нормативни приручници сумњивог квалитета. Поново је постало актуелно запажање Вука Караџића: “Како који зареже перо да пише, он већ одмах почне мислити како ће језик поправљати, а не како ће га учити.”
Слична је ситуација и у другим језицима; има предлога да се норма потпуно укине и да се омогући спонтани језички развој, а ти новокомпоновани “лингвисти” језичку анархију изједначавају са демократијом.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.