Вести
26. 06. 2015.
Екипе на власти се јако добро забављају
Хрватски новинар, писац, члан Менсе, Загрепчанин кога је у Сплит одвела љубав, Ренато Баретић већ три године нема посла у домовини. Повремено пише за један портал и наставља се бавити књижевношћу.
До сада је објавио: “Ријечи из џепова”, збирку поезије, “Осми повјереник”, роман, “Коме ћемо слати разгледнице”, збирку поезије, “Причај ми о њој”, роман, “Хотел Гранд”, роман, збирке колумни, “Муке малог вука”, књига за децу, “Сплит за почетнике” (са колегом Ивицом Иванишевићем)... Добитник је многобројних књижевних награда, али прво логично питање за Барнија, како га зову пријатељи, док седимо у једном врачарском кафићу, јесте какво је стање медија у Хрватској данас?
“Ситуација дефинитивно, у чему се слажу сви новинари и коментатори који су то били и у вријеме 90-их, веома подсјећа на то доба. Крећу тужбе против новинара и откази због начињене штете и све одлази у вражју матер, што се мене тиче. Новинарски занат се не цијени већ најмање десет година. Данас имате државног новинара Велимира Бујанца, који је миљеник предсједнице и Томислава Карамарка, вође опозиције, човјека који се нада да ће бити премијер. Тај новинар се почетком 90-их сликао у нацистичкој униформи, са кукастим крижем на рукаву. Он је главна медијска узданица Карамарка и то је она црно-црвена – као онај нацистички знак на рукаву – нит која се провлачи кроз све хрватске медије, а тај је новинар симбол тренутне ситуације у хрватском новинарству. Али, ето, док сам овдје у Београду, колико видим и чујем од људи, ситуација није ништа бијеља. Дапаче”, каже Баретић за Нови магазин.
Има ли аутоцензуре код новинара у Хрватској?
Не знам. Ја сам увијек писао шта мислим, али је то питање стила. Све се може казати. То је питање труда око стила, да те не могу заскочити. Вјеројатно постоји.
Колико та медијска ситуација има везе са политиком?
То је питање кокоши и јаја. Медији креирају друштвену слику. И већ се више од годину дана говори о побједи ХДЗ-а на изборима почетком 2016. СДП влада се понаша губитнички, нешто се батргају, али то је јадно. Тоо little, too late. Та перцепција је већ створена и сви се већ спремају – у, јбт, да видимо шта нам је радити за који мјесец ако хоћемо радити, задржати посао, као да се ту ништа не може промијенити. Није точно. Али, велим, медији који су створили ту слику сад је додатно напумпавају и тако се престројавају.
Хоће ли ХДЗ заиста победити?
Ја ћу учинити све да се то не догоди. Али то је, нажалост, само један глас. Ја ни за кога нећу агитирати у својим ријетким колумнама на Т-порталу, али да, против ХДЗ-а хоћу. Та странка је неправомоћно осуђена као злочиначка удруга и ја не знам шта Врховни суд чека већ годину дана.
Какви су сада свеукупни српско-хрватски односи?
Мислим да се ове екипе на власти сада јако добро забављају. Они су створили посебну касту којој је првенствени циљ да грађане са демократским назорима одбију од избора. Да им покажу да каква год смјена била, ништа се битно неће промијенити, па ког су Бога онда ишли на изборе! Ту се већ 50 посто њих елиминирало. Они се сви јако добро слажу, како унутар земаља тако мислим и међусобно. Раде по истом шаблону и не знам доиста што се треба догодити да се те ствари промјене. Да падне атомска бомба, једна ту, једна тамо?
Јача ли десница генерално?
Апсолутно. Десница јача свуда и можда је ово тренутак да будемо поносни јер смо напокон у европском тренду, сви скупа. Ова економска криза је дивно гнојиво за јачање деснице. А онда су ту неспособне политике које занима само опстанак на власти, мржња за стране банке које једу нашу супстанцу, гомила ратних ветерана, барем у Хрватској, који су незадовољни својим данашњим статусом – јесмо ли се за ово борили. Дакле, све су то предувјети који су постојали 1932. у Њемачкој за успон деснице и експлозију мржње. Ја бих јако волио да сам у криву, али чињенице ме демантирају.
Како коментаришете свастику на Пољуду?
Ужасно је тужно било гледати реакције – у, леле, што ће сад свијет рећи?! Сплитске фасаде су пуне кукастих крижева, обичних крижева с некаквим порукама. Читав град је у томе. То ради неколицина идиота и ја се највише згражам над тиме што то нико не чисти, то стоји годинама. Али, сад кад је свијет то открио, то лицемјерје у службеној јавности је фасцинантно – ајме, срамоте, јер је то била међународна утакмица. И сад није проблем што је Европа видјела, јер ми смо сад чланица. Проблем је у томе што нас УЕФА може казнити, па наши “ватрени” можда неће моћи ићи на европско првенство!
То је ужасно, љигаво, покварено и најниже могуће лицемерје. Сви се слажу да је то страшно, то је учинио неки злочинац који жели наудити Хрватској. Али, понављам, то је само највећа свастика у Хрватској, а оне мање од пола метра, то нема везе и нитко није споменуо друге могуће посљедице по Хрватску. Па, имаш саборског заступника у Сплиту који каже “не, то је социјалистички симбол, био је симбол национал-СОЦИЈАЛИСТА, какав фашизам, о чему ви говорите”! Он то говори у парламенту једне чланице ЕУ и нитко ништа! Осим неколицине новинара и политичких аналитичара, нитко не именује ствари правим именом.
Свуда око себе видим процес труљења. И колико год је мени увијек бескрајно угодно у Београду, видим да и овдје то траје. Кад ћемо се извућ из тога, збиља не знам. Баш сам, онако, безнадан.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.