Вести
22. 06. 2015.
Надежда Ажгихина, извршна секретарка Руске уније новинара, говори за Данас
Пропаганда је једнако штетна и у Русији и на Западу
Слобода медија у Русији је под знаком питања. Није тајна да је Русија традиционално специфично место што се тиче новинарства.
У Русији су многи новинари онемогућени да раде свој посао и притом имамо доста нерешених убистава и нестанака новинара.
Од почетка деведесетих година на том списку има 350 имена.
Нажалост, недавно смо имали нове трагедије, углавном у Украјини, где су убијени поједини руски новинари.
Проблем је што многа од тих убистава нису расветљена до данас, истиче за Данас Надежда Ажгихина, извршна секретарка Руске уније новинара и потпредседница Европске федерације новинара, која је прошле седмице боравила на конференцији ОЕБС „Безбедност новинара, медијске слободе и плурализам у време конфликта“ у Бечу.
Она додаје да је стање слободе медија додатно усложњено и због потеза међународне заједнице, јер су новинари постали ограничени и због санкција Русији које су изазвале неповољнију економску ситуацију.
- Због тога се сада суочавамо са незапосленошћу, већим порезима и смањењем броја медија, што све утиче и на медијске слободе. Опстанак свих медија тренутно је под знаком питања. Руска унија новинара у сарадњи са Европском федерацијом новинара се бори да се таква ситуација поправи, али је исто тако неопходна и солидарност међу новинарима која није довољно развијена. Солидарност је главно средство за борбу за већи степен поштовања слободе медија - напомиње Ажгихина.
Постоји ли цензура у Русији?
- Цензура постоји свуда. На првом месту, ту је цензура власника и уредника у зависности од њихових личних интереса. Уредници у складу са тим шта је корисно за политику коју подржавају гурају своје новинаре да пишу и извештавају у том правцу. Има, међутим, и новинара који одбијају да тако раде. С друге стране, Русија је велика земља и имамо велики број независних медија, нарочито штампаних.
Може ли се направити разлика између државних и приватних медија?
- Зависи. Неки приватни медији воде чак већу пропаганду од државних медија. Приватни медиј није по дефиницији добар медиј. Многи приватни медији негују углавном забавни програм кроз који се провлачи пропаганда, а опет неки медији који су у сарадњи са државом производе много балансираније информације од приватних. Имамо ситуацију да многи новинари због политичке ситуације и економске кризе нису спремни да се суоче са стварним проблемима. Интернет је, с друге стране, много слободнији, мада има много непроверених и погрешних информација, као и говора мржње. Ситуација, дакле, у том погледу није издиференцирана. У сваком случају, новинари и медијски менаџери морају да разумеју да су слободни и одговорни медији, уз поштовање свих професионалних и етичких стандарда, наша једина заштита, наша мисија и да то морамо да очувамо.
А има ли разлике међу самим државним медијима?
- Има, и то веома. Русија је велика земља и медији се разликују од околности у регијама у којима раде. Правог новинарства је најмање на телевизијама, које су углавном окренуте забавном програму, али је оно веома политички ангажовано. Али када је реч о радију и штампаним медијима, ситуација је другач ија, тако да се може рећи да постоји баланс међу државним медијма.
Колико у Русији постоји државних медија?
- Тешко је дати прецизан број. Постоји велики број медијских компанија регистрованих у Русији, али око 20 одсто њих не ради, већ су постојали само током предизборних кампања. Већина медија је приватна и они су у својим садржајима махом оријентисани на забаву и спорт, док су они који се баве политиком окренути држави.
Да ли се однос државе према медијима променио након избијања украјинске кризе?
- Украјинска криза довела је Русији санкције, због чега економија пати, рубља је пала, тако да се тај утицај осетио и у медијима. Када је реч о званичним ставовима државе, наравно да постоје захтеви медијима да шире пропаганду. Новинари попуштају у тим захтевима, јер иначе многи новинари воле да буду послушни „војници“.
Колико се разликује извештавање о украјинској кризи у медијима у Украјини од руских медија?
- Пропаганда је присутна на обе стране, с тим што је у Русији већа, јер је већа и земља. Али пропаганда је сама по себи једнако штетна свуда, како у Русији тако и на Западу. У оваквим ситуацијама је веома битно промовисати етичко и професионално извештавање и зато је потребна медијска едукација младих новинара, доносиоца одлука и публике.
Колико су Русији важни добри односи које има са Србијом?
- Битни су, јер су ти односи традиционални. Срби нису руски партнери, већ руска браћа и ми смо сви упознати са дешавањима на Балкану. Југославија је била симбол отворенијег друштва у време СССР и многима је тада био сан да оду тамо на одмор. Такође, постојало је и велико саосећање током бомбардовања Србије 1999. године, нарочито када је била погођена зграда РТС. Повезаност Србије и Русије је, рекла бих, више културна него политичка.
Али какви су интереси Русије у овом тренутку да одржи такве односе са Србијом, која има добре односе уједно и за Западом, окренута је путу ка ЕУ, а опет није увела санкције Русији?
- Не могу да одговарам у име руске владе, већ само у име новинара. У сваком случају, мислим да је битно одржавати добре односе и то не само у време конфликта.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.