Вести
18. 06. 2015.
По цену властите коже
...Жупањски суд у Сплиту пре неколико дана донео је пресуду против Слободне Далмације према којој је текст Бориса Дежуловића из 2012. "За њих би било боље да Бог не постоји" повредио част, углед и достојанство десетеро тужитеља, због чега тај дневни лист треба да плати око 20.000 евра накнаде штете.
Добитник награде Еуропеан Пресс Призе за изванредно новинарство, у спорном тексту са поднасловима "Десничарска стока" и "Католички талибани", групу хомофоба који су за отмицу и убиство малолетне Антоније Билић окривили осигурање Поворке поноса у Сплиту, назвао је "гњидама", а након пресуде, Слободна Далмација му се захвалила на сарадњи.
Због овог потеза листа отказе су дали још двојица колумниста - Анте Томић и Јурица Павичић, а протестовало је и Хрватско новинарско удружење, док су испод спорног Дежуловићевог текста свој потпис ставили бројни новинари и активисти (Оливер Фрљић, Виктор Иванчић, Предраг Луцић, Јасмила Жбанић...).
Да случај добије и "морбидну" ноту "побринуо се" десничарски новинар Велимир Бујанец, познат по радикалним ставовима, објавивши на свом профилу својеврсну смртовницу - текст посвећен Дежуловићу у којем изражава "најдубље саучешће свима онима који су погођени губитком великог сина Југославије".
Шизофрено стање у којем се налази хрватско друштво (попут овог нашег) показује и то да је пресуда против новинарске слободе говора у борби за људска права стигла тик пре него што је у Загребу без инцидената одржана Парада поноса, и то под слоганом "Гласније и храбрије: Антифашизам - без компромиса!"
Борис Дежуловић један је од оних аутора који пишу и по цену властите коже, како каже Милљенко Јерговић, стварајући већ 30 година "исти текст, у различитим формама, новинским и књижевним жанровима, у различитим историјским околностима, под различитим партијама и режимима, али пред истим људима и народима".
Рођен је 20. новембра 1964. Студирао је историју уметности, а новинарску каријеру започео у сплитској Омладинској искри. С Виктором Иванчићем и Предрагом Луцићем основао је култни недељник Ферал Трибуне, који је као "Гласило хрватских анархиста, протестаната и херетика (Богу-мили, а ни врагу нису мрски)" деведесетих година имао значајну улогу за медијске слободе у Хрватској и поставио новинарски стандард који, по мишљењу многих, до данашњег дана није досегнут. Аутор је, између осталог, књига "Цхристкинд", "Јебо сад хиљаду динара" и "Пјесме из Лоре". Проглашен је новинаром године 2004. у избору ХНД-а. Ожењен је и живи у родном Сплиту.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.