Вести
17. 06. 2015.
Истрага о нама
Нека чудна, тешко описива мешавина туге, немоћи и фрустрација као да је преплавила већину грађана када су чули да је мали Стефан из Банатске Суботице после дводневне потраге пронађен мртав, у шипражју реке, без видљивих повреда. Извесно је да отмице није било. И да је целу причу о непознатим отмичарима и црном „пунту” измислио млађи брат. А онда као да је, уместо истраге о нестанку и смрти једног дечака, кренула истрага о нама или истрага међу нама. Новинарима.
На саопштења новинарских удружења, Министарство културе се надовезало, најоштрије осуђујући „сваки покушај кршења медијских закона, нарочито у случајевима угрожавања права малолетника”.
У саопштењу се наводи да је „недопустиво и неморално градити тираже и подизати рејтинг угрожавањем људских права и стварањем атмосфере ријалитија од једне породичне трагедије”.
На другој страни дубоко подељене земље, у којој се баш све прелама кроз политичку призму, налази се коментар читаоца на једном порталу: „Не, него ће некоме да продају новине у којима ће читав текст да гласи: „Нестао дечак. Детаљније по завршетку комплетне истраге. А за то време ће Цесид и остале баба Ванге несметано да нагађају и обмањују народ како тај и тај политичар има огромну подршку.”
Наш лист није писао о тетовираним отмичарима, црним аутомобилима који шпартају банатском равницом, о осмочланој номадској породици која преживљава од чувања оваца и која је можда умешана у продају сина. Ни друге невероватне приче о овој трагедији нису се нашле на нашим страницама. Али то се нама није десило не само зато што поштујемо основна правила наше посрнуле професије, него зато што нисмо имали специјалног извештача. Нисмо сигурни како би наш извештач дочарао атмосферу страха и стрепње која се уселила у мало војвођанско село, у којем свако има неко објашњење за необјашњиву трагедију.
А извештачи су само радили свој посао и преносили оно што су сазнали у селу. На пример, да је млађи брат као једини сведок кроз плач причао о тројици отмичара, црном „пунту” затамњених стакала, о грубом бацању у гепек његовог брата и бежању пуним гласом. А ту је и комшијина прича да га је великом брзином претекао црни „пунто” на лошем путу и одмаглио. И снимак камера са сеоске задруге који допуњава читав хорор.
Ако расплет ове драме са дечаком очекује читава нација, ако седма сила запоседне плотове дотад идиличног села, јер је живот постао више од истраге, онда лицемерно звучи када Министарство културе држи лекције из морала новинарима и извештавање подводи под ријалити новинарство.
Новинари су се протеклих година озбиљно потрудили да наруше репутацију сопствене професије, али су данас постали лака мета у којима су одговорни чак и када покушају да пренесу оно што су заиста чули, видели у малом месту погођеном великом трагедијом.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.