Вести
16. 06. 2015.
Кад пензионер надмудри министра
Опозиција је веома јака и активна, власт је због притиска јавности одустала од пројекта „Београд на води”, а питање је дана кад ће влада Александра Вучића бити срушена. На ове погрешне закључке могао би да дође неко ко се о политичкој сцени Србије информише преко коментара на друштвеним мрежама или на сајтовима таблоида.
Ево свежег примера дебате о политичким ставовима премијера Србије:
„Премијер прича само истину, можда вам то смета, јер сте навикли да вам демократе причају бајке! Како објашњавате најнижи дефицит у последњих 10 година?”
„Тако што је узео од пензионера који издржавају децу и унуке. Значи ти подржаваш смањење плата пензија, а повећање пореза, струје и грејања?”
„Да, ја подржавам све то, ако је економски оправдано.”
Ово, дабоме, није расправа у Скупштини Србије, већ дијалог на интернет сајту једног таблоида који су водили, између осталих, „Сара”, „Милодарка”, „Министар” и „Пензионер”. Реч је анонимним младим људима које су ангажовале политичке партије да пишу хвалоспеве о лидеру владајуће партије или да омаловажавају његов рад. У јавности су познати као ботови.
За креирање виртуелне политичке и друштвене стварности заслужно је 400 људи који преко својих твитер налога шаљу велики број коментара, настојећи да створе утисак да огроман део јавности подржава одређени политички курс. На друштвеним мрежама су активни и „Страшно”, „Јова”, „Пеја”, „Александар”, „Мачак у чизмама”, „Никола”, „Марина”, „Нена”, „Мика”, „Маја”… Њих су организовале три политичке партије: Демократска странка – која их је увела у друштвене мреже по угледу на предизборне активности Барака Обаме, Демократска странка Србије – која има добро организовано језгро присталица и Српска напредна странка – која је постојећи систем ојачала и омасовила.
Активности председника Томислава Николића за ботове или њихове саветнике у странкама нису много интригантни јер иза текстова посвећених његовом раду просечно има до 40 коментара. Магнет за „рат” ботова је увек премијер Александар Вучић. Тако је, рецимо, његова посета Америци на интернет пораталима таблоида и једне телевизије забележила између 280 и 410 коментара. И увек су у „игри” три табора: они који безрезервно подржавају све што каже лидер напредњака, они којима је за све крив, али и они заговарају десничарске „патриотске” ставове, и они који не пропуштају прилику да констатују „да Вучић иде стопама Тадића и да ће земљу распродати нашим непријатељима Кирбију, Блеру и Меркеловој”. Главни циљ је да читаоци коментара, они који не припадају ниједној зараћеној страни и не сврставају се до краја ни уз једно од понуђених мишљења, поверују да су се сви обични грађани, слични њима већ определили.
Познати блогер Исток Павловић скоро је у ауторском тексту у „Политици” констатовао је да је „независни имиџ блогера одлична платформа за врхунску манипулацију и спиновање јавности, која је већини људи потпуно невидљива”. Он је нагласио да ће читаоци најлакше поверовати у причу уколико је дошла од неког малог и небитног блогера, тобожњег „човека из народа”.
И Татјана Веховец, директорка Центра за нове медије „Либер”, слаже се да су код нас медијски портали и друштвене мреже, а посебно твитер, изразито политички поларизовани, поприште правог политичког рата који доводи у питање и слободу говора.
Она је међутим уверена да „ботови СНС-а чине највећу организовану групацију с најчвршће дефинисаним задатком, док је цела опозиција бројчано већа, али је изразито модуларна, с нејасним границама између одређених политичких опција” и додаје да се „ова јасна поларизација огледа у томе што се код онлајн тимова СНС-а може лако приметити кохерентност и извршавање одређеног, конкретног задатка. Код опозиције границе нису јасне, јер је њихов генерални задатак да опонирају владајућој странци, без обзира на то чијој политичкој опцији припадају”.
Татјана Веховец тврди да је ово закључила „дубинским истраживањем односа твитераша” према прес-конференцијама које држи премијер Србије. Та онлајн ситуација је лакмус за политичко расположење учесника на мрежама, али је и добар пример за одређивање тога ко је где у односу на оно што заступа Александар Вучић као централна фигура и шта је ко спреман, или има задатак, да објави да би свој однос потцртао.
Карактеристика свих „ботовских” страна јесте да су ангажоване да омаловажавају другу страну и у том се рату не преза од веома озбиљних увреда и говора мржње.
„Ботовске стратегије се мењају, у складу са спољашњим догађајима. Ако почне да се прича да ботови СНС-а раде за сендвич, они ће одмах почети то исто да пребацују, на пример, ботовима ДС-а. Ако ботови опозиције почну да исмевају лапсусе народних посланика владајуће партије и министара, одмах започиње ботовско надограђивање лапсуса и приписивање опозицији”, каже Веховец.
Она упозорава да најлошија верзија у тој градацији накарадног дискурса на мрежама јесте да сада свако ко изрази своје мишљење, а некоме се не допадне, може бити оптужен да је бот. Тиме се покушава потпуно обесмислити овај озбиљан проблем и минимализовати штеточинство службеног заступања нечијих интереса скривеног иза анонимности коју интернет дозвољава.
Блогерка Драгана Ђермановић каже да је назвати „ботовима” све људе који на интернету заговарају одређену тему чини све кориснике интернета – ботовима, што они нису. Она, ипак, признаје да обичан читалац тешко са стране може утврдити ко је бот, а ко износи свој став независно од било које партије.
„Свако ко страствено заговара неки став, како на тему политике или неке друге друштвене теме, може бити схваћен као бот, због негативног имиџа и перцепције стварних ботова. Тачну информацију ко је бот могу да имају само медији где се остављају коментари, али ми то не можемо да знамо. Иако нема никакве сумње да су политичке странке ангажовале појединце да без обзира на своје лично мишљење заговарају одређену идеју, мислим да већину ’заговарача’ чине сасвим обични људи који износе свој јасно дефинисан став”, каже Ђермановићева.
То значи да они политички ставови са којим се не слажемо најчешће приписујемо ботовима, док у онима који нам политички одговарају лако „препознајемо” независне, аутентичне коментаторе друштвених прилика.
Твитер батинаши
Центар за нове медије „Либер” открио је да неки твитер налози у Србији показују изузетну активност по питању неке теме, која далеко превазилази просечне активности твитераша на глобалном нивоу. Готово половина твитер корисника просечно твитне пет оригиналних статуса у току целог дана, а свега 16,5 одсто твитне више од 10 оригиналних статуса дневно.
„Свака активност већа од три статуса на једну исту тему, показује снажан ниво заинтересованости, а пет и више – открива упосленог на теми. Ако сада замислимо да се неко у року сат времена на исту тему јави око 40 пута, тада са великом извесношћу можемо говорити о задатку који се извршава”, истиче Веховец.
Неки од твитераша се понашају и као „батинаши”. Њихов задатак је да омаловажавају и вређају одређене јавне личности из групе политичких противника, а после једне такве интензивне кампање узнемиравања, неретко мењају свој идентитет у потпуности, тако што мењају име или надимак, профилну фотографију и започињу свој нови живот, за неки нов задатак. У „Либеру” су утврдили да око 20 одсто анонимних твитераша промени свој идентитет после веће кампање.
Дачић против ботова
Колико су ботови уопште делотворни у борби за политичку превласт? Поучно је сазнање да једино Социјалистичка партија Србије није ангажовала ботове да заступају њене интересе на друштвеним мрежама. Упркос томе што професионалне присталице социјалиста нису активне на друштвеним мрежама, СПС увек подржава стабилних 12 до 14 процената грађана.
Млађи кадрови у СПС-у су неколико пута питали Ивицу Дачића да ли би партија требала да ангажује ботове, као што су то урадили СНС, ДС и ДСС, али је лидер социјалиста то одлучно одбио, рекавши да би то било само губљење новца и времена. Како сазнајемо, Дачић каже да су коментатори острашћени и да је борба да се утиче на њихове ставове обично губљење времена.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.