Вести
16. 06. 2015.
Језик улице доноси зараду
Текстови и емисије чији је смисао јефтина забава, због профита не презају ни од вулгарности.
“Док Рада шљака, он ужива са секси стрељашицом”, “Нисам алкос, имам најбољу гузу на естради”, “Зашто је Зорица напустила првог сина”,“Цеца одложила рођендан”…
Ово су само неки од последњих новинских наслова који су “прогутали” српску штампу и медије уопште. Таблоиди. У исто време са ТВ екрана милионско гледалиште привлаче “ријалити циркуси” попут “Фарме”, “Парова” “Лудих кућа”… Како стручњаци из ове области кажу, неважно постаје главна вест. Ко се потукао, ко је кога преварио, а која дама са естраде има најбоље силиконе.
Текстови и емисије чији је једини смисао јефтина забава не презају ни од најгорих вулгарности, а једини циљ је што већи профит уз што мање труда. За то време нове генерације већ стасавају са новим узорима, главним јунацима ријалитија и насловница таблоида, којима би да завире у лонац, у ормар, у брачни кревет.
Највећи тиражни узлет доживели су часописи који су свој концепт базирали на чаробној формули успеха — естрада, секс и трач. А главни кривац за такву слику, излоге киоска и теме међу младима је друштвена елита, сматра Драган Јањић, потпредседник Независног удружења новинара Србије.
- Политичка, интелектуална, економска елита није испунила једну од својих најважнијих улога да осигура заштиту стварних друштвених вредности — каже Јањић.
— То се не чини забраном неког програма, него непрекидним залагањем за праве вредности. Код нас се дигне прашина када неки медиј објави нешто што се не допадне неким политичким или другим центрима моћи, док се о емисијама у којима се отворено промовишу антивредности и које су доступне и деци, веома ретко ко оглашава.
Таблоидизација је завладала српским медијима последњих десет година, али су се први таблоиди појавили много раније.
- Седамдесетих година прошлог века био је период процвата илустроване, забавно ревијалне штампе која се, у борби са телевизијом, обилато служила шундом — каже Неда Тодоровић, професорка новинарства на Факултету политичких наука.
— У Србији се тада објављују “Чик”, “Адам и Ева”, “Магазин за мушкарце”. Деведесете године 20. века и почетак новог миленијума, обележени су снажном таблоидизацијом не само штампаних него и електронских и онлајн медија.
По речима професорке Тодоровић, профит, а не етика, најдубља је мотивација таблоидног журнализма.
- Таблоидизација подразумева “стварање производа са најнижим именитељем који привлаче макисмални број потрошача — каже наша саговорница.
— Нудећи бекство од стварности и лака решења оно утиче на непожељну радикализацију друштва под паролом да делује у интресу “малог” човека. Обраћају му се осиромашеним, некњижевним жаргоном и језиком улице, интимизују се са њим. Без зазора, користи се кич, шунд и фолк у присној комуникацији — “на ти”, често, нуди и “псовачко новинарство” у коме “јаке речи” замењују аргументе.
|
Може и горе Уз “Великог брата”, “Фарме” и “Парове”, чини се да смо дотакли дно. Драган Јањић сматра да може бити и горе у оваквој врсти програма. — Логично је да следећи корак буде “тврда” порнографија. Колико сам видео на једом сајту, у руским емисијама сличног типа се, на пример, непрекидно туку, нарочито жене. Филмски режисери су одавно схватили какве опасности вребају, па је направљено неколико филмских хитова у којима се људи лове и убијају као животиње. Али, то је ипак смо режисерска машта. |
Како наша саговорница каже, уместо да одговоре на основне захтеве новинарске професије — актуелност, значај и занимљивост, таблоиди полазе искључиво од овог трећег. Таблоидно новинарство је јефтино, мања улагања, него у квалитетној штампи прати, парадоскално — пораст профита!
- Оно што чини срж квалитетне штампе, у таблоидима не мора да добије простор — каже наша саговорница.
— Већина тема повезана је са приватном сфером, нечијим личним искуством, са занимљивим појединачним примерима. Персонализована вест доминира над јавним интересом. Српски таблоиди су, за разлику од европских или америчких, и даље снажно фасцинирани политиком и политичарима. Политизација српских, пре свега дневних таблоида разумљива је када се имају на уму разлике у искуству кроз које смо, у последњој деценији и по, прошли у односу на грађане западних демократија.
По мишљењу Драгана Јањића из НУНС, “Шодер листа” и “Минимаксовизија” се могу посматрати као зачеци таблоидизације телевизије у Србији, али само у формалном смислу. Суштински, то су биле емисије “лаке забаве” које нису вређале ни људе појединачно, ни јавни морал у мери у којој се то чини данас у таблоидним емисијама на телевизији.
Емисије попут “Фарме” и “Парова” нису измишљене код нас, него су дошле из развијених земаља.
- Али, друштва у тим земљама имају разрађене механизме којима утичу на грађане да остану верни истинским друштвеним вредностима и да препознају простаклук у начину мишљења и понашања из таквих емисија — сматра Јањић.
— Чак је и “Фарма” на самом почетку била једна релативно пристојна емисија. Али, чим је почело завиривање у приватност односа међу људима, публика се лако стопила с позицијом воајера који кроз кључаоницу или рупу у зиду посматра шта се догађа у суседном стану и да тражи све више и више. Продукције су спремно одговориле и сада имамо неку врсту порно емисија зачињену примитивним свађама и разговорима какви се не воде ни по паланачким крчмама у ситне сате.
Нови “јунаци” таблодних емисија Мими Оро, Маца Дискреција, Сандра Африка, Атина Ферари полако али сигурно постају узор генерацијама које стасавају. Сведоци смо да су се већ појавиле прве генерације васпитане управо на оваквим саржајима.
- Треба се надати да ће многа од те деце, када одрасту, бити паметнија од својих родитеља и да ће разумети какве поруке носе “јунаци” емисија које су гледали — каже Јањић.
“Черечење” и поруке грађанима
На нашим телевизијама постоје и таблоидне политичке емисије у којима се “черече” јавне личности, обично они који нису по вољи политичким, економским или другим центрима моћи, па чак и обични грађани, а да се при томе потпуно игноришу основна правила новинарске професије — каже Јањић.
— Одлука политичара, односно представника власти, да у таквим емисијама учествују или да их користе како би постигли неке своје циљеве, лоша је порука грађанима и оставља простор да се оно што се народски зове “олајавање” прихвати као нормална друштвена вредност.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.