Вести
08. 06. 2015.
Јелена Триван, в.д. директора Службеног гласника, о пројекту дигитализације „Новина сербских“
Не водимо се политиком, него потребама грађана
Службене новине су увек делиле историју ове државе. Покренуо их је Димитрије Давидовић у Бечу, онда када Србија није имала самосталност, селиле су се свуда где је српска држава бивала, на Крф, у Лондон и Каиро, промениле десетину држава.
И 2008. покренут је пројекат сакупљања и дигитализовања тих новина као својеврсног сведочанства о нашој историји, праву, новинарству и култури.
Пројекат је рађен до 2012. када је обустављен упркос његовом значају. Ја сам га обновила у фебруару ове године и ево, седам година од почетка, он је угледао светлост дана, каже Јелена Триван, в.д. директорка Службеног гласника, одговарајући на питање о томе колико је био сложен посао и колико је времена било потребно за реализацију пројекта дигитализације „Новина сербских“, првог службеног гласила државе Србије.
Она додаје да је највећи изазов био доћи до свих примерака расутих по различитим архивима и свету, а други учинити те новине доступне савременом читаоцу.
Наиме, те новине су излазиле у свом почетном периоду до Вукове реформе на славеносербском, па је Службени гласник заједно са професором Александром Костићем урадио и лематизацију текста, то јест све славеносербске речи описао тако да уношењем речи из савременог језика добијете текстове у којима се та реч помиње у старом облику. Имајући то у виду, може се рећи да је дигитализација и озбиљан подухват за историју језика. Захваљујући Службеном гласнику све новине од 1813. доступне су, претраживе и разумљиве генерацијама које долазе.
У чему је значај пројекта дигитализације?
Дигитализација има неколико резултата због којих се може сматрати капиталним пројектом. То је сада највећа дигитализована правна база у којој се налазе оригинална документа попут Хатишерифа или Сретењског устава. Такође, то је својеврсна историја новинарства која сведочи како су се новине мењале кроз векове и шта је све био њихов садржај. Архива гласила дигитализованих новина може се наћи на адреси www.sluzbenenovine.rs. Како су у новинама некада излазила књижевна дела, дигитализоване новине су и споменик српске књижевности, јер је у њима управо изашла Плава гробница Милутина Бојића и Аве Сербие Јована Дучића, а у избеглиштву их је на Крфу уређивао Станислав Винавер. И као што рекох, за историчаре језика „Новине сербске“ су важан извор података како се развијао српски језик. Уосталом и прва Вукова филолошка анализа односила се на први број „Новина сербских“.
Један од аспеката који се може истраживати кроз базу новог портала, која је финални производ процеса дигитализације, јесте и развој новинарства на овим просторима. Како и колико се новинарство променило од првих бројева „Новина сербских“ до данас?
Новине су некада биле алманах у којима су се могли наћи закони, књижевна дела, вести из других земаља, извештаји привредних друштава и занатлија, дакле целокупна слика друштвеног живота. У поменутој анализи „Новина сербских“ Вук им замера што у њима има превише страних речи и превише сувопарних текстова о другим земљама. Данас би се новинама вероватно исто могло замерити када је реч о језику, да је недовољно чист и правилан, а нажалост у њима више нема књижевних прилога и писци у њима данас не могу објавити своја дела.
У надлежности Службеног гласника су и правне базе које се налазе у Правноинформационом систему. Колико су оне посећене, шта све њихови корисници могу пронаћи и које су предности које оне нуде?
Од 1. јануара 2014. успостављен је Правноинформациони систем РС на адреси www.pravnoinformacionisistem.rs, а његово вођење поверено је Службеном гласнику. Правноинформациони систем обухвата електронски облик Службеног гласника РС, архиву службених гласила, базу која садржи регистар и текстове важећих прописа и других аката Републике Србије објављених у Службеном гласнику РС, базу која садржи судску праксу, и везу са правним актима ЕУ. Садржи и базу прописа на енглеском језику у оквиру које се могу пронаћи преводи закона као што је Закон о раду... Предност је то што је свим корисницима интернета омогућен приступ бази која садржи регистар и текстове важећих прописа и других аката РС објављених у Службеном гласнику РС. Успостављање овог система значи већу ефикасност и доступност правних аката свим грађанима Србије и правним субјектима. На једном месту се могу пронаћи сви важећи закони, правни акти а потребан је само интернет. Упркос томе ПИС је на тржишту у борби са другим приватним произвођачима правних база и водимо битку да он буде више коришћен и препознат, иако је познато да у борби за тржиште не побеђује увек само квалитет.
Службени гласник је можда и једини издавач који у понуди има озбиљно структурирану библиотеку и издања правног карактера. Колико се политичка и друга дешавања у друштву одражавају на избор правних књига и на који начин?
Службени гласник има најрепрезентативнију правну библиотеку. У избору књига које објављујемо не водимо се политиком него потребама грађана тако да пре свега објављујемо законе за које постоји интерес шире популације као што су нпр. Закон о раду, Закон о стечају, Закон о планирању и изградњи, и коментаре закона као што је Коментар Закона о раду. Објављујемо и преводна издања попут Правне теорије државе Мишела Тропера, Појма права Херберта Харта, или Упоредно уставно право Ђузепе де Верготинија. Један број издања чине и она у саиздаваштву са факултетима попут Правног и других институција.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.