Вести

05. 06. 2015.

Аутор: Антонела Риха Извор: Цензоловка

Од почетка смо знали ко су убице, сада имамо и доказе

Због чега до 2014. нису успели да прибаве доказе? Шта су биле прекретнице у истрази? Зашто верује Милораду Улемеку? Кога још очекује као сведока на суђењу? Шта је успела да уради Комисија за истраживање убистава новинара? У разговору за Цензоловку открива Драган Кецман, начелник Управе криминалистичке полиције, који већ 16 година ради на расветљавању убиства Славка Ћурувије

 

Драган Кецман, начелник Управе криминалистичке полиције МУП-а Србије, био је од дана убиства Славка Ћурувије 11. априла 1999. укључен у истрагу. Тада је радио у Трећем одељењу МУП-а и сведочи да је до 2001, када је формирана Управа за борбу против организованог криминала, „владало затишје” не само у откривању овог већ и других злочина.

Од 2003. године на челу је истраге убиства Славка Ћурувије, коју је у појединим периодима водио потпуно сам. Многи су, каже, започињали и одустајали од рада на том случају. Када је почетком 2013. основана Комисија за истраживање убистава новинара, члан је радне групе чији је задатак био да истрагу доведе до краја.

На суђењу оптуженима за убиство Славка Ћурувије – Радомиру Марковићу, Милану Радоњићу, Мирославу Кураку и Ратку Ромићу биће један од сведока. То је разлог његове суздржаности док одговара на нека питања, али у разговору за Цензоловку отворено говори о различитим интензитетима рада на откривању убица, опструкцијама које су пратиле истрагу, сарадњи са колегама из других служби и разлозима због којих верује да ће судски процес који је отпочео потврдити оптужницу.

Цензоловка: Када анализирате период од 14 година, колико је трајала истрага убиства Славка Ћурувије, шта је кључна ствар која је довела до оптужнице?

Кецман: Има их више, а најважнија је одлучна подршка премијера и формирање Комисије. До тада је било више институција које су имале одређена сазнања – и МУП и БИА и Тужилаштво, све је то било ту негде, а није било нигде. Први задатак Комисије био је да прикупи сва сазнања која се тичу убиства Славка Ћурувије и да се систематски уради анализа дотадашњих истрага.

Цензоловка: Зашто то није урађено раније?

Кецман: И сами знате какво је било време 2001. када смо отпочели истрагу, који су се све људи прожимали из претходног времена и буквално се прелили из једног система у други. То је тај стари кадар који се међусобно познавао и одређени број људи из ресора ДБ-а који су успели да задрже везе и утицај. Нико није хтео никоме да се замери, јер је то тада било опасно. Истрага је интензивирана тек 2005, када смо дошли до једног битног сазнања о којем не могу да причам јер се тиче доказног поступка, али тек тада смо истрагу покренули са мртве тачке.

Цензоловка: На какве опструкције сте наилазили?

Кецман: То је била тиха опструкција. Да се нешто ради а да се не ради ништа. Рецимо, дођем са неким захтевом код вас, а ви сте начелник неке институције, ту сте још из претходног система. Од вас зависи да ли ћете ви то одобрити данас, за месец дана или ћете гледати да, рецимо потписивање неког акта, пролонгирате што дуже. Тако да истрага није имала континуитет јер није постојала жеља да се оконча.

Цензоловка: Да ли сте наилазили на странпутице током истраге?

Кецман: Било је много спинова, достављања информација које смо морали да проверавамо, иако смо у том моменту знали шта је спиновано а шта није. Стизале су информације да је неко из тих и тих разлога или кругова извршио убиство, све са циљем да се добије на времену и да се случај не реши.

Цензоловка: Да ли у то спадају сумње да су Лука Пејовић, затим и Зоран Ристовић Прика убице? Бивши шеф ДБ-а Горан Петровић отворено је говорио о сумњи да је Пејовић убио Ћурувију.

Кецман: Било је много дезинформација које су имале задатак да истрагу скрену у погрешном правцу, да се не дође до резултата, али засад о њима не могу да говорим.

Цензоловка: Да ли то значи да Пејовића и Ристовића искључујете као особе на било који начин умешане у убиство?

Кецман: Да, искључујем их.

Цензоловка: Кажете да сте 2005. дошли до неких битних података. Шта се потом десило?

Кецман: То је била поражавајућа ситуација, јер је на крају човек који ми је омогућио једну од битних ствари у истрази остао без посла. Показао ми је где се налази нешто што ме је интересовало, иако сам имао написмено да те ствари не постоје, да су недоступне и уништене. За разлику од тог човека, сви остали су немо ћутали, погнули главу, ту и тамо су напредовали, нису угрозили егзистенцију.

Цензоловка: Зашто је онда и поред тих података истрага застала?

Кецман: Није она застала само на једном податку и на једној чињеници. Ту је и Тужилаштво – и сами знате ко је носилац свих тих истражних радњи. Тужилачка истрага је основ наших поступања. Све што смо прикупили, достављали смо тужиоцу. У том моменту ипак није било толико материјалних доказа који су могли довести до процесуирања. Мада, да се тад кренуло у нешто што смо предлагали, можда би се истрага пре окончала.

Цензоловка: Ви сте започели истрагу 2001, убиство се догодило током бомбардовања. Какве сте податке затекли у документацији – како је, рецимо, рађен увиђај на лицу места?

Кецман: Документовање трагова нађених на лицу места урађено је врло професионално и квалитетно; захвални смо колегама који су у тим околностима радили.

Цензоловка: Како то да је до данас спорно да ли је пуцано из оружја са пригушивачем или без пригушивача, у допуњеној оптужници је нестао тај податак?

Кецман: Да бисте знали да ли је било пригушивача или не, прво морате имати оружје из ког је пуцано. Битно је визуелно запажање сведока на лицу места, описивање звука који се ствара приликом пуцања, јачина је различита.

Цензоловка: Дакле, 14 година се није установило да ли је било пригушивача или не, каква је била јачина звука?

Кецман: Установило се, сведоци су рекли да је то било као прашина, без звукова, као да је ветар мало јаче дувао. Стручњаци ће се сада изјаснити о тим околностима, да ли је то карактеристично за пригушивач или не.

Цензоловка: Како бисте као професионалац описали убиство извршено усред дана, у централној градској улици?

Кецман: Бахато. То урадити на такав начин, на том месту, са толико људи јесте бахато. Сматрали су, вероватно, да никад неће доћи до овога до чега је сада дошло.

Цензоловка: Током истраге сте сигурно проучавали околности које су претходиле убиству. Зна ли се данас тачно колико дуго је Ћурувија праћен и ко је наложио праћење?

Кецман: Зна се, али о томе сада не могу да говорим.

Цензоловка: Да ли су људи који су пратили Ћурувију могли да претпоставе исход, нарочито када им је јављено да прекину акцију?

Кецман: То је већ виђено, могли су да претпоставе. Мени је јако жао тих људи који су крајње професионално и коректно радили тај део посла који им је наређен и који су морали да раде у том периоду. Њихов посао био је да прате, гледају и извештавају некога. Они који су радили тај део посла нису знали шта ће да се деси, мали број људи је знао шта ће да се деси тог дана. После тога им је свакако било јасно и која је била њихова улога. Жао ми их је и лично и професионално, јер свако од нас који ради овај посао може доћи у сличну ситуацију.

Цензоловка: Имате ли сазнања ко је конкретно наредио прекид праћења?

Кецман: Зна се ко је урадио прекид и зашто, али опет улазимо у сегменте о којима не могу да причам.

Цензоловка: Да ли је разјашњена и „улога“ белог „голфа”?

Кецман: Успели смо добар део око белог „голфа” да разјаснимо и документујемо. Тешком муком, али смо успели. Али опет задиремо у доказе и, ако будем био сведок, детаљно ћу објаснити ту чињеницу.

Цензоловка: Због чега је породица била прислушкивана и после убиства? То је исказ Оливере Антонић, која је била оператерка у Седмом одељењу и правила извештаје о прислушкиваним разговорима.

Кецман: Не бих могао о томе да причам. Вероватно је постојао страх неког ко је нешто урадио, и то је на неки начин отежало расветљавање убиства.

Цензоловка: Шта је са досијеом „Ћуран”? Да ли сте га нашли у целости, само су две стране „исцуриле“ у јавност? Шта знате о томе?

Кецман: Не бих сада улазио у детаље, говориће се о томе током суђења.

Цензоловка: Да ли сте га видели у целини?

Кецман: Ко може да вам каже после бомбардовања и 5. октобра, после уништења материјалних трагова, да је тај цео досије који је сачињен током примене разноразних мера комплетан?

Цензоловка: Каква сазнања имате о документацији за коју се сумња да је после 5. октобра, у време прелазне владе, уништена?

Кецман: Много савесних људи је остало у ресору ДБ-а који су одговорно радили свој посао и успели у доброј мери да сачувају податке који су нам помогли у расветљавању убиства. Тешко смо ми долазили до свих чињеница. Тек када бисмо конкретно нашим оперативним радом дошли до тачних датума, имена, догађаја и кад бисмо након тога затражили нека документа, онда бисмо их добили. И то тек када се видело каквим информацијама располажемо, стварно су нам отворили врата. Говорим о периоду после 2005. године.

Цензоловка: Јесте ли истраживали војску? Председник Комисије Веран Матић каже, у интервјуу за Цензоловку, да није задовољан сарадњом са ВБА. Да ли делите тај утисак?

Кецман: Имали смо сарадњу са војском, тражили смо одређене провере и било је и из тих кругова информација да се неки њихови бивши припадници доводе у везу са убиством. Искрено мислим да увек постоји простор и могућности да се та сарадња побољша у размени информација, око увида у неке списе. Када полицајцу дате неки папир, он хоће да види изворни документ, ко га је сачинио, да обави разговор са потписником, да га погледа у очи, да осети тог човека, јер понашање те особе такође може много тога да каже. Мислим да би та сарадња могла и морала да буде много боља, јер сви смо ми на истом задатку, зарад безбедности грађана и ове земље.

Цензоловка: Како то да је кључни сведок Милорад Улемек?

Кецман: У сваком мозаику мора да постоје све коцке да би он имао форму. Тако је и у овој нашој истрази недостајао један мали а, како сада видимо, велики сегмент који је склопио тај мозаик.

Цензоловка: Који је био његов мотив да проговори, и то, како је речено, безусловно?

Кецман: Да ли можете да се ставите у његову ситуацију и осећај после 10 година затвора? За неке ствари за које си мислио да су у неком моменту биле исправне, време покаже да нису, и човек на неки начин мора себи да олакша да с миром може да легне и заспи.

Цензоловка: Ви искрено верујете да он има ту савест с обзиром на сва дела која је починио?

Кецман: Искрено, верујем. То је моје лично мишљење.

Цензоловка: Заиста верујете Легији?

Кецман: Да. Заиста верујем Легији. Око овог конкретног случаја био је од почетка до краја крајње коректан.

Цензоловка: Оно што смо такође чули јесте да је Улемек наводно одбио захтев Радета Марковића да убије Ћурувију. Да ли је могуће да неко одбије захтев начелника ДБ-а? И да не сноси последице?

Кецман: Па могуће је, што да не? И ја сам, игром случаја, у доста ситуација тражио додатна појашњења од шефова, у таквим ситуацијама треба да будеш зрела особа, да имаш мало више искуства. Требало је имати храбрости да некоме кажеш „не”. Зна се у нашем послу да не можеш једноставно да кажеш нећу, не могу, поготову ако сматраш да иза тога стоје неке црне радње.

Цензоловка: Да ли очекујете да ће судски процес који је управо почео довести до неких других сазнања и проширити број оптужених?

Кецман: Мислим да може да доведе и до нових окривљених, а можда и до расветљавања других случајева.

Цензоловка: Шта значи кад председник Комисије Веран Матић каже да очекује да се појаве нови сведоци током процеса и апелује да уколико неко има нека сазнања, да их каже?

Кецман: Конкретно, реч је о оним људима који су непосредно пратили Ћурувију тог дана, који нису чули наређење дато радио-везом да се посао обуставља и наставили су даље да га прате, и који би могли да кажу нешто што до сада нису.

Цензоловка: Како су изгледали разговори са Радетом Марковићем? Шта сте од њега сазнали?

Кецман: Ми смо у том разговору потврдили нека наша оперативна сазнања. У таквој ситуацији, полазим од себе, ако неко нема додирних тачака са нечим, онда нема разлога ни да бежи од неких ствари. У супротном, гледаш да то амортизујеш, да себе склониш.

Цензоловка: Да ли је тачно да је тражио погодбу?

Кецман: Са нама се он није погађао, нити полиција ради погодбу, већ Тужилаштво. Ми смо крајње професионално приступили задатку, тражећи податке и чињенице које би појасниле целу ситуацију.

Цензоловка: Каква је његова улога у самом злочину?

Кецман: Немогуће је да се тако нешто деси а да тако одговорна личност, на тако високом месту нема бар сазнања о тим стварима. А да не причам о другима који су то такође могли да знају, и што ће се, очекујем, истражити до краја.

Цензоловка: Да ли сте у истрази стигли до сазнања о налогодавцима?

Кецман: Дошли смо до Радета. Даље нисмо успели.

Цензоловка: Видите ли везу са Миром Марковић и Слободаном Милошевићем?

Кецман: Не смемо да претпостављамо. Морамо да баратамо на основу материјалних доказа, на основу одрживих судских ствари.

Цензоловка: Према оперативним подацима које износе медији, Мира Марковић је организовала састанак на ком је договарано убиство Ћурувије, помиње се и нека службена белешка. Шта о томе знате?

Кецман: Прочитао сам то у новинама. Нисам видео ту службену белешку, волео бих да је видим. Чуо сам нешто на ту тему, али никад ништа конкретно да бисмо могли да кажемо: јесте, то се догодило.

Цензоловка: Наводно постоје оперативна сазнања...

Кецман: Оперативна сазнања су нешто сасвим друго, али ако нису стављена на папир, она као да не постоје.

Цензоловка: Оптужени Милан Радоњић је тражио да се током судског процеса покажу транскрипти прислушкиваних разговора Александра Тијанића из 1999. Имате ли сазнања о чему је реч?

Кецман: Ако постоје, суд ће наложити, ја нисам успео да дођем до тих сазнања, осим што знам да је био близак пријатељ са Славком. Колико сам ја обавештен, он је давао изјаву Специјалном тужилаштву, али, нажалост, више није жив. Верујем да би он имао још доста тога да каже.

Цензоловка: Тужилаштво и Управа су још 2003. говорили о томе да постоје сазнања ко су убице. Колико су се од времена када сте почели истрагу до данас ваша сазнања променила? Да ли су исти људи које сте и тада лоцирали као убице сада оптужени?

Кецман: Исти су. Само је морало доћи до спознаје елиминацијом свих осталих информација ко би могао и због чега да изврши то убиство.

Цензоловка: Да ли сте сумњали у Мирослава Курака, који је оптужен као директан егзекутор, на почетку истраге? Њега је још 2002. Војислав Шешељ означио као убицу.

Кецман: Знали смо. Знали смо да се доводи у везу са самим догађајем, али да бисте за неког рекли да је егзекутор, морате имати доказе за тако нешто. Он је био испитиван током акције „Сабља”. Нисмо могли да га процесуирамо тада до краја.

Цензоловка: Бранка Прпа је одмах након што је речено ко су осумњичени, гледајући фотографију Курака, рекла да то није човек кога је видела.

Кецман: Ја сам обављао разговор са њом, затим и специјални тужилац Пријић 2001. и госпођа Прпа није могла да гарантује да је то лице са фотографије, које смо јој показали, убица. Да је она то могла да уради, већ би била написана кривична пријава. Што опет указује на то да сећања бледе како пролази време.

Цензоловка: Очекујете ли опструкције током судског процеса?

Кецман: Ја се само надам да ће процес бити крајње професионалан и надам се позитивном исходу. Знајући кроз шта смо све прошли, увек ће постојати нека сумња да ће опструкције бити, али не могу да их предвидим. Али због свега што смо до сада урадили, желим да се и овом приликом захвалим свим колегама, члановима владине Комисије и радне групе на свесрдној помоћи у решавању случаја, јер без тимског рада не би било успеха.