Вести
04. 06. 2015.
Не одустати од независног ТВ канала
Не смемо никад да престанемо да постављамо питања нестанка наших колега, не смемо да дозволимо да се са дневног реда друштва на Косову икад скине питање некажњивости злочина над новинарима, а поготово злочина над српским новинарима.
Да смо ми у озбиљним медијима озбиљнији у одбрани професионалних интереса, не бисмо остављали широко поље таблоидима. Новинари су премало плаћени и премало цењени. Наше су плате испод просечних, иако нам је образовање изнад просечног. То ће се осветити друштву, али нас је већ коштало. Наши новинари углавном живе у страху да не изгубе новинарски посао , јер су све прилике да више неће пронаћи други посао у професији. Не треба одустати од независног српског ТВ канала на Косову и Метохији - истиче Љиљана Смајловић.
Љиљана Смајловић, председница УНС и главна уредница „Политике“ за „Јединство“ наводи да је највећи проблем медија у лошем социјалном положају новинара и истиче да су притисци власника основни проблем у борби за професионализам. Смајловић оцењује да ће многе редакције нестати јер неће наћи купца и нада се да таква судбина неће задесити српске медије на Косову и Метохији. Таблоидизацију не може спречити ниједно удружење и питање озбиљних медија и професионалног приступа ће тек доћи до изражаја, наводи Љиљана Смајловић.
Удружење новинара Србије и Друштво новинара КиМ по четврти пут постављају таблу несталим новинарима Ђури Славују и Ранку Перинићу. Може ли се очекивати покретање истраге о нестанку наших колега док руше и таблу са њиховим именима?
Не очекујем ни од Еулекса ни од косовских институција да нам помогну да откријемо шта се десило нашим колегама. Али то није разлог да одустанемо. Не смемо никад да престанемо да постављамо питање нестанка наших колега, не смемо да дозволимо да се са дневног реда друштва на Косову икад скине питање некажњивости злочина над новинарима, а поготово злочина над српским новинарима.
Пројектно финансирање није смрт за медије
На који начин је могуће извршити трансформацију и приватизацију медија а истовремено очувати јавни интерес, односно спречити таблоидизацију медијског простора?
Не може УНС да спречи таблоидизацију медијског простора, као што то није пошло за руком ни америчким ни британским ни француским ни руским удружењима новинара. Али мени је жао што нисмо добили подршку колега широм Србије за захтев да у медијске законе уђе обавеза локалних самоуправа да издвајају најмање два посто од буxета за јавни интерес у медијима. То би сачувало све локалне медије које вреди сачувати, али нису хтели у том захтеву да нам се придруже ни колеге из НУНС-а, ни Асоцијација медија ни АНЕМ па ни колеге из новинарског синдиката, које су се надале да закони неће проћи.
Како ће се то одразити на локалне медије и српске медије на Косову и Метохији?
Многе редакције ће нестати јер неће наћи купце, али надам се да та судбина неће стићи српске медије на Косову.
Да ли је у тим околностима могуће сачувати интерес грађана Србије на простору јужне српске покрајине када је реч о објективном и благовременом информисању?
То ће зависити и од вас, односно од српских новинара на Косову и Метохији. Мислим да пројектно финансирање по себи није смрт за медије.
Могу ли Срби на КиМ издејствовати независни ТВ канал?
Ми смо покушали да им помогнемо, али нисмо успели. То не значи да треба одустати.
Како оцењујете стање медијских слобода у Србији, а како стање професионализма у медијима?
Највише ме брину сиромаштво новинара и редакција. Човек је слободан у мери у којој сме да се отворено бори за своју слободу. Наши новинари углавном живе у страху да не изгубе новинарски посао, јер су све прилике да више неће пронаћи други посао у професији. И зато чувају та радна места и настоје да се не замерају превише.
Озбиљније у одбрани професионалних интереса
У којој мери су поплаве ријалити садржаја и у штампаним медијима постале окосница насловних страна и може ли се говорити о томе да је трка за тиражом претворила медије у ријалити?
То је стална жалопојка новинара из озбиљних медија, али ја немам много разумевања за то. Да смо ми у озбиљним медијима озбиљнији у одбрани професионалних интереса, не бисмо остављали широко поље таблоидима.
Како наћи меру у извештавању када је реч о свакодневним сликама насиља, како у друштву, тако и у породици?
Не смемо да се претварамо да насиље не постоји, не смемо да приказујемо стварност онакву каква бисмо желели да буде.
Шта по Вама у овом тренутку представља највећи проблем на српској медијској сцени?
Несамосталност наших редакција, урушавање аутономије главних уредника, притисци власника медија и потцењивање новинарског рада, односно бедно плаћање новинара.
Шта би по Вама требало мењати у медијској сфери, односно да ли је поплава жутила неминовност трке за тиражима?
Увек ми се чинило да је поплава жутила директна последица самоцензуре, односно контроле у медијима који претендују да су озбиљни. Да смо ми бољи, таблоиди не би били толико читани. Али не постоји савремено друштво у ком таблоиди нису читанији од озбиљне, професионалне, такозване квалитетне штампе.
Како оцењујете социјално економски положај новинара у Србији данас?
Новинари су премало плаћени и премало цењени. Наше су плате испод просечних, иако нам је образовање изнад просечног. То ће се осветити и друштву, али нас је већ коштало. У социјализму смо макар били третирани као озбиљна професија, иако није било слободе. Сада нам кроз платне листе сугеришу да смо нико и ништа.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.