Вести

04. 06. 2015.

Аутор: Бојана Павловић Извор: cenzolovka.rs

Радоњић: ДБ престао да прати Ћурувију јер је хтео да га заврбује

Бивши шеф београдског центра Службе државне безбедности тврди да је „дубоко увређен” покушајима да се ДБ представи као злочиначка организација

„Можда сам му рекао: ‘Над њим ћемо применити друге мере’, али нисам мислио на убиство”, био је изричит Милан Радоњић, некадашњи начелник београдског центра Службе државне безбедности и један од оптужених за убиство новинара Славка Ћурувије, који је у уторак изнео одбрану пред Специјалним судом у Београду. Радоњић је негирао да је икада починио било какво кривично дело.

„Никада нисам ни од кога добио налог да починим кривично дело, нити ми је то упућено као инсинуација, ради испипавања мог пулса. Увек сам се трудио да се посао који се ради, ради максимално професионално и по правилима ресора”, рекао је Радоњић, уз напомену да „нажалост, у последњих 15 година доказује невиност у различитим предметима”.

„Јавности се презентира да је ДБ наводно злочиначка организација, то је апсолутна неистина, што ме дубоко вређа. Мени је жао што су у овом процесу тачни подаци и активности Службе представљени као кривична дела”, казао је Радоњић.

Оптужницом Тужилаштва за организовани криминал, Радоњић се терети да је ангажовао Ратка Ромића, бившег главног обавештајног инспектора у Другој управи РДБ-а, и припадника резервног састава тог ресора Мирослава Курака, који је у бекству, да 11. априла 1999. године убију Ћурувију испред зграде у којој је становао, по налогу тадашњег начелника РДБ-а Радомира Марковића.

Првооптужени Марковић је у уторак, непосредно пре Радоњићевог исказа, завршио изношење своје одбране, започето дан раније. Он је рекао да су годину или две пре него што је постављен на чело РДБ-а, за време његовог претходника Јовице Станишића, уведене мере присмотре над Славком Ћурувијом.

„Из досијеа који сам добио после његовог убиства схватио сам да су мере примењиване док је начелник био Јовица Станишић. У досијеу стоје разлози зашто су те мере биле оправдане. Нормално је да ће новинар контактирати са људима из јавног живота. Али, он се сретао са још неким лицима. Не бих да лицитирам, има у досијеу. Кога занима, нек погледа”, одговорио је Марковић на питање адвоката Николе Баровића, правног заступника Ћурувијине невенчане супруге Бранке Прпе, има ли сазнања да ли је Ћурувија контактирао са Иваном Стамболићем, Вуком Драшковићем, Милом Ђукановићем, Слободаном Милошевићем и Миром Марковић.

Марковић је рекао да не зна да ли су пруслушкивани и праћени запослени у Ћурувијиним листовима „Европљанин“ и „Дневни телеграф“.

„После убиства настављено је прислушкивање Ћурувијиног телефона. Хтели смо да видимо да ли можемо да добијемо податак који би могао да доведе до извршиоца, друга намера није постојала”, истакао је Марковић, који је завршио са изношењем одбране.

Ружић: Увек исти људи 

Правни заступник сина и ћерке Славка Ћурувије, адвокат Слободан Ружић, каже да му је Радоњићево тумачење догађаја познато из других предмета где су ови људи оптужени.

„Ово је њихова уобичајена одбрана, да су све радили по закону и да је њима неко сместио. Било да је то случај Ибарска, убиство Ивана Стамболића, Славка Ћурувије или покушај атентата на Вука Драшковића у Будви, увек ћете видети да се Служба злоупотребљава, да се праћење врши на нетипичан начин, да се предузимају неке необичне мере. Увек су умешани исти људи. Свакако неће бити лако доказати њихову кривицу”, каже Ружић.

Праћење, посматрање и фотодокументовање

Радоњић је на почетку изношења своје одбране испричао да је на место начелника београдског центра ДБ-а постављен 4. априла 1999, недељу дана пре убиства Ћурувије, и то на предлог Николе Ћурчића, заменика шефа Службе.

„У свакој другој околности сматрао бих то наградом. Али у рату, када нам је два дана раније уништена комплетна материјална база ресора, није ми било нимало пријатно. У року од пар дана смењени су стари и постављени нови кадрови”, рекао је Радоњић.

Тек неколико дана касније, када је на потпис добио налог за примену мере „тајно праћење, посматрање и фотодокументовање”, Радоњић је, како тврди, сазнао да је Ћурувија под присмотром.

„За Ћурувију, стицајем околности, нисам дао ниједан налог за контролу телефона, јер нисам био физички присутан. То је радио мој заменик Стеван Никчевић, али да сам ја био ту, ја бих потписао”, рекао је он и додао да о Ћурувији тада није знао ништа, сем да је новинар.

Радоњић је потврдио да је наредио да Ћурувија буде праћен током два дана пред убиство, као и на сам дан убиства. У налогу који је потписао, како каже Радоњић, писало је да Ћурувију треба пратити и извештавати о његовим активностима, кретањима и контактима, како би се идентификовала особа са којом састајао.„У редовном извештају писало је да Ћурувија треба да се састане са непознатим лицем ради неке примопредаје. Питао сам Никчевића зашто се ‘ради’ ово лице, а он ми је одговорио да је Ћурувија ‘на мерама’ од половине 1998. године због извештавања о догађајима на Косову. Тада сам сазнао да је установљено да је Ћурувија у другој половини фебруара 1999. године примио новац од једне особе из стране амбасаде и то смо имали документовано фотографијама”, рекао је Радоњић наводећи да је после ових сазнања одмах дао налог за праћење.

„Првог дана нисам имао никакве информације. Другог дана ми је јављено да је ‘објекат’ у покрету, и више ништа. У једном тренутку сам позвао центар и питао има ли нешто ново. Речено ми је да је отишао кући. Ја сам врло бурно реаговао и питао зашто ми то не јављају. Није истина да сам тражио да ме извештавају из секунде у секунду, али сам тражио да ми се јави свака промена кретања ‘објекта’”, казао је оптужени.

Статус Верана Матића

Душан Машић, адвокат Радомира Марковића, на почетку суђења обратио се председници судског већа Снежани Јовановић, истичући незадовољство у вези са поступком суда у вези са присуствовањем Верана Матића првом дану суђења. Одбрана је, наиме, рачунала на Матића, који је председник Комисије за истрагу убистава новинара, као сведока, али је то онемогућено дозволом да он прати суђење пре свог сведочења.

„Интересује ме по ком основу сте овом сведоку дали привилегован статус. Он није ни свештеник, ни лекар, ни адвокат, није у сродству ни са једним од оптужених, а колико знам, није ни у ванбрачној заједници са неким од њих. Он је остао у судници и на тај начин спречио да буде сведок у овом поступку. Ја никад у својој каријери нисам видео да судија пита сведока да ли жели да сведочи. На овај начин ускратили сте Радомиру Марковићу право на одбрану”, рекао је Машић.

„Марковић је био затечен”

Милан Радоњић је рекао да је на сам дан убиства наредио да се праћење прекине.

„Јављено ми је да је дошло до контакта између ‘објекта’ и везе (Ћурувије и особе из стране амбасаде, прим. аут.) и да је веза идентификована. Ја сам рекао: ‘Браво, момци. Вратите се у базу’. Можда сам у том тренутку рекао: ‘Над њим ћемо применити друге мере’. Мислио сам да ће се обавити анализа података, па успоставити контакт и евентуално врбовати ‘објекат’. Отишао сам кући, пошто је био празник. Зазвонио ми је телефон и дежурни начелник ми је рекао да је лице које смо ‘радили’ убијено. Рекао сам да пошаље неког, да прати комуникацију, а ја сам звао начелника Радомира Марковића и пренео му шта ми је управо саопштио дежурни”, присећа се Радоњић.

Оптужени је потврдио Марковићеве тврдње са претходног дана суђења да начелник ДБ-а није био упознат са овим случајем.

„Позвао сам Марковића и рекао му шта се догодило. Био је затечен. Неколико секунди је ћутао, а онда ми је рекао да све што имам од података дам надлежнима у београдској полицији. Марковић и ја смо се видели сутрадан и тада је он упознат са досијеом Ћурувије”, тврди Радоњић.

„Откако сам именован, 4. априла, начелника Радомира Марковића видео сам само четири пута, и то никада ван службених просторија”, нагласио је он.

Радоњић је истакао да је знао да је прислушкиван телефон у Ћурувијином стану и после његовог убиства. И он је понудио објашњење да је то рађено да би се открили починиоци. Такође је потврдио да су тада прислушкивани и Ћурувијини сарадници.

„Сви они су говорили да су разлог убиства били новчани проблеми и дуговања. Жао ми је што то морам да кажем, говорило се и о везама са другим женама, као и да је разлог – љубомора”, рекао је Радоњић.

После изношења одбране, Радоњић је одговарао на питања заменика тужиоца за организовани криминал Миленка Мандића. Тада је истакао да је дао налог да се прекине праћење Ћурувије јер је сматрао да је испуњено оно што су чекали. Такође је рекао да сумња у евиденцију позива регистрованих преко базних станица мобилне телефоније и да се никада није чуо са Мирославом Кураком, оптуженим да је непосредно убио Ћурувију, а да га је видео свега неколико пута у службеним просторијама.

Он се пожалио на, како је рекао, лажи које се о њему годинама објављују.

„И сам почетак суђења за убиство Ћурувије је за некога успех. Онај ко је ово осмислио, свој циљ је остварио. Ако је политичка воља мене и моје колеге довела овде, онда та иста политичка воља може да доведе било кога. Ко је тај ко је мене штитио 15 година, а сада ме довео пред суд?”, упитао је Радоњић.

Радоњића ће на следећем претресу испитивати судско веће, одбрана, адвокати оштећених, као и други оптужени. Суђење се наставља 3. јула.

Радоњић и Ромић остају у притвору 

Адвокат Зора Добричанин Никодиновић затражила је да се њеним брањеницима Милану Радоњићу и Ратку Ромићу укине притвор и да им се омогући да се бране са слободе јер, како је навела, „не постоји опасност од узнемиравања јавности“. Суд је решио да овај предлог одбране одбаци.