Вести
04. 06. 2015.
Корист од дигитализације за будуће генерације
Дигитализација српских службених новина, које су сведок српске историје у последња два века, важан је пројекат од изузетног значаја од кога ће корист имати будуће генерације.
Овај подухват се не може назвати финансијски и материјално исплативим, али тиме је показана друштвена и државотворна одговорност једног јавног предузећа. Да то није учинио Службени гласник, не знам ко би. Корист и важност тога осетиће будуће генерације историчара, рекао је јуче Никола Селаковић, министар правде, на представљању пројекта "Дигитализација српских службених новина 1813 -2013".
На свечаном представљању овог пројекта у Скупштини Србије, које је због кашњења министра, почело са пола сата закашњења, министар Селаковић је указао да су "Новине сербске" које су почеле да се објављују 1813. године биле гласило и сведок историје и да су једна врста српске националне институције.
- Ово је велики споменик онима који су учествовали у образовању Новина сербских, које су пратиле судбину српске државе. У глобалном свету Срби и Србија имају шансу само ако сачувају културни идентитет, рекао је Селаковић, додајући да су ове новине биле бележник свега што је државу пратило током претходна два века, да су, поред осталог, издаване и на Крфу где су влада и војска биле у егзилу током Првог светског рата, те да пројекат "Службеног гласника" омогућава будућим генерацијама да виде како се држава борила да од отоманског вилајета избори своје место у Европи.
Јелена Триван, вршилац дужности директора Службеног гласила, рекла је да је дигитализација државни и капитални пројекат.
- Пројекат дигитализације сам сматрала националним и патриотским задатком и хтела сам да га завршим, што сам и успела после четири месеца од ступања на дужност, рекла је Триванова и додала да је урађен велик посао и да су сви бројеви сакупљени са различитих страна, те да су издања на славеносербском прилагођена данашњим читаоцима.
Триван је навела и да је Службени гласник правни следбеник првих српских службених новина објављених 1813. године, али је и подсетила да је у Новинама сербским, између осталог, објављен 1834. године Хатишериф о аутономији Кнежевине Србије унутар Османског царства, затим 1903. године проглас поводом убиства краља Александра и краљице Драге, као и 1919. године проглас регента Александра поводом стварања Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца.
Коментари (1)
Остави коментар04.06.
2015.
Digitalizacija svega i svacega
U danasnje vrema moderno je da se vrsi digitalizacija svega i svacega. Pored digitalizacije terestricke (zemaljske) TV radio-difuzije, imamo i digitalizaciju kablovske i satelitske TV, kao i digitalizaciju tradicionalnih novina, a sada i digitalizacija srpskih službenih novina 1813 -2013.
ОдговориTelegrafija je najjednostavniji i istorijski prvi po redu pronađeni oblik digitalne telekomunikacije, odnosno elektronske komunikacije u kom su prenošene infotmacije predviđene da budu registrovane u dolasku kao grafički dokument.
Međutim, u današnjem modernom, informacionom društvu sve je postalo digitalno: od informacije i signala, preko prenosa i komunikacije, do kompjutera i mreže. Čak je i agenda (dnevni red, program rada) u toj oblasti, bez ikakvog razloga i veze, određena kao - digitalna agenda, a sada je u modi i nov (pomodni) izraz: "digitalna ekonomija i drustvo".
Reći da je nešto digitalno znači, na primer, da je informacija predstavljena diskretnim vrednostima. Zato je teško odrediti i shvatiti agendu kao digitalnu agendu.
Jezički snobovi skovali su, pored Digitalne agende, i sledeće besmislene, pomodne izraze: digitalna Evropa, digitalna Britanija, digitalna Srbija, digitalno društvo, digitalna škola, digitalna učionica ... i najnovije: "digitalna ekonomija i drustvo". Za sada nedostaju: digitalan čovek, digitalna žena, digitalno dete.