Вести
01. 06. 2015.
Биће много покушаја опструкције суђења
Поводом почетка суђења оптуженима за убиство Славка Ћурувије, председник Комисије за истрагу убистава новинара Веран Матић говори о пропуштеним шансама за расветљавање овог убиства у протеклих 16 година, о томе како је Комисија оживела замрлу истрагу, о доброј сарадњи са БИА и лошој са ВБА, о Вучићевој подршци и о томе зашто његов предлог да се оснује комисија није прошао у Тадићево време.
То што данас почиње суђење оптуженима за убиство новинара и власника Дневног телеграфа и Европљанина Славка Ћурувије, за Верана Матића, председника Комисије за испитивање убистава новинара, представља доказ да је надлежни тужилац професионално и темељно припремио овај случај. Он верује у снагу прикупљених доказа, али је и сигуран да ће бити „веома много покушаја опструкције“. Очекује да ће их контролне институције разоткривати и да ће јавност с највећом пажњом пратити овај процес.
„Важно је да се и током самог процеса јаве сви који имају додатне доказе или желе да додатно сведоче и дају допринос разоткривању овог веома важног случаја“, истиче главни и одговорни уредник Информативног програма РТВ Б92.
Матић је иницијатор идеје да Влада Србије формира посебну комисију која би се бавила испитивањем убистава новинара Славка Ћурувије, Милана Пантића, Даде Вујасиновић и страдалих приликом НАТО бомбардовања зграде Радио-телевизије Србије. Када му то није успело са Борисом Тадићем и Микијем Ракићем, дочекао је подршку Александра Вучића. Комисију води од њеног оснивања фебруара 2013.
Успешан рад Комисије навео је прошлог петка и премијера Вучића да каже како је „Матић одличан за истраге убистава“, да је „показао сјајне резултате и у случају убиства Славка Ћурувије успео да подстакне значајан број људи да заједнички раде“.
Вучић је од Матића тражио да се укључи и у истрагу убиства браће Битићи, америчких држављана албанског порекла, које је 1999. убила српска полиција.
Цензоловка: На који је начин Комисија за истрагу убистава новинара допринела расветљавању убиства Славка Ћурувије и подизању оптужнице после 16 година неуспешних истрага?
Матић: Комисија је допринела бољој сарадњи органа укључених у истрагу и стварању неопходне синергије. Прикупили смо сву документацију о досадашњим истрагама, као и документацију различитих институција.
Ново ишчитавање тих материјала отварало је и нове анализе, нова сазнања, или је, једноставно, само посматрање из нових углова помагало да се јасно кристалишу нове опције, нове стратегије. Ангажовани су веома посвећени припадници МУП-а и БИА, са веома озбиљном, интензивном подршком новинарског дела Комисије.
Цензоловка: Шта је то нова истрага урадила што није рађено током 16 година покушаја и „покушаја“ да се овај злочин расветли?
Матић: На овом случају је интензивно рађено са потпуном решеношћу да се не прекине рад све док се случај не доведе до судског процеса. Имам утисак да раније није било такве посвећености и да су се у службама мењали приоритети када је реч о случајевима, па је овај с времена на време запуштан.
Цензоловка: Да ли данас, после увида и у истраге које су вођене пре почетка рада Комисије, сматрате да је све то могло да се заврши много раније?
Матић: Мислим да је овај случај могао да се реши и раније. Међутим, убиство се догодило за време бомбардовања, „у присуству власти“ којој није било у интересу да се реши случај. Направљено је много пропуста у истрагама. Иста власт контролисала је све институције наредних годину и по дана, што је довољно времена да се компромитују докази, сведоци, трагови.
После промена 5. октобра, нисмо доживели процес који би ефикасније донео решења и за многе друге случајеве. Једноставно, то се није поставило довољно снажно као приоритет. Још увек имамо превише нерешених убистава, што отежава реформе институција и изградњу пристојног друштва.
Цензоловка: Како коментаришете чињеницу да ни Ђинђић, Коштуница или Тадић, најмоћнији политичари свог времена, који су расветљавање овог убиства истицали као приоритет током свог мандата – никад ту истрагу нису окончали?
Матић: Нисмо имали могућност да се и помоћу докумената уверимо у решеност државних институција, влада, премијера… Из неких разговора се могло закључити да је било решености, али недовољно, и не у неопходном интензитету.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.