Вести
20. 05. 2015.
Субота увече, понедељак ујутру
Уколико не желите да допринесете повећању броја масовних убистава…
Немојте репортажу започињати полицијским сиренама.
Немојте објављивати фотографије убице.
Немојте извештавати о томе даноноћно.
Урадите све што је у вашој моћи да број жртава не буде главна прича.
Немојте од убице правити анти-хероја.
Локализујте причу и потрудите се да буде што досаднија остатку тржишта.
Савети судског психијатра медијима о извештавању о случајевима масовних убистава.
У ноћи између суботе и недеље, у селу поред Велике Плане, човек је убио своју бившу супругу а затим и себе. У недељу, у месту поред Кањиже човек је убио своју снају, њене родитеље, своју бившу супругу, њене родитеље, након чега га је убила једна особа коју је такође напао. У понедељак, у Чачку, човек је убио своју супругу, затим и себе.
У Србији постоји епидемија фемицида. Како у саопштењу за јавност поводом ова три случаја наводе Аутономни женски центар, Мрежа Жене против насиља и Жене у црном, од почетка ове године 20 жена је убијено од стране партнера, бивших партнера или мушких чланова породице. Јасно је да се нешто мора урадити како би се даље страдање жена спречило.
Медији у овоме могу одиграти важну улогу. Међутим, својим деловањем до сада медији показују неспремност да допринесу решавању проблема. Напротив, зарад повећања тиража, они стварају атмосферу у којој је жртвама теже да се обрате за помоћ и ту помоћ добију. Ја се не бавим судском психијатријом, али се годинама бавим анализом медија, те ћу сада понудити неколико савета медијима о извештавању о случајевима насиља у породици.
Немојте убиства називати трагедијама. Трагедије су немили догађаји које је немогуће решити; убиства као последица насиља у породици су злочини који се најављују месецима или годинама.
Немојте кривити жртву за злочин који се десио. У то пре свега спада избегавање наслова по моделу „Због жене убио/ранио/напао/побио се са…“
Немојте спекулисати о мотивима злочина. Препустите тај посао надлежним органима.
Немојте објављивати бескрајне интервјуе са члановима породице убијене, убице, са комшијама и слично. Они не могу понудити никакву релевантну информацију.
Немојте писати о томе како је убица био „фин и повучен човек“.
Немојте објављивати детаље злочина.
Немојте објављивати слике места злочина.
Немојте индивидуализовати и таблоидизовати случајеве. Сместите их у шири контекст насиља над женама.
Објавите само најнеопходније информације.
Објавите информације које могу помоћи читаоцима да помогну жртвама насиља у својој околини. У ово пре свега спада како да се препозна насиље, коме пријавити насиље, како помоћи жртви.
Објавите број СОС телефона за жене и децу жртве насиља.
Уколико званичници дају проблематичне изјаве, немојте их објавити без коментара.
Укажите на пропусте инситуција. Ви сте оруђе јавности за вршење притиска на одговорне.
Имате могућност да допринесете решавању проблема. Немојте доприносити његовом продубљивању.
Коментари (1)
Остави коментар21.05.
2015.
Odlični saveti...
... samo je na kraju trebalo da piše: "Najbolje da ne izveštavate uopšte!"
ОдговориMoglo bi se o svakom od ovih saveta razgovarati, možemo ih proanalizirati, neki su zaista na mestu, ali teško da ćemo pomiriti sudsku psihijatriju i novinarstvo, baš kao i sudsko-policijsku terminologiju sa jezikom razumljivim svima, a kojim mi treba da pišemo/govorimo...