Вести
18. 05. 2015.
Апокалипса стиже, јавља београдска штампа
Дешавања у Македонији до читалаца у Србији стижу појачана насловима попут: „Рат у режији Америке“, Куманово – мали корак ка Великој Албанији“, „Рамуш наредио, Рама одобрио“…
Српски медији пажљиво прате ситуацију у Македонији, посебно када се ради о „терористичким нападима“, како су у тим медијима одмах прозвани оружани сукоби у Куманову.
У извештајима је наглашавано да је Европа превише благонаклона према „албанском тероризму“ и пројекту Велике Албаније. Посебно место у медијским извештајима су ипак заузимале теорије по којима све што се дешавало у Македонији има везе са најављеним гасоводом Турски ток и намером Америке да тај гасовод осујети тиме што ће га блокирати кроз Македонију, и то тако што ће на власт довести марионетску владу.
Може се рећи да је тек македонска политичка криза, праћена безбедносним изазовима, заправо довела до тога да се српска јавност мало боље упозна са дешавањима у Македонији. До читалаца та дешавања стижу појачана апокалиптичним насловима попут: „Рат у режији Америке“, „После Македоније праве хаос и у Србији, Црној Гори и Републици Српској“, „Куманово – мали корак ка Великој Албанији“, „Рамуш наредио, Рама одобрио“…
Остаци деведесетих
„Имамо причу која помало излази из оквира реалних тензија и сукоба, и која се уклапа у неке друге српске приче, а то је да би неки медији и појединци у Србији били можда најсретнији када би избио Трећи светски рат. У том смислу веома егзалтирано и са повишеним степеном интересовања доживљавају наводну могућност новог балканског рата“, каже за DW Зоран Пановић, главни уредник дневника „Данас“.
Додаје да се Македонија у Србији перципира као држава која нема будућност због етничке подељености, али и као држава која је, ето, урадила све што је Запад од ње тражио па се опет није померила нигде. А уз то има и оружане нападе у склопу стварања Велике Албаније
У српским медијима свакако има доста рецидива понашања из деведесетих година, сматра Пановић. Он ипак истиче да главни медији у Србији, пре свега РТС као највећи медиј, више нису репетитори мржње, ксенофобије и ратног хушкања.
„То се односи и на неке главне штампане медије. Можда највеће дозе рецидива долазе из сфере неколико таблоида, у којима медијско покривање разних догађаја, па и ових у Македонији, понекад заиста подсећа на деведесете године“, наводи Пановић.
Озбиљни и они други
Проста чињеница је да у Србији имате озбиљне медије и оне друге, каже за DW Зоран Драгишић, професор Факултета за безбедност.
„Ту имате и медије који су сензационалистичким насловима о паљењу Балкана само доливали уље на ватру. Мислим да ту врсту медија више читају они које занима приватни живот старлета, а да су они који су желели да сазнају шта се дешава у Македонији то ипак чинили пратећи озбиљне медије. Ту се ипак мора приметити да није баш све претеривање медија, јер су многи званичници говорили којешта, а то се пре свега односи на званичнике са албанске стране. Тада се не може приписивати кривица медијима који су само преносили изјаве“, сматра Драгишић.
Он каже да је немогуће проценити да ли је иједна апокалиптична најава српских медија тачна јер се заправо још и не зна шта се десило у Куманову.
„Реалну опасност представља идеја Велике Албаније, на коју се албански политичари позивају увек када желе да прикупе политичке поене. А колико је овај терористички акт био корак ка стварању Албаније – то у овом тренутку нико са сигурношћу не може да каже.“ Драгишић не верује да ће се криза прелити у Србију, иако и ту постоји кризни потенцијал.
„Али, да је идеја била да се та криза прелије на Србију, она би се већ прелила.“
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.