Вести
16. 05. 2015.
Представљен Медијаметар - политика доминантна тема новина
Квартални медијаметар представио је данас анализу штампаних медија у Србији по којима највише насловних страна у дневним новинама има премијер Александар Вучић са 446 наслова од којих највише у листу Данас, док је доминантна тема на насловницама дневних новина политика.
На конференцији за новинаре је, поред дневних листова, анализиран и рад недељника, те је, један од истраживача доцент на Универзитету у Београду Дејан Вук Станковић, навео да резултати, између осталог, показују да у штампаним медијима нема цензуре.Имиџ власти и премијера је, наиме, према његовим речима, у највећем броју коментара у анализираним недељницима усмерен на две теме, диктатуру и цензуру."Диктатура се олако приписује, а цензура не постоји у штампаним медијима, који лако склизну у дневно политичку кампању", закључио је Вук Станковић.Иначе, у делу који говори о политичарима, највише насловних страна има Вучић, 446 пута се појављује на насловним странама, и то највише пута у Данасу, а најмање у Информеру, и при чему је 25 наслова позитивно интонирано, 410 је неутралних и 11 с негативном конотацијом.
Следи председник Републике Томислав Николић са 188 насловних страна од којих су две позитивне, 146 неутралних и 40 негативних.По броју насловница људи у власти следе Ивица Дачић, Братислав Гашић, Зорана Михајловић, Небојша Стефановић, Александар Вулин.Кад је реч о министрима, наводе истраживачи, најбоље је представљен Александар Антић, а најлошије - Братислав Гашић-
Од опозиционих лидера најзаступљенији на насловним странама су Војислав Шешељ са 69 и Борис Тадић са 67 насловних страна, иза којих следи Бојан Пајтић са 65, па Борислав Стефановић са 45 од којих је процентуално Тадић највише приказиван у позитивном светлу.
Иначе истраживање је обухватило налсовне стране Блица, Политике, Вечерњих Новости, листа Данас, Курира, Информера и АЛО.Међу страним политичарима највисе пута се на насловним странама појавио председник Руске Федерације Владимир Путин, 62 пута, а затим председница Хрватске Колинда Грабар Китаровић која има 50 насловних страна.
Путин и грчки премијер Алексис Ципрас, иначе, најбоље су "пролазили" на насловницама док је Китаровић имала највише негативних одредница.Према истраживању Медијаметра најбалансиранији приступ у пласирању садржаја и тема има лист Данас, док је АЛО "најмање балансиран", док је занимљиво и да форма извештаја преовладава, мада уз опаску да се у том виду новинског изражавања налази и доста "обојених" текстова.Како су навели учесници конференције АЛО и Блиц на насловним странама имају највише тема смишљених у редакцији ( не мисли се на истраживачко новинарство, већ на "конструисане" догађаје у оквиру уређивачке политике), а најмање таквих текстова имају Политика и Вечерње новости.
Наводи се и да Политика и Новости имају више тема из привреде за разлику од осталих листова где је политички живот најдоминантнији.Што се европских интеграција тиче и приметног изостанка са насловница учесници конференције су навели да истраживање показује да за штампане медије та тема није приоритет.Политички живот у Србији, наиме, најважнија је тема и у анализираним дневницима има га у 305 наслова, привреда је на другом, а активности владе на трећем месту.У пет недељника, који су анализирани, а то су Време, НИН, Печат, Нови магазин и Недељник, показало се да ниједан текст у њима није био афирмативан за владу, што им је заједничка црта, али се зато разликују у односу на спољну политику.
Тако према резултатима, проевропски и критички према политици владе и премијера су Време и НИН, док је Нови магазин проевропски и умерено критичан, док је Печат радикално евроскпетичан и проруски али критичан према петооктобарскјим победницима који су у опозицији.
Недељник се у анализи "показао" као умерено евроскептичан и умерено проруски оријентисан.Први Квартални медијаметар представио је анализу штампаних медија у Србији, коју заједнички раде Институт за јавну политику, Медијски архив ЕБАРТ и стручњаци који прате област медија и излазиће четири пута годишње.Како је на конференцији за новинаре рекао Никола Самарџић са Института за јавну политику, циљ истраживања је био да се види колико медији доприносе остваривању општег јавног интереса.
Он је рекао и да је истраживање намењено унапређењу професионалних и техничких стандарда медијсог извештавања и анализа и додао да је известај научна и стручна подршка свим медијима али и свим учесницима јавне политике.Аутори истраживања су Дејан Вук Станковић, Никола Самарџић, Исидора Јарић, Даница Лабан и Велимир Цхургус Казимир.У наредним извештајима Медијаметар ће, наводе у Институту за јавне политике, као издавачу публикације, обрађивати и друге медије, пре свега садржаје информативних он-лине портала.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.