Вести
12. 05. 2015.
Диплома од силикона, одело од најлона
Маци Дискрецији, Атини Ферари, Мими Оро и Тијани Ајфон заједничко је, осим баналних уметничких имена, и то што су постале познате из непознатог разлога. У таблоидима представљене су као славне личности, иако ником није најјасније шта су по професији, а открити њихове таленте захваљујући којима су се нашле на малим екранима задатак је за истраживачко новинарство.
Комуниколог и професор на Београдској пословној школи Александра Ђурић објашњава да је реч о једној новој врсти познатих - о ријалити звездама које су славу стекле тако што су пред јавност изнеле све детаље из приватног живота. - Јунаци ријалити програма промовишу нерад, брзу и лаку зараду, показују како се без труда и знања стиче профит. Они шаљу јасну поруку да је довољно само да се неко разголити, и у пренесеном и у буквалном значењу, и тако заради новац - појашњава Александра Ђурић, ауторка књиге „Медијасфера у загрљају Великог брата”.
Старлете и остале звезде без радних биографија најчешће не долазе из материјално угрожених слојева друштва, па жеља за бољим животом није главни покретач. Реч је, како каже наша саговорница, о нарцисоидним особама које теже слави и богатству како би се осећали вреднијима у односу на друге. Оно што је карактеристично за ријалити јунаке је да интересовање медија за њих траје само до тренутка док потпуно не оголе своје животе. - И тада схватамо да су ријалити звезде заправо жртве.
Они се мењају као на покретној траци, па велики број њих, навикнут на пажњу и немоћан да прихвати чињеницу да су пали у медијски заборав, постаје депресиван, одају се алкохолизму, проституцији... - упозорава Александра Ђурић. Наша саговорница додаје да је таблоидизација медија довела до таблоидизације друштва и новог система вредности на чијем су врху тежња за славом и новцем.
Тој врсти славе нису одолели ни лидер Лиге социјалдемократа Војводине Ненад Чанак који је учествовао у „Великом брату” ни ондашњи градоначелник Зајечара Бошко Ничић који је, између осталог, упамћен и по боравку на „Фарми”. Недавно је посланик Српске напредне странке (СНС) Зоран Бабић открио новинарима како сања да хируршким путем уклони подбрадак, да редовно одлази на мезотерапију и да би ћеркама дозволио да уграде силиконе. Јавност је наступ овог високо позиционираног политичара упоредила са изјавама старлета и с правом се запитала да ли је прихватљиво да се један народни посланик упушта у овакве „медијске авантуре”.
- Нажалост, ни политичари нису имуни на таблоидизацију. Зато морам да се запитам шта ће бити с нашим друштвом ако младима узор постану робови ријалити емисија. Прогнозе нису сјајне јер они не могу да буду носиоци друштва с обзиром на то да нису продуктивне особе - упозорава професорка Ђурић.
Емитовање разних „парова”, „фарми” и „велике браће”, објављивање испразних трач рубрике и интересовање за живот старлета једном делу јавности скреће пажњу с горућих животних питања, с брига о економским неприликама, смањењу плата, незапослености. Зато није претерано рећи да су ријалити емисије, нарочито ако имамо у виду чињеницу да су најпопуларније у земљама у транзицији, штит од избијања социјалних немира.
- Оне блокирају критичко мишљење. У жељи да побегну од невеселе стварности, људи укључују телевизију а заправо себи на тај начин дају анестезију. Гледајући како млади на тацни нуде своју приватност чак помисле и како има оних којима је горе чим су спремни дотле да иду - оцењује „Политикина” саговорница.
Спасавање младих од „шљаштећих илузија” Александра Ђурић види у медијском образовању и у укидању ријалити емисија које злоупотребљавају слободе изражавања. „Слобода без поштовања етичких норми је квази слобода. А у таквој медијској атмосфери наше друштво неће бити ништа другачије од тренутних ријалити звезда”, каже Александра Ђурић.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.