Вести
06. 05. 2015.
Власничка структура медија је транспарентна, као и вредносно-идеолошка оријентација, па су ствари с те стране углавном веома јасне
И таблоиди поштују правила игре
Док сам живео у Београду, када бих својим гостима из иностранства показивао град и објашњавао где су то дошли, почетна станица сваке "туре" била је шетња ТВ каналима, а онда и застајање у некој од новинарница и прелиставање новина. То исто радим и сада, када ми у Стокхолм дођу гости. Вероватно је реч о професионалној деформацији, али како год било, сматрам да је "скенирање" медија најбржи и најефикаснији метод за утврђивање дијагнозе једног друштва.
Ја сам у два наврата живео у САД, а провео сам дуже време и у Бразилу; то су две земље континенталних размера са популацијама које се мере стотинама милиона људи; уз то су САД империја која би да буде свуда присутна и у свакој чорби мирођија. Иако и шведских медија има и оваквих и онаквих, мој је утисак да кроз њих (још увек) може да се стекне слика света која је нијансиранија, комплекснија, избалансиранија, изоштренија од онога што постоји у САД, Бразилу, али и у већини европских земаља. Далеко од тога да је све идеално - има и овде (још како) пропаганде и (само)цензуре, али у глобалном контексту какав је данашњи, овде бар још нешто светли, није потпуни мрак и испирање мозга није још главна функција медија. Барем не свих.
Шведска је земља од (званично) 9, 7 милиона становника, али земља која има амбицију и аспирацију да буде "глобални играч" на много различитих поља, а пре свега у иновативности. У томе, штавише, виде шансу за пробој, да негде стигну пре других. Да би у томе била успешна (као што јесте), Шведска има поглед који сеже буквално у цео свет. Доминантна перспектива јесте "западна", али на један веома специфичан начин, тј. са много више осетљивости и заинтересованости за оно што није Запад, називали то како год - глобални југ, трећи свет, земље у развоју...
Порекло те "осетљивости" је вишеструко.
Модерна Шведска је обликована социјалдемократијом, солидарност је темељни део тог светоназора и те друштвено-политичке праксе, а у време Улофа Палмеа заиграла је веома активну и важну ролу на међународном плану; нешто од тог импулса је остало до данас. ?
Од седамдесетих година и шведска усељеничка политика је веома уникатна - заснивала се и још увек се заснива првенствено на примању избеглица и азиланата из разних кризних подручја. Тако су у Шведску дошле хиљаде, десетине, па и стотине хиљада Чилеанаца, Иранаца, Сиријаца, Сомалијаца, Етиопљана, Ирачана, Авганистанаца, "Југословена"... Најчешће се спомиње податак о 15 посто популације која није шведског порекла. Ти људи су данас на различите начине "шведски сензори" према различитим деловима света.
У медијској сфери "јавни сервис" - СВТ - Шведска Радио-телевизија представља информативно-образовни фундамент система - параметар, парадигму стандарда и квалитета, гарант демократског поретка. Сви остали медији, електронски и штампани, далеко су иза СВТ-а и по домашају и по утицају. (Када је реч о погледу на спољни свет, дописничко-извештачка мрежа СВТ-а покрива буквално читав свет и то је тема за себе.)
Каква год да им је власничка структура и идеолошка оријентација, шведски медији, за разлику од балканских, не потхрањују представу да су Шведска и Скандинавија центар универзума око кога се све окреће; не подстичу, нити дају материјала стварању "маније (националне) величине".
Власничка структура медија је транспарентна, као и вредносно-идеолошка оријентација, па су ствари с те стране углавном веома јасне.
Штампани медији су у "опадању", то је напросто глобални тренд. И овде већина људи само пиљи у своје телефоне, док им је "најозбиљније" штампано штиво које узимају у руке "Метро", бесплатни дневни лист који се покупи на аутобуској и метро станици и чита (скоро искључиво) у превозу. (На многим метро станицама стоји и посебан "контејнер" само за "Метро" - да га читаоци ту одложе кад после неколико станица изађу из метроа.)
Ипак, упркос том (глобалном) тренду, избор новина, недељника, магазина, месечника и др. и даље је прилично широк и разноврстан, и то не само у поређењу са бившим југословенским републикама, где озбиљних новина скоро да више и нема, већ у најширем могућем глобалном контексту. Ту су, најпре, шведски листови, којих има о свему и свачему, а онда и бројне новине и часописи на енглеском и другим језицима. Швеђани најбоље на свету говоре енглески као други језик, па зато није претеривање ако се устврди да и ти листови и часописи учествују у креирању шведског "мејнстрим" дискурса.?
Колико год да одолева, ни Шведска није могла да остане имуна на комерцијално-таблоидне медије - новине, телевизије, радио-станице. Ипак, у поређењу са инвазивношћу (или токсичношћу) сличних медија на ексјугословенском простору и другде, ово овде је "перо лака категорија". Јер, колико год да су ниски, чак и најодурнији таблоиди придржавају се правила игре. Или се бар не усуђују да их отворено и флагрантно крше.?
Мој утисак је (а ја у Шведској живим две и по године) да овде и даље преовлађује схватање да се функционална демократија заснива на образованом и информисаном грађанину и да се у том смислу на различитим нивоима свесно чини напор да се озбиљни медији одрже, чак и када нису исплативи у комерцијалном смислу.
С друге стране, Шведска је технолошки веома напредно друштво; сви су на интернету, тако да је медијска сцена и овде у он-гоинг технолошкој трансформацији. И најтрадиционалнији конвенционални медији увелико развијају и апгрејдују своје онлајн стратегије. Као ни другде, ни овде није извесно како ће се тај процес завршити.
И, као што већ рекох, ни овде није све само ружичасто. Једна од најочигледнијих слабости у последње време јесте то што медији као да не знају како да се поставе према проблематичној партији као што су Шведске демократе. Имајући у виду да су Социјалдемократска партија и синдикати најзаслужнији за трансформацију Шведске од сиромашне земље у најпросперитетнијих у свету, посматрачу са стране попут мене је изненађујућа острашћеност, па и отворена мржња, коју десни медији потхрањују у том правцу. Изненађујућ ми је био и степен и ниво русофобије.
Право новинарство кошта, знање и рад новинара који нешто знају и могу да истраже нису богом дани, већ такође коштају... Али, овде, на (њихову) срећу, још има фактора који су ту цену спремни да плате, јер, као што рекох, и даље постоји свест да без образованог, информисаног и ситог грађанина нема ни привида демократског поретка.
(Аутор је новинар из Стокхолма, аутор пројекта Trans Europe Express)
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.