Вести
05. 05. 2015.
Писмо главној уредници
Поштована госпођо Смајловић,
У издању „Политике“ од 3. 5. 2015. у Вашој колумни „Гојковићи без заштите“ показали сте да не постоји дно о коме говори „грађанска Србија“. Да увек може ниже и дубље да се потоне.
А може и овако…
Драга Љиљо,
Шта ти је? Не питам „како си?“, јер читајући твоје текстове у протеклих пар месеци схватам да ниси добро. Када сам видео на Твитеру да те Драган Ј. Вучићевић уздиже у небеса и хвали на сва уста, решио сам да се јавим. Док не буде касно.
Зашто ти пишем? Наш последњи телефонски разговор, ако се сећаш, завршио се тако што си ми залупила слушалицу. Бесна и огорчена. Пре тога смо причали о паду хеликоптера и улози коју су медији одиграли у тој трагедији. Питао сам те да ли је могуће да заједнички судови части УНС и НУНС позову уреднике водећих медија на разговор, како би се установило ко је шта радио и где погрешио. Да се не би поновило. Драго ми је да си ипак чула оно о чему сам говорио, јер си прва потражила изјаве неких уредника о томе где су им биле екипе те ноћи. Ја им не верујем, али небитно. Остало је записано.
Када си добила оно што си тражила, ипак си отишла корак даље. У погрешном правцу. Рекла си „наивној“ уредници дечије рубрике твоје „Политике“ да се окуша у пљувању оних који не дозвољавају да им се вређа елементарна интелигенција. „Наивна“ новинарка се питала где су били новинари те ноћи. Ако, треба свима дати шансу. Када, ако не сада, када је потребно да ти што мисле остану затворени у свој Твитер, или неки још небитнији свет. Да мисле да их има много, а нема их.
У последњем тексту, који је одушевио Вучићевића, решила си да на свој начин поручиш нама — „добромислећима“, како подршком Саши Јанковићу, свесно или не, спречавамо породицу Гојковић да сазна истину о трагедији која се догодила пре више од 20 година, а све зато што нам се не свиђа политика Александра Вучића.
Ајде да кренем од краја. Јесте, постоје „добромислећи“ људи који не подржавају Вучића. Колико знам, то још увек није кривично дело. Неке од њих чак и ти пушташ да говоре у твојим новинама. Хвала ти на томе. Прво сам мислио да су цена коју плаћаш за то текстови у којима ти лично мораш да подржиш Премијера, али сада схватам да „Свака част Вучићу“ за тебе нема алтернативу. Као ни неки пре њега, али да не копамо по прошлости. Ко зна што ће да испадне из ормана, или фиоке.
Нема „добромислећег“ човека на свету, а не у Србији, који није спреман да заплаче над трагедијом која се догодила породици Гојковић. Знам, нашим кумовима овде у Лондону је недавно син извршио самоубиство. Имао је 22 године. Пре пар недеља смо у локалном парку поставили клупу са његовим именом у знак сећања. Јутрос пролазим, а на њој седе нека деца и смеју се. Слава мртвима — радост живима. Али, то је Лондон.
Из свега што је до сада речено и написано о трагедији породице Гојковић нема ниједног новог доказа, исказа непосредних учесника, или било чега другог што би могло да покрене нову истрагу. Ништа, осим сумње и тешке боли родитеља. Чак ни они, скрхани болом после толико година, не могу да се сете имена било кога ко би могао да каже или докаже да њихов млади син, а пријатељ Саше Јанковића, није извршио самоубиство. Искрено, волео бих да има, ако ће то ублажити родитељску тугу и ставити тачку на целу причу. Али, неће. Увек ће постојати неко „ако“ или „али“.
Стављати у исту раван породицу Гојковић са родитељима Даде Вујасиновић није часно, али је политички пожељно. Дада је била новинарка која је страдала због онога што је радила. Знамо то и ти и ја. Иза њеног (само)убиства стоји иста она машинерија која је касније дошла главе Славку Ћурувији и Ивану Стамболићу.
Смрт Предрага Гојковића са њима нема никакве везе. Али има са неким другим. Његово име је Саша Јанковић. Упознао сам га пре нешто више од месец дана. Тебе познајем више од 20 година. Делује као човек који је посвећен свом послу. О томе како га ради ваљда довољно говори то што од 2007. није предложен неко бољи, а ни тај орден Легије части се ваљда не добија тек тако. Када су кренули да му траже „прљав веш“ морали су да иду 22 године уназад. У земљи као што је Србија то је огроман успех. Многим данас не би морао да идеш дуже од пар година, а да им не искочи нека компромитујућа љубавна афера, плагијат, пљачка или „сумњиво“ убиство. Чак ни онима који воде ову кампању.
Неке би то приморало да се повуку из својих професија, друге отерало у затвор. Ја не доводим у питање да људи за које је докозано да су лагали у прошлости могу некада да говоре истину, али како то да нико ко је продефиловао кроз њихове насловне стране или политичке говоре није до сада правоснажно осуђен. Многа „лица са насловница“ нису дошла даље од одбачене кривичне пријаве, неки ни то. Блато које је бачено на њих тешко се суши. А још се теже скида.
Оно што је мени јасно из твог текста јесте да ти уопште не разумеш шта је посао Саше Јанковића. Ок, релативно је нова институција, стара колико и Твитер. Изненађена си зашто би се у случају Гојковић бавио злоупотребом полицијске документације и цурењем службеног документа пажљиво одабраног да у јавности подстакне сумњу. Да је у праву, говори да и ти причаш о „сумњивој службеној верзији“, „очигледно мањкавој полицијској истрази“ и „шламперају“.
Тачно је да се институција зове Заштитник грађана, али он штити грађане тако што проверава рад државних органа и институција. Он није тужилац или судија. Када се недавно бавио случајем Вучићевог брата, он је испитивао да ли су „Кобре“, ВБА и Жандармерија радили све како правила налажу. Он је мислио да нису, али тужилац није делио његово мишљење. Нема никакве сумње да је то била тачка у којој је Александар Вучић решио да грађане може да штити свако само не Јанковић. Уследило је објављивање документа ВБА о праћењу припрема радикала за митинг, те његов годишњи извештај у којем су критике рада појединих државних институција оквалификоване као политички ангажман. Те установљене пропусте опозиционе партије користе сада у свом парламентарном и ванпарламентарном деловању и ту нема ничег неуобичајеног. Свако ради свој посао.
Оно што је очигледна лаж у твом тексту јесте тврдња да су се медији „сазнали за тај шламперај“. Нису сазнали, него им је неко из неке службе, а по нечијем политичком налогу то доставио. Не мислим при томе на „копање“ твојих новинара по скупштинским стенограмима да би открили изјаву посланика Момира Марковића из 2007. о „сумњивим барутним честицама на рукама кандидата за Заштитника грађана“, а које су неки који су и тада као и сада седели у посланичким клупама или чак и у Влади — игнорисали. Говорим о твом новом обожаваоцу Драгану Вучићевићу којем такво „истражно новинарство“ уопште није страно. Или Жељку Митровићу коме је трагична прича породице Гојковић много интересантнија од оне породице Бојанић или Бодрожић. Или, што да не, Мехић.
Њих још некако и разумем, али видим да и ти имаш сличне приоритете. Или је твој задатак да радиш исто што и они, само за мало образованију публику.
Да ли треба да ти кажем да „браком“ са Митровићем и Вучићевићем доводиш у питање не само свој кредибилитет, већ и УНС-а на чијем си челу? Враћањем „Политике“ у еру Жике Миновића поништићеш све што је урађено на изградњи институција у Србији, а неком професионалном новинарству зарићеш нож у леђа. И то са позиције председнице УНС-а. Годинама смо покушавали заједно да од „медија“ направимо медије, али преласком на њихову страну само ћеш показати да се „злочин“ према професији исплати.
У Орвеловој „Животињској фарми“ све животиње су једнаке, само су неке једнакије. У Толстојевој „Ани Карењиној“ све срећне породице налик су једна на другу, а свака несрећна породица, несрећна је на свој начин.
У данашњој Србији разапетој између Толстоја и Орвела не морамо сви да будемо Гојковићи. Кудикамо је пожељније да углас кажемо: Сви смо ми Вучић.
Срдачно
Душан.
Коментари (4)
Остави коментар19.05.
2015.
Порука дугогодишњем чалану УНС-а
Био сам на дужћем путу. Посјетио сам једну велику државетинуу (због крађе моје дедовине) коју зову мали Монтенегро.
ОдговориКада је Љ. Смаијловић у питању, писао сам и ја отворено писмо (објављено у Гласу дијаспоре, Видовдану, ФБРепортер СРБски и које куде). У вријеме националне трагедије, због нестанка антисрпског Утиска, опомињао сам Љ. Смајловић да не потура цијели УНС под ноге О. Бећковић. Тада је добра Љиљана писала: "Ја сам велики поштовалац О. Бћковић". Опомињао сам је: да може бити поштовалац, али не можете све нас, чланове УНС-а, гурати и натјеривати да смо поштоваоци ОБ, посебно једне емисије која је предуго трајала. Предлаго сам смјену Љ. Смајловић, тврдећи да је мјесто главног и одговорног уредника Политике велики залогај, плусу што има још неких предсједничких функција. Предлагао сам смјену на основу нормативних аката УНС-а. Нису ми дозволили да то изнесем на годишњој конференцији, након чега је настало моје отворено писмо. Зато, драги предугогодишњи члану УНС-а (ја сам 1968 (давне) постао члан Савеза новинара Југославије), било је приједлога, а ко слуша Вас и моју маленкост. Нико. То и не треба очекивати од силних и недодирљивих. Али, ипак неће све ово дуго трајати. Назире се крај. Нажалост, многе нећемо послије тога краја сретати, на вријеме ће збрисати, има још пенасељених острва у разним морима и океанима.
07.05.
2015.
BEZOSEĆAJNOST ...
Koliko ste Vi, gospodine Mašiću,bezosećajna osoba!?Za Vas je nevažno što bol i tuga godinama ,više od dve decenije rastrzuju porodicu Gojković , za Vas je bitno što je Janković dobio francusku medalju,ili šta već.To ga čini kredibilnim,a ovo u Srbiji što radi, ma koja Srbija, važno je šta kaže London( o čemu piše Mašić), Pariz, Vašington, Brisel...Oni nas potapšu po ramenima, nagrade i priznanja daju onima koji su protiv svoje zemlje, koji je samo ogovaraju, tračare, a gospodina Mašića, to ne interesuje. Poštovani kolega, kažem kolega, jer 40 godina sam u novinarstvu - profesionalno,ali takvo licemerje nisam uočio,mada ga je bilo svih ovih godina i decenija.Zašto pominjete Dadu Vujasinović kao izuzetak? Zašto ne može Predrag Gojković da bude bar u istoj gradjanskoj ravni kao pokojna koleginica kada je u pitanju ponovo "osvetljavanje" celog procesa? Kažete Mašiću - ona je ubijena(još ništa nije dokazano,ali će se u novom procesu otkriti prava istina, što i treba) "jer je bila novinar i bavila se nekim pitanjima". Da li Predgrag Gojković koji je studirao je manje važan od novinara( ja toj branši pripadam),ili je možda razlog nešto drugo: Gojković je iz provincije, drugo je živeti u Beogradu,pa još ako je krgo dvojke ,tu su NUNS, tu su NVO,a gde su Gojkovići - u Loznici,njihov se vapaj nije čuo ,nije dopirao ni do vlasti u Beogradu! Kažete da je Ljilja Smajlović,eto,kopala pa pronašla da je jedan poslanik postavio 2007. pitanje barutnih čestica na Jankovićevim rukama. Vi se sa tim "kopanjem" i tim podatkom,argumentom,a u novinatsarvu time treba se rukovoditi, sprdačite. Podvrgavate ga ruglu. Sprdačite se i sa Pinkom i sa Vučićevićem. Tačno je, Vučićević je daleko od novovinarstva,ali je otkrio temu. Pink kakav da je, nemam ni ja neko mišljenje o toj privatnoj kompaniji(ponavljam - privatnoj),ali tu je jedino bilo moguće da Gojovići ispričaju svoju priču. U kojim novinama ste pročitali pismo porodice Gojković?A porodica traži samo istinu. Previše li je to, izgleda po Vama.Medjutim za Vas i te nazovi ,kako ih vi imenujete, drugosrbijanse istina je ono što Vi kažete. E, biće malo morgen, što reče Slobodabn Milošević. Oslušnite malo glas naroda, voks populi, ne misle kao vi.Vi bi ste porodicu Gojković na marginu( naravno, ona je iz Loznice, ko su oni),ali zato svi drugi koji su iz Beograda ili su bliski Vašoj političkoj opciji - OK. Svi mi koji ovako pišemo smo zatucani,retroradni, možda ćak i fašisti, ali Vi ste naše preosvetljenje! Tekst Ljiljane Smajlović je odličan i on Vam smeta jer je prva novinarka jasno i glasno rekla nešto što razume ceo srpski narod,ili bar većina, i što je ukazala na osionost i bezosećajnost vaših . A ovi koji bi da smene gospodju Smajlović sa funkcije predsednice UNS-a, ili koji je povezuju,kao što Vi činite, sa Žikom Minovićem, a istovremeno se pozivaju na francusko priznanje Jankoviću, na londsonsku patetičnu priču su dobili još 1999. godine, tog tragičnog proleća, naziv u narodu - LOKATORI!
Одговори07.05.
2015.
"ЗАШТИТА"
јЕДНО ВЕЕЕЕЛИКО БРАВО ЗА ГОСПОДИНА ДУШАНА!
Одговори06.05.
2015.
A obraz?
Nije li vreme da neko pokrene inicijativu za smenu g-dje Ljiljane sa mesta predsednice UNSa, kad već sama na to ne pomišlja sa stanovišta lične i profesionalne časti? Nemam ništa protiv da kao urednica POlitike ratuje s kim god hoće i na način na koji smatra da je ispravan, ali ona to, htela ili ne, radi iz senke funkcije u Udruženju za šta nije dobila mandat, a to i te kako pojačava snagu njenog javnog delanja. Razumem da u ovim pasjim vremenima treba sačuvati poziciju vrednu 5.000 evra mesečno, ali onda valja bataliti funkciju u UNSu, jer niko nema pravo da kroz blato kojim ona korača provlači članstvo UNSa od kojih 99 odsto živi nedostojno profesije i godina bavljenja novinarstvom. Tvoj pendžetirani obraz, g-djo Ljiljana nikako ne može biti i nas članova.
Одговори