Вести
30. 04. 2015.
Колико кошта душевна бол Оливера Антића
Саветник председника Србије тужио је „Политику” и главну уредницу због полемике коју је сам отворио на страницама нашег листа и затражио одштету од 400.000 динара.
Полемика која се водила на страницама „Политике” између професора права Оливера Антића и Јовице Тркуље добиће епилог на суду. Антић, саветник председника Србије, тужио је наш лист, главну и одговорну уредницу „Политике” Љиљану Смајловић и колегу са Правног факултета у Београду Јовицу Тркуљу због, како каже, низа изнетих увреда и неистина које су му нанеле душевни бол. Сада саветник Антић, тражи да му тужени исплате 400.000 динара како би залечио душевне ране.
Шта је спорно у овој тужби? Пре свега то што је баш Антић иницирао полемику са Тркуљом, оптужујући га да је лош професор и партијски прелетач, а када је изгубио полемику, одлучио је да исход преокрене у своју корист на суду. Саветник Томислава Николића и повремени колумниста нашег листа изгледа сматра да је „Политика” требало да цензурише одговоре Јовице Тркуље на његове нападе, па кад се то није десило, шаље тужбу као поруку како ће проћи они који се усуде да му противрече.
Да је у овом случају реч о својеврсном покушају цензуре, слаже се Вукашин Обрадовић, председник Независног удружења новинара Србије (НУНС).
– Ова тужба је карактеристичан пример покушаја затирања критичког дијалога у медијима. Уместо да представници власти својим понашањем дају пример неговања полемике као неизоставног дела слободе изражавања, они тужбама покушавају да обесхрабре и медије и појединце – категоричан је Обрадовић.
Председник НУНС-а оценио је да је уредништво „Политике” у полемици Антића и Тркуље на страницама рубрике „Погледи” поступало у складу са највишим професионалним стандардима: допустивши им да изнесу аргументе у јавност, „приклонило се најбољој традицији неговања јавног дијалога као неизоставног дела демократског процеса”. Обрадовић, такође, упозорава да оптужити један лист само зато што је пренео личне ставове аутора представља класичан пример увођења цензуре „на мала врата”.
– Ако би суд којим случајем уважио образложење саветника председника Србије, то би значило прихватање праксе у којој не би било места за ауторске текстове и полемику, већ би се медији претворили у огласне табле појединаца, интересних група или странака – упозорава Обрадовић.
Изгледа да је Антић заборавио да као државни функционер мора да има већи праг толеранције када је реч о ономе што медији о њему објављују, као и то да је лично иницирао јавну дебату, да је „Политика” једнаку пажњу посветила и Антићевим и Тркуљиним текстовима...
Нарочито је чудан његов поступак с обзиром на то да је реч о човеку који је саветник председника чија земља тежи уласку у Европску унију, и да ће ту земљу вероватно ускоро представљати у Лисабону. Јовица Тркуља је у полемици подсетио како је будући амбасадор, у време док је био декан Правног факултета, нечасно протеривао колеге неистомишљенике у време власти Слободана Милошевића. Председник Извршног одбора Удружења новинара Србије (УНС) Петар Јеремић тужбу одбацује као „апсурдну”, истичући да је Антић сам започео полемику, у којој није успео да оповргне да је као млади члан Савеза комуниста учествовао у прогону чувеног професора Михајла Ђурића. Врхунац је ипак то што је одлучио да тужи новине које су објавиле његов текст, каже Јеремић.
– Читава ситуација би била за подсмех и да није реч о правном саветнику председника Републике. Антићеве оптужбе на рачун „Политике” ме доводе у сумњу да ли саветник уопште познаје европске стандарде слободе изражавања? Да ли је упознат са праксом Европског суда за људска права у Стразбуру, кад је реч о јавним личностима и праву грађана да их подвргавају оштрој критици? Од какве је он користи председнику државе која жели да уђе у ЕУ – додаје он.
Александра Ковачевић из Адвокатске канцеларије Томановић указује да суд у Стразбуру штити сва мишљења, па чак и изражавање које може повредити, шокирати или узнемирити. И изразе нападачког карактера сматра прихватљивим ако су изнети у контексту отворене и слободне дебате о питању од општег интереса и ако су упућене особи која је давала изјаве које садрже извесни степен нетолеранције.
Социолог и професор на Филозофском факултету Јово Бакић тужбу Оливера Антића посматра као напад на слободу штампе, али и као притисак на суд с обзиром на то да је подноси моћан човек из апарата извршне власти.
– Веома је занимљиво да овакав човек мисли да му је тек полемика с Јовицом Тркуљом укаљала углед (разумљиво је да му је нанела душевну патњу, пошто се у њој није најбоље провео), јер обавештени део јавности који је пратио идеолошке преображаје и властодржачка дела Оливера Антића, свакако је и раније сматрао да је он један од најрђавијих примера јавног делања. Имајући, пак, у виду чињеницу да у Србији постоји море рђавих примера јавног делања, онда овакво достигнуће Оливера Антића треба посебно ценити – казао је Бакић.
Коментари (2)
Остави коментар01.05.
2015.
Re: ЈОШ САМО ОН ФАЛИ
Садашњи ројалиста веран комуниста кад је требало, саветник је председника РЕПУБЛИКЕ и члан КРУНСКОГ савета! И бруцоши на Правном знају колико је тај Антић прогањао колеге професоре, унапредио и Шешеља уживајући у партијама шаха. Он је слика и прилика, коју употпуњује тужбом без основе, времена у коме живимо. Допала му је синекура, позлатиће се амбасадоровањем. Нека иде што пре, само да га у својој несрећи не гледамо више. Смајловићки и Тркуљи желим да издрже тортуру. Антић је без мере, а нећу да верујем да су такви и они што га подржавају - много добро мислим о својој земљи.
Одговори30.04.
2015.
teranje istine
Zalosno je da profesor i savetnik predsedn9ika drzave pokazuje ovoliko neznanje u svemu. Ali zna da mu mesaecne prinqadcleznosti ne smeda budu manje od 8000 eura. Zsta zna ostalo. Ptrividjha u Falkonu stujaredese, kojih uopste nema.itd. Sto hitnije za ruku sa Mikicem I Stanislavom u penziju i sto dalje od politike i svaetovanja .
Одговори