Вести

28. 04. 2015.

Аутор: Маријана Авакумовић Извор: Политика

ЈЕЛИСАВЕТА ВАСИЛИЋ, чланица Савета за борбу против корупције

Открићемо везу маркетиншких агенција и медија

Европска комисија затражила од владе да се Савету за борбу против корупције прида много већи значај

 

Ниједна влада никада нам није доставила информацију да ли је прочитала наш извештај, овим речима Јелисавета Василић, чланица Савета за борбу против корупције, почиње разговор за „Политику”. Сада то више неће бити тако. Читање извештаја биће обавеза извршне влати коју јој намеће Европска унија.

Европска комисија је ове недеље затражила да се Савету за борбу против корупције да већи значај и да се ојача кадровски и финансијски. Влада ће убудуће на својим седницама морати да разматра сваки извештај Савета и заузме јасан став у вези са препорукама које се у њему износе, а на крају године ће сачињавати извештај шта је конкретно предузето. И сваки нацрт закона такође мора бити послат Савету на мишљење.

Ово је обавезујућа препорука Европске комисије за израду акционог плана за отварање поглавља 23, које се тиче владавине права, каже Василићева.

Да ли су и у којој мери досадашње владе уважавале препоруке Савета, као свог саветодавног тела?

Ниједна влада никада није доставила повратну информацију да ли је уопште наш извештај прочитан и шта је по њему урађено иако сваки има закључке и препоруке. Једино смо повратну информацију добили од Александра Вучића, као првог потпредседника владе, који је по доласку на власт у јуну 2012. године наложио институцијама да раде свој посао, који се тиче извештаја о 24 спорне приватизације. Мада је већ постојао захтев Европске уније с почетка те године да се преиспитају те приватизације.

Министарка Зорана Михајловић је проследила МУП-у најновији извештај о ремонту вагона. Верујете ли у то обећање да ће бити истражено да ли је и ко проневерио државни новац?

Верујем да хоће после наведеног захтева Европске комисије.

Савет је и 2012. указивао на феномен ремонта возова због којих је државни буџет оштећен. Зашто сте три године касније наставили да се бавите тиме?

Ремонтерима се бавимо од 2009. године и већ тада смо имали податке да се кроз наводно „ремонтовање” вагона „Железнице” троше велике државне паре без икакве контроле буџетске инспекције. Покушали смо да дођемо до података како је од 2005. до 2008. године потрошено 1,5 милијарди динара. Пошто од „Железнице” нисмо добили тражену документацију ни уз помоћ повереника, покојна Верица Бараћ је предложила да се обратимо телевизијској кући Б92. Како ни после емитовања емисија нису реаговали ни МУП, ни тужилаштво Савет је урадио детаљан извештај и са комплетном документацијом га доставио МУП-у 2012. Пошто су године пролазиле, а МУП и тужилаштво очигледно нису сматрали да треба да се баве ненаменским трошењем државних пара, Савет је наставио да прати ремонтере и у извештају објављеном прошле недеље коначно је утврђено да је од 2008. до 2014. ненаменски потрошено 1,3 милијарде динара, што значи да је укупно ненаменски потрошено 2,8 милијарди динара. 

Да ли то значи да мишљење Савета није кредибилно за државне институције и да оне реагују на ваше извештаје тек под притиском Европске уније?

То не знам. За нас је било охрабрујуће ступање Вучића на власт када је као потпредседник владе рекао да морају да се испитају 24 спорне приватизације. Он је стварно инсистирао на томе. Међутим сада је све стало. Савет је у међувремену урадио још десетак извештаја, али немамо повратне информације шта је урађено. Због одсуства владине реакције почели смо сами да пишемо кривичне пријаве, што није наш посао.

Колико их је процесуирано?

Колико знам ниједна. На наше питање, шта се дешава са извештајима, добијамо одговоре да се предмети налазе у предистражном поступку. Као бивши судија знам да немају неке строге рокове. Међутим не прихватам да предистражни поступак може да траје годинама, јер то потпуно обесмишљава борбу против корупције.

Видите ли у намери премијера истинску борбу против корупције?

Све док институције не почну да раде више не верујем никоме. Ми чекамо резултат. Ако институције не дају резултате, кривица је на влади, јер су све оне под њеном надлежношћу. Влада има право да тражи од МУП-а извештај докле се стигло са одређеним предметом. Она не може да се меша у независност и самосталност правосуђа, али има право да пита зашто предистражни поступак траје неколико година.

Седите у згради владе. Колико пута сте се састали са члановима било које владе?

Када је изабрана влада Ивице Дачића били смо позвани код њега и код Александра Вучића, тадашњег првог потпредседника. Обећано нам је да ћемо добијати законе на мишљење, јер нам је то највећи проблем. Ако су написани тако да омогућавају корупцију онда немате зашта да се борите. То су прихватили, почели су да их достављају, а онда се стало.

Обесмишљава ли се тиме постојање Савета ?

Рецимо – да. Ико знамо да наши извештаји остају непрочитани настављамо да радимо, јер смо именовани да покушамо да помогнемо у борби против корупције.

На шта вам се грађани највише жале?

На лоше приватизације, мада ми желимо да се склонимо од тога. Шаљу представке за партијско запошљавање на Аеродрому „Никола Тесла” и плаћање накнада „Ер Србије”, набавку бројила у ЕПС-у.

Да ли се дистанцирате од приватизација зато што ниједна ваша препорука није уважена. Сматрате ли то својим неуспехом?

Не сматрам. Нас шесторо примамо надокнаду од по 38.000 динара месечно. Дакле, за паре не радимо. Сматам да је велики успех да упозоримо на нерад, односно ошљарски рад и да владу замолимо да нешто предузме.

Много више се од Савета очекивало у недавно објављеном извештају о медијима. Нисте понудили више информација него што је било познато.

Слажем се. Савет не може да пише извештаје на 150 страна. Морају да буду кратки и садржајни. Не бих то да коментаришем, јер нисам много у томе учествовала, осим у делу цензуре и аутоцензуре и неки мањи део око власништва.

Чиме се бавите у новом извештају који радите?

Сагледавамо колико је држава потрошила пара и колико је привилеговала који медиј кроз маркетиншке агенције. Послали смо упите на 160 адреса и половина их је већ одговорила. Покушавамо да ухватимо везу између политике владајућих странака и како се то одражава на медије, а како медији узвраћају. Ако тај круг затворимо биће добро, јер ће се видети тачно како се подржавају одређени медији. Ту не мислим на „Политику” или РТС. „Политика” је за мене нешто што се само по себи доказало и мора бити културно добро. Она мора бити ван приватизација и ван отуђења.

Вас је лист „Ало” цитирао да у „Политици” нема независне уређивачке политике?

Јасно је да неки медији, као што су РТС и „Политика”, могу и можда морају бити државни да би имали културне додатке, школске програме, емисије за децу. Али онда њихов статус треба потпуно другачије регулисати, односно морају им се дати гаранције да ниједна власт не може да утиче на њихову уређивачку политику.

У својим изјавама нисам коментарисала уређивачку политику ниједног медија ни уредника, јер за то нисам стручна. Тачно је да, када држава финансира неке медије, а при томе ти медији немају законски предвиђене гаранције за независност уређивачке политике, имам утисак да цензура постоји и да би медији могли много више да учине у развијању демократије.

Министарство културе је тражило да се из продаје „Авала филма” изузме филмски фонд, као културно добро. Како као бивши судија коментаришете одбијање стечајног судије да то уради?

Министарство је одлично поступило. То је требало изузети из стечаја. Закон о јавној својини каже да природна богатства, мреже и културна добра не могу бити отуђена. Незаконита је одлука да се из јавне својине отуђи културно добро. Њега треба издвојити и продати предузеће. То се односи и на „Телеком”. Објекти и делатност могу да се продају, али не и мрежа, јер је она ушла у природно богатства државе. То се односи и на државно пољопривредно земљиште. Оно није у промету.

Анализирали сте продају 146 пољопривредних предузећа. Колика штета је начињена тиме што су се нови власници књижили као власници земљишта?

Тај извештај настављамо и знаћемо ускоро колико је државног земљишта отуђено. Агенција за приватизацију није раздвајала својину, коју је фирма имала од земљишта које је само користила. Имали смо велики проблем са њом, јер сматра да има право да продаје капитал и не интересује је шта је ушло у њега. Капитал је све оно што имате, али из тога мора да се изузме државна својина.

Да ли је Народна банка Србије изашла из својих надлежности када је наложила банкама да доставе нове понуде корисницима стамбених кредита у швајцарцима? Као судија са праксом суђења у банкарском сектору, сматрате ли оправданим њено задирање у облигационе односе?

НБС нема овлашћења да уређује облигационе односе између банака и корисника кредита. Оваквим понашањем она покушава да оправда и надомести своје непоступање по законима који налажу НБС да надзире и контролише рад банака. Да је то радила видела би да су банкарски уговори о кредитима противзаконити, нејасни, да имају одредбе које ће довести до неоснованог богаћења банака и до потпуне непознанице у односу на висине обавеза корисника кредита. Односно, да ће уговори о кредитима прерасти у „уговоре о срећи” што је недозвољено за банкарско пословање. НБС је морала то да спречи и заштити грађане, као неуке за банкарске послове, јер су банке своје интересе вишеструко заштитиле.

----------------------------------

Да ли је ово што се дешава са заштитником грађана хајка на личност Саше Јанковића или на институцију?

Слична хајка вођена је и против покојне Верице Бараћ. Њу су тужакали и повлачили по судовима. Измишљали су јој да је добила стан. То је тешко преживљавала. Не улазим у то шта је Саша Јанковић рекао негде, нити га познајем. Ако се његови извештаји на скупштини прихватају и то са похвалама и ако се он заиста труди да заштити људска права, то значи да он ради свој посао. Ако хоћемо да будемо правна држава, влада мора да га заштити. Извршна власт сад контролише заштитника, а по закону је он тај који контролише њу.