Вести
17. 04. 2015.
Боље информисање на језицима мањина
Прелазак на дигитално емитовање тв програма, што је званично почело јуче у Вршцу, омогућиће и бољу покривеност тв сигналом у оним срединама где живе мањинске заједнице које до сада без сметњи нису могле да прате наше програме на мањинским језици.
То је, између осталог, поручено са првог дана конференције "Језици дигиталне будућности" која се данас и сутра одржава у Студију М.
На конференцији учествују многобројни радници у медијима, као и представници медијских и невладиних организација.
Да би неки од језика мањинских националних заједница и даље чуо у у медијима у наредном периоду ће бити и лако и тешко, сматрају учесници конференције "Језици дигиталне будућности- мањински језици у новом медијском окружењу". Лако, због дигитализације која ће донети бољу покривеност тв сигналом.
"Ми од бомбардовања па надаље практично не можемо да покривамо неке области које су јако битне за нас, пре свега мислим на телевизију. Рецимо, делове Јужног Баната где живе Румуни не покривамо, а практично правимо програм за њих. У том смислу се надам бољитку, а добро ће бити и то што дигитализација сама по себи дозвољава да се титлују емисије на различите језике", каже помоћник главног и одговорног уредника Радио – телевизије Војводине Атила Мартон.
Како би квалитет програма био још бољи, а РТВ остао сервис грађана, Мартон подсећа и да је важно изградити свест о важности плаћања тв претплате, односно таксе која се поново уводи у јануару 2016. године.
Оно што медије у ближој будућности очекује јесте и приватизација, што би требало да буде завршено 1. јула.
"Не делим страх да ће доћи до гашења, плашим се само да су многе локалне самоуправе и медији кренули путем где су очекивали да ће доћи до неког чудовишног решења и да рок који је прописан Законом неће бити испоштован, односно да ће бити пролонгиран", рекао је државни секретар у Министарству културе и информисања Саша Мирковић.
Одговарајући на питање о томе како сада тече тај процес, јер су локалне самоуправе касниле са достављањем документације за приватизацију, Мирковић каже да је, након дописа Агенције за приватизацију, одређен број самоуправа реаговао, потом су донели одлуку којом се започиње процес приватизације па сада постоји основ за аукцију.
"Мислим да локалне самоуправе и медији треба да схвате да не треба да раде у корист своје штете и да ће се у случају да медији немају негативни капитал, а ако не буду одржане аукције, приступити бесплатној подели акција", објаснио је државни секретар.
Из Покрајинског секретаријата за информисање уверавају да ће нови, приватизовани медији и даље имати њихову подршку за пројекте који ће неговати културу и језике мањина.
"Видећемо какви ће пројекти бити, ја се надам да ће остати у овом духу у којем су до сада били, тако да не видим проблем у том смислу", прича покрајински секретар за културу и јавно информисање Славиша Грујић.
Првог дана конференције у Студију М представљени су и страни инспиративни модели мањинских медија. У Турској, на пример, где су медијске слободе мале и где нема Ју тјуба или Твитера, мањински језици се чују кроз програм малих медија. Због недостатка новца не емитују програм 24 сата, него само у одређеним периодима.
"Међутим, ти медији имају много проблема да направе добре, рецимо политичке емисије, јер преко десет година трпе политички притисак", прича турски новинар истраживач Ерол Ондероглу.
Поред њега искуства из своје земље учесницима скупа ће пренети и медијски стручњаци из Словеније и Румуније.
Другог дана конференције коју организују ОЕБС и Радио телевизија Војводине, између осталог ће бити представљени нови формати садржаја на мањинским језицима код нас, као и у прекограничном подручју.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.