Вести
11. 04. 2015.
Ускрс у кући Ћурувија није радостан празник
Сећање на радост није увек радост, а сећање на бол је увек бол! Супруга Славка Ћурувије, која је била с њим у тренутку убиства Бранка Прпа, каже за Наше да не може да побегне од сећања на кобни дан.
На Ускрс сам се родила, на Ускрс је Славко убијен, а то је цивилизацијски празник. Увек су то ствари које човек хоће да заборави, али како се тај датум приближава, знате да ће стићи моменат да вам сва та сећања оживе.
Памћење тог датума обеспокојава човека и мене лично. Не вреди, не може човек да побегне јер тог дана мора да се суочи с болом који носи.
За ћерку власника „Дневног телеграфа“ и „Европљанина“ Јелену Ћурувију васкрсење Христово је све, само не најрадоснији празник. Тужан дан. Тачка, и то је то. Немам ништа више да кажем. Тај дан ми је сувише интиман да бих своја најдубља осећања делила с јавношћу. Проводим га с породицом, каже Јелена Ћурувија.
У суботу, 11. априла, навршава се 16 година од убиства Славка Ћурувије, а пет дана после тога, у четвртак, 16. априла, одржаће се припремно рочиште на суђењу оптуженима за убиство.
Саслушане десетине сведока Ћурувија је убијен у хаустору зграде у којој је живео у центру Београда између 16.39 и 16.45. Праћен је недељама пре тога. Пуцано му је у леђа, један хитац га је погодио у главу, а други је прошао кроз срце. Убице су дршком од пи штоља удариле и онесвестиле Славкову супругу Бранку Прпу, која је тада била с њим. Истрага је почела у јануару прошле године и током ње је саслушано неколико десетина бивших припадника Државне безбедности, породица убијеног новинара и припадници „земунског клана“.
Кључни сведок у овој истрази је некадашњи командант Јединице за специјалне операције Милорад Улемек Легија, који је 8. јануара 2014. дао изјаву у пожаревачком затвору, као и још два сведока чији идентитет није саопштен из безбедносних разлога.
Легија је о убиству Ћурувије проговорио тек почетком прошле године и тужилаштву дао податке који су помогли у расветљавању тог случаја. Истрага за убиство које је означено као професионално окончана је 4. јуна сведочењем Душана Михајловића, који је био министар унутрашњих послова од 2001. до 2003.
Ликвидиран због „новинарске делатности“ За кривично дело тешко убиство оптужени су тадашњи шеф ДБа Радомир Марковић (69), начелник београдског центра ДБа Милан Радоњић (55), главни обавештајни инспектор у Другој управи ресора Ратко Ромић (52) и припадник резервног састава тог ресора Мирослав Курак (44).
Прва оптужница против њих подигнута је средином прошле године, али је суд вратио тужилаштву на допуну истраге.
Допуњена опту жница подигнута је у јануару. Тужилаштво је навело да је Ћурувија убијен „због новинарске делатности“. Њихов закључ ак је да је злочин почињен „ради очувања политичке власти у земљи, коју је Ћурувија по чео да угрожава својим контактима с лидерима опозиције и страним организацијама“.
Тужилац за организовани криминал Миљко Радисављевић рекао је после подизања опту жнице да се Марковић терети да је кривично дело извршио у подстрекивању и да су остали опту жени као саизвршиоци.
На основу доказа који су прикупљени током истраге, као и које је прикупио истражни судија у претходном кривичном поступку, тужилаштво је закљу чило да постоји оправдана сумња да су Марковић, Радоњић, Ромић и Курак из ниских побуда убили Славка Ћурувију навео је тужилац за организовани криминал Миљко Радисављевић. Радоњић и Ромић су у притвору од 13. јануара, Марковић је у затвору у Пожаревцу на издржавању казне затвора од 40 година, а Курак није доступан правосудним органима и за њим је расписана међународна потерница.
Фондација „Славко Ћурувија“: Открити налогодавце и мотиве убиства!
Фондација „Славко Ћурувија“ саопштила је поводом 16 година од убиства Славка Ћурувије да случај „Ћурувија“ не сме бити закључен пре него што се у судском процесу коначно не утврди ко је наредио, извршио и који су били мотиви за убиство. У саопштењу се наводи да окончање тог судског процеса није само могућност да се затвори једно од „најмрач нијих поглавља“ новије историје. У саопштењу се истиче и да је важно да се рад Комисије за истраживање убистава новинара настави док не буду подигнуте оптужнице и покренути поступци у којима ће се сазнати ко је и по чијем налогу убио новинаре Даду Вујасиновић и Милана Пантића.
НУНС: У 2014. чак 22 напада на новинаре
Према подацима НУНСа, само у 2014. години, била су 22 случаја претњи или физичких напада на медијске раднике и медије. У највећем броју тих случајева починиоци су остали непознати или познати, али некажњени. Лука Пејовић и Зоран Ристовић Прика, припадници „црвених беретки“, помињани су као директни извршиоци убиства Славка Ћурувије. Пејовић је убијен 5. децембра 2000. испред своје куће у Београду. Непознати нападачи испалили су у њега цео рафал из „калашњикова“. Остаци Ристови ћевог измасакрираног тела пронађ ени су у јуну 2001. године у каналу у Кошутњаку. Убијен је хицем у потиљак.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.