Вести
09. 04. 2015.
"Тешка времена за слободу изражавања"
Представник за слободу медија ОЕБС Дуња Мијатовић оценила је, у интервјуу који данас објављује бечки "Стандард", да свеукупно посматрано живимо у време које није добро по слободу изражавања, а да је у земље западног Балкана, две деценије посла рата, ситуација поражавајућа иако су многи добри закони усвојени, али готово да се не примењују.
"На простору бивше Југославије, пре свега у Србији, Босни и Херцеговини, Македонији и Црној Гори, 20 година после рата, ситуација је поражавајућа... Добри закони су усвојени, али готово да нису примењени. Недостаје политичка воља многих влада на Балкану", објаснила је Мијатовић у интервјуу бечком дневнику на констатацију да независност и слободно извештавање за новинаре на Балкану и ове године значе свакодневну борбу.
Она је додала да сматра да се ЕУ с тим у вези опходи уздржано.
"То можда звучи оштро, али дипломатским речником не напредујемо. Убиства новинара остају нерасветљена и некажњена. Новинарима се прети и бивају нападани. Државне станице још увек нису постали јавни сервиси", критиковала је Мијатовић.
Према њеним речима постоји многи изванредних примера, као што су Савет за медије у БиХ и добри закони у Србији.
"Добри кораци али још увек недовољни за здраво медијско окружење, које је многим земљама Балкана и те како потребно. Многи политичари не могу, или не желе да се ослободе њиховог утицаја на медије. То је по њих можда болно, али је пут демократије. Потребно је више истраживачког новинарства и јасне, критичке дистанце ка политици", поручила је Мијатовић.
Она је казала да њена канцеларија, због свеукупног стања, има посебан задатак да се побрине, и то не само у земљама у којима је тренутно веома присутна, као што су Украјина, Русија, Централна Азија, Кавказ или на Балкану, већ и у САД, Канади и земљама ЕУ.
Упитана да ли је тачно да администрација председника САД Барака Обаме више него било која ранија власт, ограничава слободу медија и изјашњавања, Мијатовић је казала да је та администрација предузела многе погрешне кораке, и да је против сваког протестовала.
Тако је, према њеним речима, једном новинару "Њујорк тајмса" претила затворска казна зато што се противио да суду ода извор, али након више протеста ипак су се присетили да основни закон САД гарантује слободу говора и медија.
"Не могу да мерим степен слободе изјашњавања и њено ограничавање. Пратим рад невладиних организација као што су Репортери без граница или Фридом хаус. Али радим другачије. Ја подижем свој глас када видим један проблем. Не правим ранг листе и не поредим земље. Не можете поредити слободу изражавања у САД, Шведској или БиХ", казала је Мијатовић.
Упитана за деловање Исламске државе против новинара она је подсетила да Сирија и Ирак нису део ОЕБС-а, али да следи тамошње догађаје и стравична убиства, и да се о њима изјашњава.
"Једно тежиште мог рада је Украјина. Не прође готово ни недеља да не подижем свој глас у корист безбедности новинара и против тлачења независних медија. Оно што се догађа у Украјини, како руски државни медији бивају злоупотребљени као пропагандни инструмент, може да се одрази на многе земље - Молдавију, Белорусију, Грузију и многе друге", објаснила је Мијатовић.
Она је подсетила да долази из БиХ и да је веровала да је прошло време манипулације медијима.
"Међутим као што је раније чинио режим Слободана Милошевића медији се поново злоупотребљавају како би се сејала мржња међу људима. Покушавамо све да помажемо новинарима и медијима у одбрани независности у конфликту у Украјини", поручила је Мијатовић.
Везано за нацрт Директиве ЕУ о интерним информацијама предузећа, она је оценила да, како је тренутно формулисана, може јасно ограничити слободе медија.
Мијатовић је казала да су поједине дефиниције нејасне, додајући да се ради о јавним интересима, а што је у јавном интересу морају да одређују новинари.
Говорећи о слободи медија у Европи 2015, Мијатовић је казала да се превасходно мисли на нападе на "Шарли ебдо" у Паризу и дискусију у Копенхагену, који су истовремено били напад на демократске вредности, али и слободе сваког појединца.
То су били најбруталнији напади на слободу медија од успостављања институција представника за слободу медија ОЕБС, констатовала је она.
"Очигледно недовољно пазимо на слободу штампе у Европи, јер је имамо. У демократијама сматрамо слободу изјашњавања нечим сасвим нормалним, и тек када бива нападнута или ограничена приметимо колико је значајна и вредна", подвукла је Мијатовић.
У вези затварања сајтова у Француској у склопу борбе против тероризма, она је казала да се закони за борбу против тероризма брзо пишу и усвајају, и да се увек мора подсећати да се њима ограничавају слободе изјашњавања.
"Очекујем да демократије буду беспрекоран пример. Сваки погрешан корак с њихове стране скреће демократије у развоју са тог пута", упозорила је Мијатовић.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.