Вести
07. 04. 2015.
Бановина урушавала "Дневник", а ћути
Док се о судбини „Дневника" разговара у Народној Скупштини, односно на релацији републички посланици Влада Србије, Савету Агенције за борбу против корупције који је пред парламент изашао са захтевом да се једини дневни лист на српском језику који излази у Војводини третира у срормату од националног значаја као и "Политика" и Танјуг, једино се не оглашава покрајинска администрација. Зашто?!
Зашто онај кога би прво требало да интересује судбина „Дневника", а највише је и утицао на судбину овог листа не чини ништа? Ово питање се једноставно намеће не само од стране запослених у овој медијској кући, већ комплетне новосадске и војвођанске, али и српске јавности, јер је реч о новинама с традицијом од 74 године, коју у овом моменту, чува већина запослених која ради без редовних плата, које касне четири месеца.
Ако постоји виши интерес, а он сигурно постоји, онда би „Дневником" морали да се позабаве и Република, а посебно Покрајина. Нарочито покрајинска админстрација, на челу с председником војвођанске Владе Бојаном Пајтићем, која је у највећој мери и кумовала проблемима у које је „Дневник" запао. Пословна, уређивачка и свака друга политика на овај или онај начин у највећој мери су последица деловања војвођанске администрације, ма колико се она крила, овај пут у политици ћутања. Ако коза лаже историјат збивање сигурно не.
Након суноварата 90тих лист „Дневник" је после петооктобарских промена полако стајао на ноге, али су уследиле закулисне играрије.
Прецизније две, сада је извесно, потпуно промашене приватизације у којима је један од директних актера била покрајинска администрација довеле су „Дневник" до ивице амбиса. Прва приватизација , када је газда постао немачки ВАЦ, лист „Дневник" је оставила без икакве имовине, јер је ВАЦ у ствари купио само име и право да издаје лист. У својој кући једним потезом пера на приватизационом уговору „Дневник", је постао подстанар , а штампарија коју су изградиле генерације „Дневниковаца" одвојена је од листа и пуштена да пропадне. Уз све то ова приватизација и уговор који је потписан развлачио се годинама по судовима, јер је тако склепан да су обе стране и Холдинг Дневник и ВАЦ тврдили да само они најбоље знају ко је шта продао, ко је шта купио и ко је какве обавезе преузео. На неким другима је да истраже шта се све десило.
Ништа транспарентније није прошла ни друга, назови, приватизација „Дневника" или боље рећи препродаја. Када је ВАЦ одлучио да напусти Србију и прода своје уделе у овдашњим медијима, радницима „Дневника" је понудио да преузму лист уз обавезу да у наредних 10 година отплате кредит од 1,5 милиона евра. Такође из ВАЦа су тврдили да лист у том тренутку не би био оптерећен никаквим другим обавезама. Речју радници "Дневника" би лист откупили за 1,5 милиона евра на кредит од 10 година. Постојао је само један услов ВАЦа, а то је да Холдинг повуче све тужбу које је поднео против ове немачке медијске куће. Овде треба да буде јасно да је "Холдинг Дневник" био под директном контролом покрајинске администрације и мањински је власник "Дневник Војводина преса", предузећа које издаје лист "Дневник". Колико је Покрајина бринула о "Дневник холдингу" говори крајњи резултат: празна, девастирана десетоспратница на Булеварту ослобођења у Новом Саду, растерани радници, уништена издавачка делатност, штампарија... Запослени у „Дневнику" су с понудом ВАЦа одлучили да судбину преузму у своје руке, подржани од ОЕБС и новинских удружења, и то вероватно по први пут у својој историји. Међутим...
Покрајинска админстрација је упркос јавном залагању да лист од ВАЦа преузму радници све учинила да се то не догоди и на крају запослени су, благо речено, изиграни. Уз јефтино спиновану паролу да би лист пропао, ако га преузму новинари, јер су дугови огромни, као и проблеми ... Заправо спремао се приватизациони пакет за "Дневник", "Политику" и "Новости". „Пакет", којим је тадашња власт на челу са ДСом, који у Бановини влада и даље, имала неки посебан наум с медијима, а који је данас системски оптеретио рад ових новинских кућа. И зато "Холдинг Дневник" никада није донео одлуку о повлачењу тужби, а ВАЦ је после вишемесечног натезања лист продао , ваљда, шабачком бизнисмену и власнику компаније "Фармаком" Мирославу Богићевићу. Ко је био у праву, докле је лист догурао и да ли је боље да су власници постали радници или Богићевић, гледамо већ скоро две године. И ту није крај. Покрајинска адмнинстрација, уз подршку власти ДС у републици претпостављамо, када је изиграла „Дневник" и дозволила да га преузме Богићевић листу је ускратила финансирање, јер им се није свидела политика онога коме су „Дневник" очито утрапили.
Дакле , они који нису подржали договор ВАЦа и радника „Дневника", иако су постојале одлуке званичких институција које су игнорисане, кренули су да униште „Дневник" зато што је лист купио онај кога су они , не овај или онај начин, изабрали. Притом га оптужујући и да крши закон. С друге стране, да је лист мога да функционише без финансијске потпоре онда би Покрајина финсирање давно прекинула, а није могао због катастрофалне приватизације и пословне политике којој је опет Покрајина кумовала. И тако све у круг. Дакле, ускраћивањем помоћи Покрајинаје, ваљда, тобож желела да науди некада свом Богићевићу и његовој уређивачкој политици, али је тим потезом „Дневник" довела на руб егзистенције. Да буде већи парадокс, за све то време Покрајина је давала новац многим медијима. "Дневник" је био ускраћен и за пројектне паре, јер се на папиру све време водио везаним за војвођански буџет. Сви наши покушаји да се реши судбина овог нашег најстаријег дневног листа на српском језику у Војводини, Бановину и њене станаре, на челу с премијером, нису занимали. Ваљда зато и ћуте овде у Новом Саду, а и посланици нихових странака у Скуштини Србије, у моменту када сви други питају и покушавају да нађу решење за ове новине које су бренд, традиција и сентимент Војводине.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.