Вести
06. 04. 2015.
Изабела Кисић, извршна директорка Хелсиншког одбора за људска права у Србији
Наставља се ругање новинарима и медијима
У извештају о стању људских права у Србији за прошлу годину, који Хелсиншки одбор за људска права припрема, наводи се да је настављен тренд угрожавања медијских слобода „убрзаним темпом“, „што је утицало и на гушење јавне дебате о битним друштвеним, економским и политичким проблемима и процесима“.
Извршна директорка Хелсиншког одбора за људска права у Србији Изабела Кисић, сматра, међутим, да недавна конференција ОЕБС о заштити безбедности и интегритета новинара, коју је организовала Србија у својству председавајућег овом међународном организацијом, наговештава могућ и заокрет у односу власти према медијима.
Хелсиншки одбор за људска права у Србији део је „паралелног“ ОЕБС који чини више од 60 организација цивилног друштва из земаља чланица ове организације.
На тој конференцији министри Дачић и Тасовац су изјавили да су медијске слободе за Србију приоритет, обећали да ће закони о медијима бити спроведени, а премијер Вучић је примио представницу ОЕБС за медије Дуњу Мијатовић. Да ли, с обзиром на досадашње искуство, верујете да ће Србија испунити ова обећања?
Добро је да смо то чули и да је коначно дошло до сусрета Вучић Мијатовић, а цивилно друштво ће стално подсећати на та обећања. Представница ОЕБС за медије је храбра и директна и у Београду је изрекла низ озбиљних порука о томе шта је слобода медија, само то изгледа нису многи чули. Ругање новинарима у Србији, међутим, наставља се. Премијер се и даље љути због новинарских питања. У односу на све оно што се дешава у последње три године и изворну радикалску политику СНС, тешко је поверовати у промене. Занимљиво је да су прорежимски медији антиевропски што се огледа по начину на који се баве темама људских права, слобода, ратном прошлошћу... А ударци су намењени проевропским медијима и новинарима.
Министар Тасовац је на поменутој конференцији ОЕБС поручио новинарима и медијима да се погледају у огледало. Колика је кривица новинара за стање у медијима?
То најмање има право да каже неко из владе. Али, то јесте број један питање за медијску струку и цивилно друштво. Не треба заборавити и да медији имају своје партикуларне интересе, тржишне и друге и да они нису увек компатибилни са интересима грађана. Данас имамо и медијске тајкуне и медијску елиту. Једна од позитивних ствари у последњих годину дана јесте то што су новинари и уредници озбиљних медија, на јавним форумима, почели по први пут да говоре о сопственој одговорности. Ти гласови су слаби, али добијају подршку колега. Годинама се сва одговорност пребацивала на таблоиде. Оно што је данас потребно јесте да се професионални образовани новинари са ставом, спремни на побуну унутар својих редакција, да се коначно побуне и да се изборе за одређене теме, да им приступе професионално и аналитички. Да подвучем, потребна је побуна унутар струке, отпор контроли и диктату и ту је кључ промена на медијској сцени.
Најчешће квалификације за опис медијске сцене су цензура и аутоцензура. Да ли су то једини или најбитнији проблем?
Прво, реч је о врло софистицираним механизмима контроле, они нису ексклузивни за локални контекст. Такође, ради се о кршењу два основна људска права: укида се право на информацију, с једне и право на слободу изражавања, с друге стране. Имамо симулирање јавне дебате. Теме у већини наших медија су паланачке, а живимо у тако бурном времену. Промене опет пролазе мимо нас, као и деведесетих. Механизми контроле нису везани само за медије, већ се увелико примењују и у култури, друштву у целини. Рецимо, напади на глумце због играња у за власт провокативним представама или филмовима, откази уметницима због социјалног ангажмана, већ показују да се ради о озбиљном тренду угрожавања уметничких слобода а не некаквим инцидентима.
Прошле године су донета три медијска закона који су у складу са медијском стратегијом из 2011. године и стандардима ЕУ о јавном информисању и медијима, о електронским медијима и о јавним медијским сервисима. Да ли ће они побољшати медијску сцену?
Наши закони су креирани уз велику помоћ ЕУ и ОЕБС, уз огромне унутрашње отпоре, из Владе и медија. То је највећа заблуда да закони сами по себи могу да гарантују медијске слободе. Чак и када се доследно примењују морају да буду праћени стварном жељом моћних да „држе руке даље од медија“. Закони, на пример, не решавају питање утицаја рекламних агенција блиских странкама на власти. Нити ће престати застрашивање новинара. Слобода медија у тесној је вези са спремношћу да се прихвати право на другачије мишљење, право на побуну, критику... Закони су донети у августу, па се и сам премијер, више пута понашао супротно духу закона. Једна од најважнијих новина у закону о јавном информисању јесте финансирање јавног интереса. И то је питање, шта је за ову владу јавни интерес који је наравно у закону широко дефинисан. Очигледно је да писање о ратним злочинима српске стране није интерес за владу, али рекла бих да јесте за грађане Србије и њихову будућност.
Приватизација није гарант независности
Залажете се за окончање приватизације медија. Најављена је продаја бројних локалних медија, београдске ТВ Студио Б, Танјуга... Приватизација до сада није донела пуно доброг медијима?
Приватизација је неопходна, али није гарант независности, што се показало не само у нашем случају, већ у многим источноевропским земљама. У суровим условима тржишта, не само медијског већ и укупног, мали професионални медији који гарантују медијски плурализам, тешко опстају и то их баца у понор комерцијализације и прилагођавања садржаја главном тренду или нестају са сцене. У процесу приватизације, медије обично купују они који су блиски владајућој странци. С друге стране, пример националне ТВ Пинк најбоље показује како се и у приватним медијима, уређивачки концепт лако преко ноћи прилагоди новој власти. У земљама ЕУ, приватни конгломерати владају медијском сценом, негде су то два или три концерна, негде, као у Италији само један. А независни интелектуалци и новинари, који су раније у таквим ситуацијама доминације моћних, покретали новине, селе се у онлајн медије.
Коментари (2)
Остави коментар08.04.
2015.
"Da se Vlasi ne sete..."
Veoma vešto baratanje mišljenjem javnosti. Mnogo NVO, aktivnosti, priče i floskula koje imaju za cilj da stvore sliku tobožnje brige za građane a zapravo je reč o projektu preumljavanja javnosti Srbije da lakše proguta neoliberalni korporativni kapitalizam i sve njegove "blagodeti".
Одговори"Mali profesionalni mediji koji garantuju medijski PLURALIZAM, teško opstaju i to ih baca u ponor komercijalizacije i PRILAGOĐAVANJA sadržaja GLAVNOM trendu ili nestaju sa scene."
Suludo je navoditi kvaziborbu za slobodu medija jer takvi "slobodni" mediji svakako budu navedeni da se "prilagode" glavnom trendu. A trend isključuje slobodu! Trend je u ovom slučaju SAMO jedan - EU "vrednosti".
"Ono što je danas potrebno jeste da se profesionalni obrazovani novinari sa stavom, spremni na POBUNU unutar svojih redakcija, da se konačno POBUNE i da se izbore za određene teme, da im pristupe profesionalno i analitički. Da podvučem, potrebna je POBUNA unutar struke, otpor kontroli i diktatu i tu je ključ promena na medijskoj sceni."
Nekako se u slučaju podrške koju pružaju razne EU institucije i organizacije sve vrti oko POBUNE. Pobuna stvara podelu, podele stvaraju sukobe a sukobi ratove. Kome je u interesu rat medija? "Možda" onima koji pomoću medija stvaraju ratove. Ništa lakše nego zaraćenošću uvući u rat one oko sebe.
"U zemljama EU privatni konglomerati vladaju medijskom scenom... a nezavisni intelektualci i novinari... sele se u onlajn medije."
To i jeste cilj svakolikih "pomoći" raznih "prijatelja" Srbije - potpuno vladanje javnošću pomoću neintelektualaca i nenovinara obučavanih u raznim novinarsko-medijskim radionicama EU!
07.04.
2015.
Produžava se agonija u medijima
Lokalni mediji prestaće da postoje, a radnici u tim medijima ostaće na ulici, bez posla. Postavlja se pitanje da li će od najavljene privatizacije imati neke koristi i građani? Da li će to uticati na kvalitet informisanja i da li je realno da se lokalne vlasti neće sofisticirano infiltrirati u buduće medije u lokalu? Sumnjam. Teško je poverovati da se u ovako delikatnom socijalnom momentu neko ko u rukama drži tako moćno oružje u svojim rukama, kao što su mediji, neće latiti istog zarad ostvarivanja partijskih ili tajkunskih interesa.
Одговори