Вести
01. 04. 2015.
Ћурувију убили због очувања Слободана Милошевића на власти
Бивши челници Државне безбедности Србије и Београда, који су окривљени да су организовали и извршили убиство београдског новинара Славка Ћурувије, у оптужници Тужилаштва за организовани криминал означени су као организована криминална група, која је зарад очувања политичке власти и моћи извршила то убиство, сазнаје Данас.
Како се наводи у оптужници, у коју је Данас имао увид, осумњичени су као организована криминална група 1999. и 2000. године у циљу очувања политичке власти и моћи, и ограничења слободе медија, по налогу непознатих лица из највиших структура власти, убили директора, главног и одговорног уредника дневног листа „Дневни Телеграф“ и недељника "Европљанин" Славка Ћурувију.
У оптужници се истиче да је Радомир Марковић као начелник Ресора државне безбедности, након што је Милорад Улемек, командант ЈСО, одбио крајем марта да убије Ћурувију заједно са „припадницима своје јединице“, за начелника Центра Ресора државне безбедности Београд (ЦРДБ), поставио Милана Радоњића и упознао га са планом о убиству Ћурувије.
Додаје се да се затим Радоњић договорио са припадницима РДБ Ратком Ромићем и Мирославом Кураком, обезбедио им службено возило, и уједно издао налог да припадници Трећег, Седмог и Деветог одељења ЦРДБ Београд прате кретање и прикупљају података о Ћурувији.
Такође, он је организовао да ти подаци буду доступни извршиоцима и наредио прекид праћења на дан убиства.
Као разлог убиства Ћурувије наводи се да је то учињено „због његовог јавног иступања у земљи и иностранству и критике носилаца политичке власти, могућности да утиче на јавно мњење и деловање опозиционих друштвених снага и политичких субјеката, ради очувања постојећих структура власти“.
Ћурувија је убијен 11. априла 1999. године у Београду између 16.38 и 16.45 сати у Улици Иве Лоле Рибара (сада Светогорска) у пролазу зграде број 35.
Како се наводи у оптужници, Радомир Марковић је као начелник Ресора државне безбедности МУП РС план о убиству Ћурувије пренео Милану Радоњић у и тако са умишљајем подстрекао да припреми физичку ликвидацију оштећеног Славка Ћурувије, па је Милан Радоњић постигао договор о непосредном извршењу убиства са припадницима РДБ Кураком и Ромићем, искористио своја службена овлашћења начелника ЦРДБ Београд ради извршења планираног кривич ног дела, тако што је противзаконито без одобрења надлежног Врховног суда Србије, без писменог предлога, дао усмени налог за примену мере тајна контрола телефонских разговора (ТКТР), пише у оптужници Тужилаштва за организовани криминал.
Истовремено је супротно Закону о унутрашњим пословима и Правилу о раду Службе државне безбедности „издао усмени налог сада покојном Зорану Павићу, начелнику Деветог одељења ЦРДБ Београд, да се дана 9. и 10. 4. 1999. године примени мера тајног праћења непрекидно 24 часа и да га извештава о сваком кретању оштећеног“.
Додаје се да је 11. априла, „због закаснелог јављања претходног дана, када је оштећени већ ушао у стан, наложио да га хитно и детаљно обавештава о свакој промени кретања и места где се оштећени налази, а посебно када се упути према свом стану“.
У оптужници се истиче да је Радоњић „организовао да са подацима о кретању Ћурувије буду упознати извршиоци и тако омогућио непосредно извршење дела у пролазу зграде број 35 окривљенима Мирославу Кураку и Ратку Ромићу“.
У оптужници се наводи и да је након што је уочено да се Ћурувија са невенчаном супругом Бранком Прпом приближава згради у Светогорској, „Милан Радоњић је издао усмени налог Зорану Павићу, начелнику Деветог одељења ЦРДБ Београд, да одмах обустави тајно праћење оштећеног и преузме даље праћење другог лица тзв. „везе“ и на тај начин спречио да извршиоци кривичног дела буду уочени од припадника Деветог одељења“.
Када је сада покојни Славко Ћурувија заједно са оштећеном Бранком Прпом из Београда ушао у пролаз зграде број 35, окривљени Мирослав Курак и Ратко Ромић неопажено су им пришли иза леђа, па је Курак са раздаљине од око 1,5 метара из аутоматског пиштоља "шкорпион" калибра 7,65 мм, испалио рафално пет пројектила у леђа оштећеног, наносећи му више устрелина и прострелнина у пределу десне половине леђа, грудног коша, десне руке и главе од којих се оштећени, сада пок., Славко Ћурувија занео и пао, а Ратко Ромић оштећену Бранку Прпу, када је покушала да се окрене, ударио дршком пиштоља у потиљачни део главе, од ког ударца је пала, наневши јој лаку телесну повреду у виду раздернонагњечне ране у десном потиљачно слепоочном косматом пределу главе“, пише у оптужници Тужилаштва за организовани криминал.
Објашњава се да је затим Курак „из непосредне близине од 0,8 метара поново рафално испалио више пројектила у главу и тело Славка Ћурувије и нанео му седам устрелина и прострелина у пределу леве половине главе и левог лопатичног дела трупа“.
Оптужени
Радомир Марковић је оптужен за тешко убиство и подстрекивање, Милан Радоњић, Мирослав Курак и Ратко Ромић за саизвршилаштво. Сви окривљени, осим Курака, налазе су у притвору. За Курака се претпоставља да је у Танзанији.
Коментари (2)
Остави коментар02.04.
2015.
И данас сам љут на Данас
Како то да Данас све сазнаје, а други листови су у тами. Прво, срамота је убити било кога, а посебно Славка, кога сам познавао док је радио у МУП-у. Он и још двојица муповаца, били су одлични аналитичари. Писали смо о трагедији дипломатије у Недељном Телеграфу и Европљанину (лично сам дао вели интервју на три стране у Недељном Телеграфу, након чега ми је интерно суђено у МСП-у)). Друго, ко је убио и ко је налогодавц убиства Славка Ћурувије, никада се неће сазнати. То је моје интуитивно мишљење, што значи да ми нико није то тврдио, рекао, да немам о томе податке, чињенице, дакле ради се о чистој инуицији која, нажалост, није увијек поуздана. Уосталом, никда нисам испитивао било кога о том убиству, а и не поводим се за туђим мишљењима, поготово у овој изузетној баруштини која се зове Србија. Господо, педест (50) и више убистава у Србији и Малом Монтенегру није разјашњено. И Славка и Слободана требало би оставити да почивају у миру.
Одговори"Као разлог убиства Ћурувије наводи се да је то учињено „због његовог јавног иступања у земљи и иностранству и критике носилаца политичке власти, могућности да утиче на јавно мњење и деловање опозиционих друштвених снага и политичких субјеката, ради очувања постојећих структура власти“. Ни краће ни глупље реченице, формулације, као правник, дипломата и новинар, нисам прочитао. Колико је људи у тим временима јавно иступало против Милошевића, колико је масмедија било против Милошевића, опаснијих и жешћих, па нису убијени, нити су медији укидани ( само подсјећања ради, од медија, СПС и ЈУЛ су имали Политику и РТС). Ако су Недељни Телеграф и Европљанин могли да сруше Милошевића онда ја тврдим да сам Марко Краљевић или Муса Кесеџија. Милошевића су једва срушили његови најближи сарадници и војни и цивилни, уз спаљивање гласачких листића, дакако уз огромну помоћ Монтгломерија, који је изјавио на два ТВ канала: "Рушење Милошевића нас је коштало 100 милиоона долара" (у депозиту једне банке у Бечу било је 400 милиона долара за рушење Милошевић). На питање новинара, коме је дат тај новац, Монтгломери се насмијао. Такође, желим да подсјетим, да је након откривања посмртних остатака Ивана Стамболића једна ТВ екипа затражила у Хагу изјаву Милошевића. Сагласио се под условом да се интегрално објави његова изјва. Међутим, није дошло до таквог споразума. Наглашавам да нисам био СПС-ЈУЛ-овац, напротив, екипа надридипломата које је у МСП довела М. Марковић ме је одмах суспендовала, односно уручено ми је Рјешење да сам на располагању и да не долазим на посао. Написао сам критички текст о ММ као реплику на један њен текст (ММ је имала редовно дневник у Дуги). Међутим, Рапајћ, главни уредник, није смио да објави мој текст, али је он дошао у руке ММ и њених агбаба. И данас бих радо објавио тај текст, али Србија има чудесно новинарство.
01.04.
2015.
citat
Umro je Marks, umro je Engels, a i meni nesto nije dobro. Ma da, Cuuvija Superman koji skida Milosevica. Dajte, nemojte nas zasmejavati.
Одговори