Вести
27. 03. 2015.
Руско-украјински сукоб у Београду
Први пут пошто је Србија преузела председавање Организацији за европску безбедност и сарадњу (ОЕБС), у Београд је јуче стигла Дуња Мијатовић, представница ОЕБСа за сарадњу са медијима, како би учествовала у Палати „Србија” на међународној конференцији посвећеној заштити безбедности и интегритету новинара.
У њеном друштву су седели српски шеф дипломатије Ивица Дачић и министар културе и информисања Иван Тасовац, који су и отворили скуп.
Најпре Дачић, а за њим и Тасовац, јавности су се обратили речима да су слободни медији предуслов сваке демократије, па је с тога неопходно организовати безбедан и неометан рад како „офлајн” тако и „онлајн” медија.
Одбивши неколико захтева за интервју београдским медијима, Мијатовићева је, уз истовремено пристајање да седи са највишим државним званичницима из Београда, јавности послала поруку да је склопљено примирје између ње и Владе Србије.
Помирење је потврдила и у званичним изјавама у којима је истакла да је задовољна сарадњом са српским властима, као и да су повремене несугласице уобичајене и у многим земљама.
Међутим, када је Мијатовићева у контексту неразјашњених убистава споменула име убијене руске новинарке Ане Политиковске, дошло је до „експлозије” међу руском делегацијом која је оштро демантовала представницу ОЕБСа речима да је то убиство истражено и да су починиоци приведени правди.
Даље излагање представника Руске Федерације одвијало се по рецепту западних медија који су, и много пре рата са Украјином, настојали да ову земљу представе као непријатеља. Дакле, присутни су могли да чују низ имена руских медијских радника који су на територији Украјине киднаповани, прогнани, стављени на разне дискриминаторне спискове...
Нема сумње да су Руси унапред режирали наступ на београдској конференцији, будући да је баш на београдској конференцији незванично представљена публикација „Ратни злочин оружаних и безбедносних украјинских снага: тортура и нељудски третман”.
Реч је, како је казао директор Фондације за студије демократије Максим Григоријев, о извештају о ратним злочинима у којем се налазе подаци о масовном и систематском кршењу Европске конвенције људских права од стране представника украјинских оружаних снага, Националне гарде, Министарства унутрашњих послова, као и службе безбедности Украјине.
- Увелико се ради на пребијању и протеривању руских новинара, уз то у Украјини више не постоје медијске куће које у свом имену имају придев „руски”. Све то подржавају украјински органи власти. Зато позивам међународну заједницу да то спречи - казао је Григоријев.
Међутим, за овакав јучерашњи сценарио припремила се и украјинска делегација која је у својим редовима имала новинарку Анастасију Станко, својевремено киднаповану од, како тврде Украјинци, проруских снага у Луганској области.
- Три дана су ме држали у подруму без хране и воде. Верујем да су ме неки који седе овде и видели - поручила је Станко руској страни истичући да се резултати њиховог извештаја налазе у - „домену фантастике”.
У руски извештај не верује ни Оксана Ромањук из кијевског Института за масовне комуникације.
- Ми верујемо резултатима ОЕБСа, а они нису приметили то о чему ви причате - рекла је Ромањук присутним Русима. Ипак, на крају првог дела дебате, Максим Григоријев пришао је и пружио руку украјинској колегиници Анастасији Станко. Баш као што се очекује да то учине Александар Вучић и Дуња Мијатовић. Иако је између Руса и Украјинаца дошло до привременог примирја, расправа између ове две делегације опет је настављена у другом делу јучерашње конференције, која се односила на слободу новинара након терористичког напада на „Шарли ебдо”.
Једна од руских новинарки затражила је реч и истакла како је, током два месеца извештавања из Кијева, трпела претње и малтретирање. Према њеним речима, када је њена екипа желела да напусти земљу, на железничкој станици им је одузет сав снимљени материјал и опрема.
„Претили су нам да ће нам поломити руке и ноге и сместити нас у подрум уколико не поступимо како нам је наложено.”
Изреволтирани представници украјинске делегације подсетили су колеге из Русије да Кијев није никакво опасно место, већ главни град Украјине у којем нико није малтретиран, затворен или претучен.
Дуња Мијатовић је рекла да је Русија једна од земаља у којој убијају новинаре, док је руска делегација на то оштро реаговала, указавши да су руски новинари прогоњени и малтретирани.
Свака даља полемика, спречена је од стране водитеља програма. Стање у медијима након напада на „Шарли ебдо” у Србији, присутнима је покушала да приближи Сњежана Миливојевић, професор Факултета политичких наука. Она је подсетила да је страдање карикатуриста послужио многим медијима да се сете бомбардовања РТСа током којег је погинуло 16 особа. То је помало узнемирило једног од представника македонских новинарских удружења који је истакао да страдање радника РТС никако не може да се пореди са смрћу карикатуриста.
Радници РТСа, истакли су представници Македоније, били су у служби „државне пропагандне машинерије”, док карикатуристи представљају симбол „слободе изражавања”. Нажалост, нико од присутних није имао реплику на речи македонске делегације. Сњежана Миливојевић је подсетила да у Србији под полицијском заштитом живе четири новинара, да се истражују убиства троје колега и да је прошле године забележено више од 20 напада на представнике „седме силе”.
Алберто Спампинато, представник италијанске делегације и брат убијеног новинара, истакао је да је „Шарли ебдо” широм Европе покренуо питање да ли постоји превише слободе говора, што је недопустиво.
- Сви смо били ожалошћени, ишли у шетње подршке, палили свеће за настрадале, али само је једна новина у Италији објавила цело издање „Шарлија ебдоа”. Објављиване су само појединачне карикатуре - истакао је Спампинато, истичући да око 15 новинара у овој земљи живи уз сталну полицијски пратњу.
Представници Турске истакли су да је након терористичког напада на карикатуристе премијер ове државе ишао у шетњу подршке, док су полицајци прегледали новинска издања покушавајући да спрече евентуално објављивање карикатура. У овој земљи забрањен је приступ сајту листа „Шарли ебдо”.
Ситуација са медијским слободама није сјајна ни у Албанији, истакли су представници ове државе, уз опаску да нема затворених новинара, да им се не прети, али да су уместо „пса чувара који лају упозоравајући на опасност” постали кротке „домаће животиње које раде искључиво у служби власти”. Већи број јавних расправа о медијским слободама, увођење ригорозних санкција за све који угрожавају слободу изражавања, ригорознији закони и њихова примена, неопходни су како би се слобода медија довела на виши ниво, закључци су са јучерашње конференције.
Максим Григоријев
Увелико се ради на пребијању и протеривању руских новинара. Све то подржавају украјински органи власти. Зато позивам међународну заједницу да то спречи.
Дачић: Напад на новинаре напад на цело друштво
Ивица Дачић, министар спољних послова и председавајући ОЕБСа, казао је да је наша земља чврсто опредељена за заштиту безбедности новинара и слободе изражавања. Он је истакао да је напад на новинаре заправо напад на друштво у целини. - Србија ће као председавајућа ОЕБСу током 2015. питање слободе медија и безбедности новинара држати високо међу приоритетима организације - рекао је Дачић и додао да су ОЕБС и ЕУ у више наврата поздравили рад владине комисије за истраживање убистава новинара.
Тасовац: Медији приоритет владе
Министар културе и информисања Иван Тасовац изјавио је да је унапређење медијске сцене у врху приоритета владе, а као доказ те тврдње навео је „искрене намере да се ствари учине још бољим”. - Постојање комисије за истраживање убистава новинара показује жељу власти да се расветле тамне мрље наше турбулентне прошлости - истакао је министар. Тасовац је нагласио и да су одговорности самих новинара, важност саморегулације унутар новинарске бранше, професионализма, поштовање кодекса и виши ниво медијске писмености нешто на чему треба радити.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.