Вести
27. 03. 2015.
Камиказа, празилук и ми
У праву су сви који кажу да не само што немамо опозицију ми у Србији у јавном простору немамо другу страну. Знам да је ова тврдња највећа јерес, јер се заправо спинпримаријуси из петних жила труде да нам докажу, на свакој теми, па и на оним најболнијима, како постоје неколике школе мишљења.
Ја пак остајем привржена мишљењу обичног света, а лако се познају обични коментатори од такозваних „ботова“. Обичан човек кад коментарише на пример текст Љиље Смајловић „Хејтери“ у Политици, нити куди, нити хвали ауторку, њен текст га се готово и не тиче (за разлику од ботова за или против).
Обичан човек пише: „Нема ни хејтера, ни антихејтера, ни Вукашина Обрадовића НУНСа, ни Бетине намерне или случајне грешке, нема ништа од те свађе постоји само једна страна“. Цитирала по сећању.
Дакле, погинуло је седморо људи и беба. Неко је, тврди се, наредио да пилот уђе у маглу. Истрага мора утврдити ко је наредио и зашто. Тачка. За изгубљене животе иде се у затвор, а не може премијер Вучић да изјави реченицу чија му неподношљива лакоћа, очито је, уопште није јасна: „Ево, ја ћу да преузмем одговорност“. Па?
Ту је чвор, од самог почетка вучићизације српске политике, потпуно пренебрегавање свих институција у земљи, потпуно приватно понашање о сваком политичком питању, где Вучић сматра да преузимање „одговорности“ значи то што ће он, наводно или без наводника, шта нас се тиче, „да се жртвује“ (у изјавама, бар) и „прихвати кривицу“ за све. Одговорност је по дефиницији све супротно од тога што Вучић ради. Одговорност је јачање институција, њихове слободе и независности у односу на личност Премијера или ма коју личност.
Србији треба одговоран Премијер а не Камиказа. Што се медијске хистерије тиче, то ме већ превазилази. Али, једно бих приметила. Иста група људи, по друштвеним мрежама и разним сајтовима, а других „опинионмејкера“ и нема, који су након што је дан раније отета девојчица спасена, рекли да је полиција измислила сама и отмицу и спасавање, да би дошли у жижу јавности, сутрадан је испредала и неколико различитих, а заправо истих сценарија око разлога пада хеликоптера (опет да би неко дошао у жижу јавности). Па, може ли исти разлог бити у оба случаја, ако може, ми смо онда земља монструма и треба нас одвојити од остатка света. Али како се не само црна кутија хеликоптера, већ и медијска црна кутија, налази у рукама истог човека, нема коментара, питајте Камиказу за све.
Случај Тасовац. Невидљиви министар, критикован с правом што је невидљив. Сад због „Није за сваког“ дошло доба да изгуби главу. А све зарад промотивне кампање БГ Филхармоније и празилука који вири из нотне свеске.
Немам простора за елаборацију о „елити“ „лажној и правој елити“, „елитиној елити“, само бих све, који се одједном из елитних цокула пребацише у опанке и прогласише се бранитељима јадног српства којем, ето, Тасовац брани да иду у „Филхармонију“, подсетила да су незаборавни њихови штосови о сељаку Томи из Бајчетине који је изјавио да слуша Вивалдија. О Палми и Бетовену да не помињем. Ко је већи лицемер, просудите сами. Не, не браним Тасовца. О, напротив, и, о никако! Али, ово, истине ради, проценимо.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.