Вести
27. 03. 2015.
Дуња Мијатовић, представница ОЕБСа за слободу медија, говори за Данас
Никада нисам оптужила Владу Србије за цензуру
Очекујем да ћемо на данашњем састанку са премијером Александром Вучићем видети на који начин се може више урадити на унапређењу стања слободе медија у Србији, шта је он планирао и поновићу све моје поруке које сам давно рекла, а које се нису промениле, истиче за Данас Дуња Мијатовић, представница Организације за европску безбедности и сарадњу, која борави у Београду поводом међународне конференције о заштити новинара.
Током своје посете, како каже, разговарала је и са министрима спољних послова и културе Ивицом Дачићем и Иваном Тасовцем.
Постоје одређени помаци, јако је добро што је Србија усвојила медијски сет закона. То не значи да су они идеални, али не знам земљу у којој су идеални. Треба видети резултате и треба дати шансу Влади и Министарству, али и медијима да се укључе у те процесе. Приватизација је један болан и осетљив процес, јер се ради о губитку послова и самим тим има људску димензију коју не смемо занемарити. До приватизације мора доћи ако се жели напред, јер медији који су у власништву државе не могу бити независни, колико год то говорили. Моја порука је била да ће у мени лично, не само што сам представница за слободу медија, већ што сам и особа из овог региона и знам како дишемо, имати партнера, али да нећу толерисати било какве нападе и скретање са курса који су обећали. Пратићу законску регулативу и све токове.
Прошле године, након вашег саопштења у којем сте изразили забринутост због хакерских напада на сајтове и навода о цензури, Вучић је затражио од ОЕБС-а извињење због оптужби на рачун државе и рекао је да ће га дочекати. Хоће ли?
Ту требамо бити врло професионални и не улазити у тривијалности. Прво, никада нисам оптужила државу, већ сам од државе тражила да уради све да то спречи. То је велика разлика. Зашто је то изманипулисано у јавности, ја не могу говорити. Друга ствар, ја се никада нисам укључила у вербалну комуникацију јавно са премијером. Ја сам поновила свој став и обавестила јавност да је дошло до телефонског разговора између мене и премијера, који је био на једном врло високо професионалном нивоу. Разговор је био врло пријатан, конструктиван и он је рекао да ће урадити све што је у његовој моћи да се одговори на све ствари које сам навела у свом саопштењу. Са моје стране је дошло до појашњења да сам позвала владу да уради нешто, јер немам кога другог позвати нити имам какве доказе доставити, то држава треба да уради. Шта се после дешавало у јавности и зашто, не могу нити желим у то да улазим. Вероватно постоје неки разлози. Ја се никада нисам укључивала када се у јавности помињало моје име, јер то није мој стил ни начин комуникације. Имам добру комуникацију са Владом Србије, али морам рећи да не постоји влада која воли да буде критикована.
Колико се ситуација у Србији од тада променила?
Колико знам, није дошло до нас да је било неких већих напада на сајтове и њихове садржаје после последњег саопштења које смо имали. Нисмо дошли до информација да је долазило до скидања текстова са сајтова. Ми то пратимо. Обезбеђење сајтова од хакерских напада је једна димензија где се Министарство културе Србије директно укључило, што је веома позитивно. Они су рекли да ће наставити да раде на томе и са нама. Морам да нагласим да за сваки случај који смо навели у годишњим извештајима, у мојим јавним интервенцијама и преписци са Владом Србије, која ће бити јавна у јуну, добили смо одговор од Владе Србије. Одговор на свако писмо и сваки појединачни случај шта је урађено, која институција разматра, да ли је дошло до решења или није, што је велика ствар.
Како коментаришете реаговање државе на претње новинарки Бранкици Станковић?
То је случај који ми је тренутно од велике важности. Нашла сам се са Бранкицом Станковић и разговарала о њеном случају. То што она има обезбеђење последњих шест година и што ће се то наставити је у реду и потребно, али то није довољно. Оно што је потребно јесте да се истраже ти напади и претње, јер не могу да схватим да се после шест година не зна ко то ради и који су разлози.
Имали смо последњих месеци ситуацију да је Оља Бећковић, чија је емисија укинута, рекла да је за то одговоран премијер Вучић, а недавно је Даница Вученић рекла да напушта новинарство зато што су је представници власти бојкотовали јер је угостила Бећковићеву у емисији.
Врло је тешко разговарати о тим стварима, јер то на одређени начин излази из мог мандата. Могу посматрати генералну, глобалну слику, не могу се уплитати у појединачне случајеве. Све заједно дефинитивно указује да постоје неки проблеми. Немогуће је да се одједанпут на толико медија престају емитовати емисије. Да ли је то премијер, неки министар, неки тајкун, овде или у некој другој држави, било би непрофесионално да се ја уплићем у то, јер не знам. Тренд као тренд је негативан и не свиђа ми се. Колико год је Бранкицин случај другачији, опет се ради о још једној емисији која је престала да се емитује. Ко то ради и зашто и да ли је то само смена на основу комерцијалних одлука или има политике у томе, ја мислим да где има дима, има и ватре.
Да ли сте задовољни радом Комисије за истрагу убистава новинара?
Потврда оптужнице за убиство Ћурувије је знак да се неке ствари дешавају и да Комисија игра своју улогу о подизању свести. Ни у ком случају формирање Комисије није разлог за искључење власти од одговорности, односно и она треба да буде укључена. Комисија је само једна степеница која је значајна за свако друштво. Колико видим, иде у позитивном правцу, али време ће показати. Ако видим да се ништа не дешава, прва ћу рећи да је то најбитнија ствар коју српске власти морају да ураде.
Кажњавање Данаса није заборављено
Рекли сте недавно да сте забринути због казне Данасу од више од пет милиона динара због наводног незапошљавања особа с инвалидитетом и да ћете пратити случај. Да ли сте нешто радили по том питању?
Од самог почетка. Написала сам министру Дачићу писмо у којем сам детаљно образложила зашто постављам то питање, зашто овај медиј, зашто само овај медиј, где сам препознала важност запошљавања особа са инвалидитетом, али у овом конкретном случају моје мишљење је било да се то може сматрати директним притиском на независни медиј, из било којих разлога у које нисам улазила. Разговарала сам и са министром Тасовцем и настављам да пратим тај случај. Надам се да ће у том неком апелационом процесу доћи до решења у смислу да се схвати шта се и зашто десило, да ли је дошло до административне грешке или је политички притисак. Они су свесни случаја, знају за њега, али не знам које су мере предузели, у сваком случају мислим да није заборављен.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.