Вести
27. 03. 2015.
Потребна је проактивна улога медија у заштити приватности
Медији треба да имају проактивну улогу у заштити приватности грађана и података о личности и да у извештавању нађу праву меру између јавног интереса и заштите тог права, речено је данас на округлом столу о улози медија у развоју свести о заштити података о личности.
Помоћник генералног секретара службе Повереника за информације од јавног значаја и заштиту података о личности Радоје Гвозденовић каже да медији не воде рачуна о заштити приватности и података о личности и не подижу, него чак снижавају, свест читалачке публике о заштити тог права.
Говорећи о проблемима са којима се у свом раду суочава Повереник Родољуб Шабић, Гвозденовић наводи да су проблеми везани за Закон о заштити података о личности који не прати трендове информатичке ере и ограничава рад Повереника у случајевима када медији крше закон.
На округлом столу који је организовало Друштво за информатику Србије у сарадњи са Повереником за информације од јавног значаја и заштиту података о личности, речено је да је Поверник у 2013. години покренуо 1.140 поступака за заштиту личних података.
Адвокат Слободан Кремењак каже да се већ 20 година бави медијима и да у 99 одсто случајева ако се новинар придржава професионалних стандарда, урадиће добру ствар и са становишта права.
Према речима судије Апелационог суда у Београду Драгице Попеску, медији у извештавању треба да воде рачуна о достојанству личности и да приватност могу угрозити и лажима и истинитом информацијом.
Попеску каже да се у медијима најчешће крши право на част и углед и достојанство личности, а тужбама против медија најчешће се пред судом тражи надокнада штете због претрпљене душевне боли.
Председник Друштва за информатику Србије Никола Марковић упозорио је да у свету, као и у Србији, расте угроженост личних података наводећи да се у ери информационог друштва лични подаци олако постављају на друштвеним мрежама и открива се приватност.
"Сви смо потенцијални објекти надзора", каже Марковић и истиче да није за ширење параноје, али да треба бити обазрив, јер све што се постави на друштвене мреже и Инетернет трајно остаје забележено.
Наводећи да у Србији 2,8 милиона људи користи Интернет, Марковић каже да је потребно подизати свест о заштити личних података и да својим понашањем не треба да дозволимо да постанемо информационо надзирано друштво.
"Залажемо се за што ширу примену Интернета, али Интернет има сталну тенденцију смањења приватности", рекао је Марковић и истакао потребу да медији информишу јавност о заштити података о личности.
Упозорио је на пораст сајбер криминала, крађу идентитета, бројева платних картица, лозинки и пинова наводећи да смо сви потенцијални објекти надзора и шпијунаже.
Марковић је поручио да треба бити обазрив и чувати личне податке, ажурирати оперативне системе и антивирус програме, избегавати сумњиве сајтове, не отварати мејлове од непознате особе и контролисати шта деца раде на Интернету.
Новинар "Политике" Милан Мишић каже да је нарушавање приватности сурова реалност и да је приватност нешто што је некад постојало, а сада је само лепа успомена, али и поручио да не треба одустати од заштите тог права.
Коментари (1)
Остави коментар27.03.
2015.
Privatnost i bezbednost na medijima
Tradicionalni mas-mediji su mediji koji dosezu do velikog broja clanova javnosti putem novina, radio i televizijskih programa. S druge strane, Internet predstavlja mesavinu mas-medija i ličnih medija. Privatnost i bezbednost lica u slucaju pruzanja i koriscenja tradicionalnih mediskih usluga moze se lako obezbediti putem zvanicnog uredjivanja i cenzurisanja, dok je to prakticno nemoguce ili vrlo tesko u slucaju pruzanja i koriscenja interaktivnih internet usluga, bez samouredjivanja i samocenzure pojedinaca.
Одговори