Вести
22. 03. 2015.
Српске и хрватске новинаре притискају слични проблеми
Мастер центар Новосадског сајма угостиће од 25. до 28. марта Форум младих лидера региона, а међу учесницима планираних панела биће и познати хрватски новинар Александар Станковић.
Боравак у Новом Саду он ће искористити и за промоцију књиге „Сто фаца и Аца" у којој открива анегдотске детаље који су се збивали у току припрема за његову култну емисије на ХТВ-у „Недјељом у 2" или после ње.
• Нема у књизи пуно „фаца" из Србије Тадић, Чеда Јовановић, Богољуб Карић, Џајић, Кустурица... Ограничава ли то „Сто фаца" само на читалачку публику у Хрватској?
Не. Не ограничавамо се само на публику у Хрватској јер је доста гостију о којима пишем у овој књизи врло добро познато људима у Србији. На пример Игор Мандић, па Милка Бабовић, Борис Дворник, Лех Валенса, Мило Ђукановић, Милорад Додик...
• Јесу ли многи јунаци књиге мењали вокабулар и понашање када се камере упале у том сте контексту нарочито апострофирали Ведрану Рудан и Ненада Чанка?
Да ли је, заправо, нормално на телевизији глумити неког другог? Апсолутно. Телевизија је театар и сви ми који у томе учествујемо имамо неке маске. Ја сам, баш као и гости моје емисије, само глумац у свему томе. Колико је та глума добра, то просуђују гледаоци. С Ведраном Рудан, рецимо, имамо приватно врло добра искуства. Ради се о пристојној и драгој жени. Многи од гостију јесу друкчији приватно него јавно, али то је ваљда и очекивано.
• А колико се Александар Станковић приватно разликује од оног Александра Станковића који толике године води „Недјељом у два"?
Нисам толико свадљив као на телевизији, не тражим од својих пријатеља да ми полажу рачуне као што то тражим од политичара. Водим један просечан породични живот, који би вероватно многима био страшно досадан, али ја у њему уживам.
• Да ли сте икада добили од Балашевића одговор зашто није дошао у емисију? И да ли вам је данас то уопште битно, односно да ли бисте га поново звали, ако се укаже прилика?
Балашевића волим и тим више ме је повредио његов поступак да се, након што смо његово гостовање у „Недјељом у два" договорили лицем у лице, никада више не јави и не образложи свој поступак. Дакле, да будем јасан: мени не смета што Балашевић није дошао у емисију нема он на то никакву обавезу већ ми смета чињеница да се није удостојио рећи „Станковићу, не желим доћи, договор више не важи". Међутим све сам му опростио пре четири године када сам за његов концерт у Загребу дао 35 евра. И ако се укаже прилика, радо бих га угостио, али се бојим да од тога неће бити ништа.
• Сведоци смо да се интервјуи са политичарима, али и неким другим „важним" јавним личностима, овде све више своде на повлађивање саговорнику, где новинар служи само за то да би поставио „право питање", односно дао госту шлагворт за (само)хвалу. Но, да ли је поента и у „демолирању" онога ко седи наспрам вас?
Ја сам свој имиџ изградио на том демолирању, како ви кажете, али ми помало иде на живце да ме се проматра само у том контексту. С различитим гостима водим различите разговоре. Неки заслуже такав приступ, неки не. По мени су боље оне емисије где нема превеликих тензија. Да будем искрен, понекад сам себе нервирам на екрану.
• Да ли је данас лакше бити новинар у Хрватској него у Србији? Јесу ли случајеви типа „Упитника" или Данице Вученић само српски изум или је то уобичајен образац понашања према „седмој сили" у региону?
Нису српски изум и тога је било у новинарству и биће. За сада на ХТВ-у имам велику слободу и подршку уредничког вођства у ономе што радим и нема разлога да се буним. Но, знам и да то код неких других колега на неким другим телевизијама није тако и, шта да кажем... жао ми је. У сваком случају, не знам где је теже бавити се новинарством, али некако слутим да су по том питању проблеми у Хрватској и Србији слични.
• Завршили су се председнички избори и победила је Колинда Грабар Китаровић, чија је једна од порука била да су за њу „православци и Срби Хрвати ако живе у Хрватској". Да Вам сада дође у емисију, да ли бисте је подсетили на ту изјаву? Да ли бисте то наметнули као тему разговора?
Бих. Разговарали бисмо и о томе.
• Зашто нисте отишли у дипломатију, када вам је то Иво Санадер нудио?
Да, својевремено ми је тадашњи премијер Хрватске Иво Санадер нудио да одем у дипломатију. Нажалост, од моје дипломатске каријере није било ништа јер ми је веза, колико видим у затвору.
• Чувени ТВ водитељ Џон Стјуарт саопштио је да после 16 година напушта „Дејли шоу" и одлази у друге, нетелевизијске воде. Има ли Александар Станковић већ идеју шта би радио када одлучи да више нема сврхе бити заузет „Недјељом у два"?
Паралелно с „Недјељом у два" припремам и другу сезону мотопутописа „Вјетар у коси", који ћу преко лета радити за ХТВ. То је нешто што ме изузетно весели, јер волим путописе и волим моторе, тако да ћу ове године кренути од Ријеке па све до Дубровника у потрази за људима за које претпостављамо да могу бити занимљиви ширем кругу гледалаца.
А ако све буде ОК, следеће сезоне планирам на тај начин обићи БиХ, Србију, Македонију... А шта ћу радити после „Недјељом у два" немам појма. Рецимо да ми је неки краткорочни план да емисију водим 20 година и да бих тиме био задовољан.
Ненад Чанак: У Србији јуначина
„Он шепа зато што је мотором одлетео у кукуруз. Уместо да скрене, продужио је равно, завршио у пољу и тако поломљен дошао ми у емисију. Каже како је посебан осећај док летиш кроз кукурузе. Тако се вероватно осећа комбајн, зајебава се. Када се упале камере, зајебанција нестаје. Непрепознатљив човек.
Људина која немилосрдно разгрће, често не пазећи хоће ли притом кога повредити, у емисији постаје обзиран саговорник, бира речи, избегава епитете, рекло би се досадан човек. Правда се да Загреб није место на којем је пристојно ружно говорити о Србији. За Чанка је домољубље исто што и за Вука Драшковића. Гледалац из Суботице шаље ми мејл у којем за Чанка закључује: У Србији јуначина, у Хрватској спрдачина".
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.