Вести
21. 03. 2015.
Недозвољено уплитање државе
Држава до 1. јула мора дапрестане да финансира Танјуг, јер то налаже закон, истакли су учесници дебате антикорупцијског сајта Пиштаљка опословању и финансирању Танјуга и указали да судосадашњим буџетским давањима државној новинској агенцији годинама кршени прописи. Према речима главног уредника агенције Бета Ивана Цвејића, финансирањем Танјуга држава се недозвољено и нефер уплиће у један део медијског тржишта.
Зато се приватне агенције надају да ће већ од 1. јула, докада треба да буду приватизовани државни медији, ситуација бити регуларна, нагласио је Цвејић.
Годишње од 1,7 до два милиона евра буџетског новца, колико се даје Танјугу, далако надмашује оно што приватне агенције могу да зараде на тржишту, рекао је Цвејић и додао да су Бета и ФоНет годинама на то указивали, али нажалост, без успеха.
Из разних разлога није било слуха за наше примедбе, које су биле искључиво усмерене на тржиште и комерцијалне услове и однос државе према свему томе, објаснио је Цвејић.
Представљајући истраживање Пиштаљке о финансирањуТанјуга, спроведено у протеклих седам месеци, Душан Телесковић из Пиштаљке је напоменуо да је директорка те агенције Бранка Ђукић одбила да се изјасни о томе како је буџетска позајмица враћена новцем Министарства културе иинформсања.
Танјуг годишње из буџета добија више од 200 милиона динара, прецизирао је Телесковић и додао да је у 2012. то било 234 милиона, што је, према званичним подацима, 60 одсто прихода агенције.
У пракси се, међутим, показује да се Танјугу даје доста вишеод тог процента, оценио је Телесковић и прецизирао да Танјуг има 225 запослених, иако је званично систематизовано 112 радних места.
Према његовим речима, мандат је истекао и Управном одбору и директору, који још није изабран, иако је конкурс расписан још 2013. године, а нема ни главног уредника, па Ђукић има "приличан утицај на уређивачку политику".
Танјуг на тржишту остварујуе свега 20 одсто прихода, што значи да у приватизацију улази неспреман за тржишну конкуренцију, оценио је Телесковић, који сматра да није јасно ни како ће се решити питање вишка запослених.
Ликвидност Танјуга се одржава банкарским позајмицама, које се, и поред великих издвајања из буџета, користе за исплату зарада и доприноса, рекао је Телесковић, позивајући се на закључке истраживања сајта Пиштаљка.
Председник Коалиције за надзор јавних финансија Драган Добрашиновић оценио је да држава и медијска власт већ годинама угрожавају медијске слободе, што је пракса која је и сада на делу.
Држава покушава да изађе из медија, а уствари не жели да изађе и зато ће, преко својих људи из пословног света, са којим је повезана, наставити да их контролише, констатовао је Добрашиновић.
Због тога ће коалиција на чијем је челу, како је најавио, пратити процес приватизације на репрезентативном узорку од 15 медија, међу којима је и Танјуг, са становишта регуларности тог процеса, како би се видело ко ће их купити.
Врло је важно испратити ко ће бити купац, да ли су тополитички и пословно повезана лица са људима који су навласти у Србији или у Београду, указао је Добрашиновић.
Он се плаши да ће држава пролонгирати рок за повлачење из власништва у медијима, који истиче 30. јуна, иако га је сама одредила.
Председник Извршног одбора Удружења новинара Србије (УНС) Петар Јеремић најавио је да ће, ако се процес приватизације Танјуга не заврши 1. јула, то удружење тражити да запослени у агенцији добију бесплатне акције и постану власници.
Он је подсетио да се том удружењу жалило више запослених уТанјугу на многе нерегуларности, који су због тога трпели санкције.
Јеремић је, као пример нерегуларности, навео и конкурс за директора, у коме су била два "скривена услова", па су зато дисквалификовани сви остали кандидати осим Ђукић и још једног.
На захтеве УНС да се распише нови конкурс, са јасним итранспарентним условима, Влада до данас није одговорила, подсетио је Јеремић.
Коментари (1)
Остави коментар23.03.
2015.
УНС да не лобира за Бети и Фонет
Време је да се престане са лобирањем за Бету и Фонет које се нису доказале на тржишту, па то очекујем и од УНС чији сам члан безмало четири деценије. Свима је јасно да је Танјуг, какав је да је, неупоредиво бољи и да држава каква је да је треба да омогући посредством Танјуга пре свих несметано остваривање права на информисање људи и грађана као што је то свуда у свету. С поштовањем Драгослав Васић, Београф
Одговори