Вести
17. 03. 2015.
Трагедија и сумрак новинарске професије
Погрешно и неодговорно извештавање о трагично завршеном покушају спасавања бебе само је увећало ову несрећу. РТС известио да је беба збринута, Радио 021 пренео Бетину вест да је “хеликоптер са бебом слетео у Београд”… Али и од горег има горе: Ало је малолетну мајку оптужио да је крива за смрт свог детета и шесторо спасилаца.
Још један трагични догађај у Србији (у дугом низу са све чешћим понављањем) и још један испит на којем су, заједно са властима, пали и медији. Реч је о паду војног хеликоптера и погибији седам особа у акцији медицинског збрињавања тешко оболеле бебе, старе пет дана, из Новог Пазара.
Као што је познато, медицинска екипа је у петак по подне из Новог Пазара превозила болесну бебу санитетским возилом у Крагујевац (по неким верзијама у још ближе Краљево), када их је негде код Рашке зауставио одрон на путу. Због хитности ситуације позван је хеликоптер Војске Србије да бебу превезе даље (где даље, то је већ најважније спорно питање, али о томе касније).
Прво медијско замешатељство изазвала је Радио-телевизија Србије, чији је дописник нешто после 21 сат јавио да је беба стигла у крагујевачки Клинички центар, и то санитетским возилом којим је кренула, не хеликоптером. То, како се испоставило, није било тачно. Ова лажна вест објављена је на сајту РТС-а у петак у 21,25.
РТС не наводи о којем је дописнику реч, да ли из Новог Пазара, Крагујевца или неког трећег места. Није назначено ни из којег је извора анонимни дописник добио овакву информацију. Због ових околности немогуће је утврдити како је тачно дошло до грешке дописника и уредника који је одобрио објављивање ове неистине, али је сигурно да у овако озбиљном случају до тога није смело да дође.
Прво, уколико је реч о дописнику чије седиште није у Крагујевцу, ова вест, без обзира на извор, није смела бити објављена док њену тачност не потврди извор из крагујевачког Клиничког центра. Друго, ако је вест послао крагујевачки дописник РТС-а, она је морала доћи или бити потврђена из званичног извора (без обзира на то да ли је извор тражио да му се не објављује име, дописник зна с ким разговара). Вест је без објашњења скинута са сајта РТС-а.
Грешка или трка за ексклузивом?
За даље дезинформације побринула се агенција Бета.
Они су касније те вечери објавили да је беба стигла у Београд, где ју је преузела екипа Института за мајку и дете. Опет потпуно нетачна вест, с тим што је Бета касније објаснила како је дошло до грешке.
Реч је, наиме, о погрешно пренетој изјави коју је Радоје Симић, директор Института, дао РТС-у. Он је у тренутку када је било већ извесно да хеликоптер лети за Београд, рекао да је екипа Института спремна да дочека дете, а Бета је написала да је рекао да је дете већ “дочекано”.
Друга је да је новинар, или вероватније уредник, у жељи да престигне конкуренцију и први јави добру вест, антиципираода ће до тренутка када вест буде објављена у медијима, дете већ стићи у Београд и у руке тамошњих медицинских радника. Ово се дешава чешће него што мислите.
Како је у коментару на друштвеним мрежама објаснио бивши главни уредник неколико таблоида:
“То је она кретенска ситуација у којој се понекад нађу ноћни уредници: са једне стране притискају те рокови, а са друге од тебе се очекује да имаш најфришкију могућу информацију кад се новина ујутру појави на киосцима. Неки под тим притиском ризикују, пишу о ономе што се још није догодило а претпостављају да хоће, и онда се дешавају овакве ствари.”
Наравно, не сумњајући у ову агенцијску вест, неки су је медији пренели — на пример, сајт дневног листа Политика. Ипак, агенција Бета је коректно поступила, објављујући исправку, објашњење и извињење, дајући тако “јавном сервису” барем лекцију како се треба понашати у случају грешке медија.
Али, епизода са погрешном информацијом Бете има још један бизаран детаљ.
Сајт новосадског Радија 021 пренео је Бетину вест, али је (да ли својом грешком или су они пренели нечију грешку?) као извор навео агенцију Фонет, која са свим овим нема никакве везе.
Када се испоставило да информација није тачна, међутим, део јавности је окривио Фонет, па је и ова агенција морала да демантује да је вест потекла од ње и чак запретила тужбама онима који вест приписују њој.
Дакле, још једна у низу грешака током дугог јучерашњег новинарског радног дана, са потенцијалном да неком нанесе штету.
Али, ствари постају све горе.
Најозбиљнији новинарски преступ починио је таблоид Ало. На сајту ових новина, изнад иначе новинарски коректног текста, који расветљава догађаје који су претходили одлуци да беба буде послата из Новог Пазара, неидентификован уредник ставља наслов “Изгибоше сви због незреле мајке!”, преваљујући тако сву кривицу за губитак седам живота на малолетну мајку бебе, чије је несналажење у тешкој личној ситуацији у коју је доспела рођењем детета, према тврдњама саговорника текста, довело до погоршаног здравственог стања бебе.
Уредник тексту даје ем нетачно, ем најзлонамерније замисливо тумачење, објављујући притом пуно име и презиме несрећне девојке! Овде већ има посла за јавног тужиоца. Јесте да је, када је уследила реакција на друштвеним мрежама, овај монструозни наслов замењен са “Малолетна мајка настрадало новорођенче хранила крављим млеком!”, али је првобитна верзија ипак остала забележена.
А да не причамо о томе да им ни тада није пало на памет да сакрију идентитет малолетне мајке.
Горе од горег
Међутим, и од горег има горе, бар са становишта заштите јавног интереса у информисању.
Знам да ће се многи запитати шта то беше, али је ипак најважнија друштвена улога медија контрола власти. Чим је постало јасно шта се догодило, “обични” грађани су почели да постављају питања.
Зашто је одлучено да хеликоптер слети на аеродром чак у Београду, где је у том тренутку било лоше време, а не у далеко ближем Крагујевцу, где би требало да постоје услови за збрињавање бебе, а није било магле?
Да ли је хеликоптер на крају пао јер му је нестало горива и како је тако нешто смело да се дозволи?
Једном речју, ко је одговоран?
Учешће министара одбране и здравља у акцији спасавања навело је многе да, поучени горким искуством, посумњају да је хеликоптер послат на даљи и опаснији пут из ПР разлога (“да би се министри сликали”).
Истина, извештачи који су дошли на конференцију за новинаре Војске Србије постављали су питања чији је смисао био баш такав, али је прес конференција била кратка, а начелник Генералштаба се бранио чекањем резултата истраге и некомпетентношћу да на нека питања одговори.
Има се утисак да су, за разлику од извештача, њихови уредници једва чекали да се прес конференција заврши, слично генералу Диковићу. Јер, управо би тражење ових одговора требало да буде главна преокупација медија овог и наредних дана.
А то се, знају сви који прате медије у Србији, једноставно неће десити.
Већина “обичних” новинара у Србији се у протеклих 48 сати поштено нарадила, а онда су њихови претпостављени од тога направили једно велико ништа, учинивши тако још једном да медији буду криви за све и да новинаре буде срамота да кажу којим се послом баве.
Овога пута још више, јер је погибија бебе и чак шест људи који су покушавали да је спасу нешто што сви доживљавамо крајње емотивно.
Али тако ће “обичним” новинарима бити све док се баш они не одваже да јавно покажу на људе у сопственим редакцијама који су за такво стање одговорни.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.