Вести

16. 03. 2015.

Извор: Фонет, РТВ

Јанковић: Медији у Србији нису слободни

Медији у Србији нису слободни у мери примереној за савремену европску државу и друштво, нити за овде већ једном достигнути ниво медијских слобода, наводи се у редовном годишњем извештају Заштитника грађана Саше Јанковића за 2014. годину.

 

Критичко извештавање је током 2014. године означавано као "субверзивна", нечасна противдржавна активност која кочи реформе, напредак Србије и мир и благостање њених грађана, подсећа он у извештају објављеном на сајту Заштитника грађана.

У извештају се оцењује да је аутоцензура захватила медијски простор јер они који пишу или објављују критичке текстове бивају са високих државних места проглашени за страног или тајкунског плаћеника, унутрашњег непријатеља, домаћег издајника, "преплаћеника" "опозицију"…

Након тога обично уследи краћи или дужи линч у појединим медијима, са веома конкретним последицама по приватни живот тих људи, наводи се у извештају који је 15. марта предат у скупштинску процедуру.

У исто време листови или медији који објављују критичке мисли или чињеничне тврдње које противрече владајућој реторици основано страхују од повлачења оглашивача, чији новац је кључан за опстанак већине, ако не и свих на медијском тржишту Србије.

Није неуобичајено, констатује Заштитник, да највиши представници власти на питања која им се не свиђају одговоре личним дисквалификацијама и алузијама на наводне скривене мотиве новинара или медијске куће.

Пример је конференција за штампу одржана 8. октобра 2014.

године на којој је на легитимна питања новинарке председник Владе уместо одговора изнео низ оптужби о политичкој и интересној необјективности новинарке лично и листа за који ради, указао је Јанковић.

Механизми саморегулације (новинарска удружења, Савет за штампу…) недовољно су снажни, а њихове одлуке не добијају видљивост или буду проглашене политизованим, пристрасним, нестручним, чиме им се поткопава ауторитет међу најширим слојевима друштва који немају времена нити могућности да сами истражују све околности и проверавају тачност свих јавно изнетих тврдњи.

Сумње о отказивању емисија и променама уређивачких политика, које су изнете у претходном Годишњем извештају, потврђене су током овог извештајног периода на најочигледнији начин раскидом сарадње између ТВ куће Б92 и ауторке култне политичке емисије "Утисак недеље", додаје се у извештају.

Неспорно је право власника да управља фирмом. Право питање о слободи медија овде није да ли је неко наредио укидање "Утиска недеље" (овај орган не сматра да се то догодило), већ због чега би неко у озбиљном и скупом послу са националном фреквенцијом сматрао да може да има пословну корист од укидања емисије у којој никада није недостајало реклама од којих телевизије живе, наводи се у извештају.

Укидањем те емисије битно је смањен медијски простор у коме могу да се чују заговорници различитих опција и решења и води преко потребан јавни друштвени дијалог о најважнијим питањима.

Иза ствари од неспорног националног интереса као што су помоћ грађанима на Косову и Метохији или рад спортских удружења са најдужом традицијом понекад се провлаче и незаконите, криминалне радње, а новинари и редакције које гледаоцима износе чињенице или сумње о томе могу рачунати на прикривене и отворене претње у чијем сузбијању држава није показала ефикасност, истиче се у саопштењу.

У таквим ситуацијама новинари су принуђени да бирају између сопствене безбедности и правовременог и потпуног информисања јавности о темама од јавног значаја. Самоцензура је тада последица, а узрок - неефикасност државе. Жртва је слобода медија и информисаност грађана.

Једна новинарка је шест година под 24-часовном безбедносном заштитом, упозорио је Јанковић. Живот јој је сачуван, али слобода кретања, приватност и право на рад – не, истиче се у извештају.

У трци за тиражима и гледаношћу, али и под непосредним утицајем или притиском различитих центара моћи, грађанима се, упоредо са истинитим информацијама, и даље пласирају селективне, непотпуне, полу-информације, па и потпуно лажне, чињенично нетачне (дез)информације.

Такозвано "цурење" поверљивих информација у поједине медије, у ствари метод управљања јавним мњењем путем пласирања "ексклузивних" информација из званичних, али анонимних извора, настављен је, предочено је у извештају.

Грађани су могли да гледају не само снимак инцидента у коме су учествовали припадници две државне оружане формације, а који је начинила приватна ТВ кућа, већ и снимак (непотпун,

испрекидан) истог догађаја који је службено начинио припадник једне од те две јединице у оквиру своје редовне радне дужности.

Тај снимак никако није смео да доспе у јавност, поготово док истрага траје, а наређење да буде достављен медијима могло је да стигне само са највиших политичких позиција, сматра омбудсман.

Службени оперативни снимак припадника специјалне полицијске јединице на дужности непрописно је приказан јавности да би се створило јавно мњење о одређеном догађају, док је Заштитник грађана ускраћен за податке о истом догађају који су према изричитим одредбама Закона други органи дужни да му доставе како би остварио своју Уставом утврђену институционалну контролну улогу.

Таблоидизација државе је и даље присутна. Подаци из истрага у току, па и подаци о томе које ће истраге тек бити покренуте, појављују се и даље у одређеним медијима. Није познато да је неко до сада одговарао због таквог "цурења" поверљивих информација неовлашћеним лицима, наводи се у делу извештаја Заштитника грађана о слободи медија.

Он указује и да су економско стање и механизми заштите радних права новинара на ниском нивоу, а њихово синдикално организовање је слабо.

Заштитник оцењује да је значајан нормативни напредак начињен доношењем три медијска закона - Закона о јавном информисању и медијима, Закона о електронским медијима и Закона о јавним медијским сервисима.

Забрињавајуће стање људских права

У Извештају омбудсмана наводи се да је стање људских права у Србији током 2014. године било забрињавајуће. Стање владавине права и правне сигурности, поштовање принципа "добре управе", организација и капацитет администрације, примена закона и економска ситуација били су такви да нису обезбедили ниво поштовања права грађана потребан за достојанствен живот свих, наводи се у извештају који је објављен на сајту Заштитника грађана.

Унапређења по појединим питањима у областима као што је здравство нису успела да промене општу оцену, али су вредна хвале. Трагичне поплаве током маја однеле су животе више од 50 грађана и спасилаца, чијим породицама се и овде изражава саучешће. Солидарност грађана, активности државних органа, а посебно транспарентан рад Владине Канцеларије за помоћ и обнову поплављених подручја, те помоћ из иностранства помогли су у ублажавању последица.

Грађани нису, као ни ранијих година, због организационих слабости у раду администрације, пред органима власти у потпуности и у разумним роковима остваривали сва права која им гарантује правни поредак. Највећи број притужби грађана, 44 одсто од свих примљених притужби, односи се на неблаговремен рад администрације, немаран однос према послу, очигледно погрешну примену права и друге пропусте из домена "добре управе", наводи се у извештају.

Забележен је одређен нормативни и практични напредак у заштити и остваривању права деце, али су многе мањкавости опстале, иако је на њих указано и могле су бити отклоњене. Изузетно је висок проценат незапослености међу младима и многи, по правилу високообразовани, излаз траже одласком из земље.

Особе са инвалидитетом у Србији и даље се свакодневно суочавају са сложеним проблемима који их онемогућавају да равноправно остварују призната права и буду равноправно укључене у друштво, указује Заштитник грађана. Жене нису равноправне, мада се свест о значају родне равноправности и препознавање појавних облика родне дискриминације повећава.

Успешно је организована, по први пут без масовног насиља, Парада поноса у главном граду, констатује Заштитник грађана. Случај са трансродном особом, мајором коју је Министарство одбране пензионисало након промене пола, најтежи је и најсликовитији вид кршења права на родни идентитет од државног органа, какав није одавно забележен у ионако ниском административном капацитету у области родне равноправности.

У протеклом периоду није дошло до значајнијег унапређења положаја лица лишених слободе у полицијским станицама, притворским јединицама, заводима за извршење кривичних санкција, психијатријским болницама и установама социјалне заштите домског типа, прихватилишту за странце и центрима за азил.

Исхитрено, неуравнотежено, за грађане скупо увођење јавнобележничке службе у Србију, одсуство спремности Министарства правде да на време призна и отклони грешке од којих су неке, чак, зачете годинама раније, довели су до штрајка адвоката којим је четири месеца блокирано правосуђе у Србији, а грађани удаљени од брзе и достижне правде.

У извештајном периоду није уочен напредак у спровођењу конкретних мера и активности на остварењу основних принципа реформе јавне управе: професионализацији, деполитизацији и рационализацији.

Већина од преко 200.000 интерно расељених грађана суочава се и даље са егзистенцијалним проблемима, далеко од очију јавности и ударних вести у средствима јавног информисања, упркос скромној помоћи коју примају од Комесаријата за избеглице и миграције.

Напори Владе да се избеглицама обезбеди бољи смештај и запошљавање били су скромни, али су забележени.

У извештају се наводи да хиљаде људи прођу кроз Србију на путу ка западу или северу Европе, а да на њих домаћи органи не примене законе и процедуре које постоје за такве случајеве. Заштитник грађана дао је исцрпне препоруке надлежним органима како унапредити стање у тој области.

Према процени међународних посматрачких тела, ванредни парламентарни избори били су у начелу слободни, иако је било пријава изолованих инцидената и случајева застрашивања гласача.

Потребно је унапредити транспарентност финансирања политичких партија и изборне кампање, наводи се у извештају.