Вести
12. 03. 2015.
"Ђавољи адвокат" о слободи медија
У Србији постоје медијске слободе, јер се по неким насловним странама види да је могуће водити кампање против кључних представника власти, али и да анализе садржаја медија и насловних страна показују да је много већа подршка актуелној власти - аргументи су које су синоћ изнели учесници панел дискусије у "Кући културе" Факултета за медије и комуникације.
Како је објаснио модератор Небојша Спаић, идеја прве из серије Панел дискусија заједничког назива "Ђавољи адвокат" у организацији недељника НИН, Факултета за медије и комуникације, РТ Војводине, уз подршку фондације Конрад Аденауер, јесте сучелити аргументе о кључним друштвено- политичким темама.
Политички аналитичар Бранко Радун рекао је да се не може рећи да не постоје медијске слободе и да медији у одређеној мери нису независни од власти и моћних људи. Он је навео да је пример за то однос неких медија према председнику државе.
"Када се погледају насловне стране неких новина у протеклих пола године, види се да је могуће водити кампање против кључних представника власти. Мени лично је то прешло црту доброг укуса и аргументоване критике, делује као једна кампања где не страда рејтинг самог председника лично, већ се на неки начин срозава сама институција председника Србије", рекао је Радун.
Он сматра да се не може рећи да не постоје независни медији и да су они независни од владиног мешања, али су зависни од неких других играча- тајкуна, странаца, или компанија, који на неки начин треба да профитирају од неких одлука које треба да донесе Влада и, према његовом мишљењу, тако се заправо стварају медијске групе за притисак.
Говорећи о, како је рекао, медијско- политичком конфликту о случају Саше Јанковића, Радун је рекао да су се медији "постројили"- неки су га бранили, неки нападали, те да он сматра да је у оба случаја било претеривања.
Директор Комитета правника за људска права ЈУКОМ-а Милан Антонијевић рекао је да се слаже да постоје насловне странице негативних текстова о Влади, али да анализе садржаја медија и насловних страна показују да је много већа подршка актуелној власти, а то је, како је рекао, било изузетно драстично 2012. године пред изборе, када су подаци Куће људских права показали да је преко 90 одсто садржаја било наклоњено садашњој власти.
Он је додао да је била видљива кампања против БИРН-а, као и да доста локалних медија трпи притиске. Према његовим речима, "Кикиндске новине" не излазе. Једном одлуком Пореске управе, погрешним прерачунавањем пореза, они су угашени и не могу више излазити.
Он је рекао да, када се говори о независним институцијама, Заштитник грађана је у протеклом периоду добио највећу пажњу због случаја који је отворио са ВБА, те да је "природно" да невладине организације у том тренутку стану на страну заштитника грађана.
"Јако је тешко бити на некој другој страни, осим на страни Заштитника грађана у овом случају. Када смо прочитали закон, било нам је јасно да теза коју он заступа, да ВБА у том тренутку није имала могућност да врши истрагу, је нешто што је садржано у закону", рекао је Антонијевић.
Главна и одговорна уредница РТВ Студио Б Ивана Вучићевић рекла је да треба бити одговоран за све оно што се пише у медијима и изговара као жива реч. Према њеним речима, сада постоје бројни медији, и писани и телевизије, где се могу видети различити текстови и оспоравања.
На опаску Антонијевића да постоји отворена полемика о "Београду на води" и да би волео да и на градској телевизији види другу страну, односно критике, Вучићевић је рекла да све време од како је представљен пројекат "Београд на води", нико га није оспорио и рекао "да не ваља", те да се прво оспоравање појавило пре неколико дана.
Новинарка Тамара Скроза сматра да власт "апсолутно" није под независном контролом и да свако од независних регулаторних тела- Заштитник грађана, Повереник за информације, Савет за борбу против корупције, није у могућности да у пуном капацитету ради свој посао и да контролише власт.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.