Вести
10. 03. 2015.
Скривена влада и свевидећа власт
Данас се суочавамо са редуцирањем простора јавне речи која је једини демократски начин да се разговара о јавним проблемима друштва, рекла је историчарка Бранка Прпа на трибини која је одржана јуче у просторијама општине Врачар, под слоганом „Где је нестала слобода медија“.
Прва у низу трибина чији је заједнички наслов „На Врачару слободно“ била је посвећена слободи медија у Србији. Почетак ове серије трибина није случајно организован 9. марта јер је, како кажу организатори, разговор о слободи медија, позив за истину, демократију, слободу говора, за слободе и права без којих нема слободних грађанки и грађана, а ни слободне заједнице. Како је деведесетих почело освајање медијских слобода и да ли данас можемо да кажемо да смо задовољни резултатима, било је централно питање трибине.
Оно што нам је остало од тих почетака јесте постојање скривене владе уз свевидећу власт. Уместо да носиоци власти постану видљиви за грађане, грађани су постали видљиви за свевидећу власт, рекла је историчарка Бранка Прпа нагласивши да су Закон о јавном информисању из 1998. године, који је пропагирао затварање новина и новинара, донели управо људи који су нам и данас врло добро познати на местима премијера и председника Србије.
Овај закон је такође увео и термин колективне кривице којом су се тужбе против новинара и медија доказивале на експресним суђењима, а како велике своте новца нису могле бити исплаћене у тако кратком временском периоду, долазило је до заплене и личне имовине. Наравно, нечије речи су заустављане и мецима.
Зато ја сматрам да је срамота рећи да није лако данас уређивати медије. Слобода не пада са крушке, слобода је и пут ка слободи. Људи данас више подлежу аутоцензури изазваној страхом од губитка посла и зато језик за зубима највише држи економска полуга, истакла је новинарка Бојана Лекић. Свуда у свету свету постоје медији који су легитимно изабрали да се определе за одређену идеологију и у зависности од тога се позиционирају као опозициони или медији власти.
Како истиче главни и одговорни уредник дневног листа Данас, Зоран Пановић, „у Србији постоје они који ће увек пратити владајућу идеологију и мењати се по потреби како би били уз оног ко је на власти“. Код нас не постоје једнаки услови за све и то је један од главних проблема.
Такође, хипокризија је још један од разлога што квалитетни медији тешко опстају. Највише се продаје оно што људи желе да читају, а људи не воле дијалог, они воле истомишљенике рекао је Пановић. Како истиће Бојана Лекић „нас управо непостојање једнаких тржишних принципа издваја од других.
Одсуство система је наш проблем“. Недостаје стварање корпуса јавности што би представљало аутономно друштво. То нису само медији, већ и универзитети, академије, економисти и сви они који би требало да представљају интелектуалну елиту. Ја не знам зашто Вучић сматра да њега интелектуална елита не воли, када према њиховој ћутњи може да се закључи да је њима данас мањевише супер. Они ретки који се јаве, имају само речи хвалекаж е Бојана Лекић.
Према њеном виђењу, овде није све тако црно, али у тој сивој зони постоји превише просечности. Трибина је праћена и преко друштвене мреже Твитер где су присутни могли да постављају питања учесницима.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.