Насловна  |  Актуелно  |  Вести  |  Прекинути политику неталасања
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Вести

09. 03. 2015.

Аутор: Мирослав Карлица Извор: Данас

Прекинути политику неталасања

Један од највећих добитака Србије на њеном путу у слободно и демократско друштво несумњиво би био трансформисан и сређен Јавни медијски сервис, односно Јавна медијска установа, како је то преименовано у најновијем Статуту те куће.

Ишчекивање избора новог директора, а са њим и постављање новог пословног и уредничког тима РТСа, јесте и нада у дуго очекиване реформе.

Али те промене не могу се, као до сада, свести само на смањивање броја запослених кроз социјалне програме, и које је пратило правило да нови директор, нови менаџмент, доводи и поставља „свеже снаге“ које би наводно побољшале програм, а у ствари једино је постављао себи одане и послушне људе.

Рационализација броја запослених свакако је потребна, али она треба пре свега да обухвати смањење броја руководећих радних места, којих је заиста више него што је потребно.

Превелики број руководилаца који се често преклапају у надлежностима нису само финансијско оптерећење за кућу, него и за ефикасно функционисање.

Стручна спрема сваког носиоца руководећег радног места не би требало да је испод нивоа високе стручне спреме, што сада, на жалост, није правило.

Реорганизација и кадровско освежење би свакако добро дошли, али и избор тих уредника и других руководилаца мора да буде довољно транспарентан. Вишку радне снаге допринео је и забрињавајући степен непотизма у запошљавању, али и у самом кадровању.

У једном таквом амбијенту веома се лако развијају и односи полтронства, послушности и снисходљивости, као и принцип незамерања. Осим тога, веома присутни непотизам је и кочница у правцу здраве конкуренције, компетиције стручности, образованости и знања, али и озбиљна препрека за напредак и развој куће у целини.

Посебан терет и кочницу развоја РТСа представља неспроведена лустрација и рашчишћавање са прошлошћу ове куће у време рата и крвавог распада Југославије. Напротив, чињени су разни и необјаш њиво лоши компромиси. Многе финансијске и друге афере из тог периода, па и касније, никада нису до краја разјашњене, односно нису добиле свој судски епилог.

Подсетимо се да је и покојни Александар Тијанић на почетку свог директоровања РТСом, у једном интервјуу, а пропос тешког баласта неславне прошлости те куће, изјавио отприлике, да парафразирамо, да РТС личи на диносауруса на умору и коме треба дати вештачко дисање, уста на уста, да би преживео, али да он то не жели јер том диносаурусу „страшно смрди из уста“.

Једноставно, Тијанић је поручио да „не жели да буде полицајац“, већ жели да се бави само програмом и унапређењем рада куће. Тако је тај терет прошлости остао замрзнут и очито да чека неко боље време за преко потребну катарзу.

Извињење грађанима Србије и региона, упућено од стране Управног одбора РТСа пре неколико година , за све оно лоше што је ова кућа чинила деведесетих година, био је добар потез, али то није довољно. За обнову дигнитета куће и за њен успешан развој кључно је ослободити се тих рецидива и реликата прошлости који коче реформе и са којима је готово немогућ е имати нови, слободан и професионалан јавни сервис.

Наравно, далеко од тога да је данашњи РТС на умору, и сигурно је да је знатно бољи него раније, али је и јасно то да је он још увек далеко од онаквог јавног медијског сервиса какав би он стварно требао да буде, па да га грађани Србије заиста осећају као своје власништво.

Професионалност, независност и слободу деловања би требало подићи на знатно виши ниво. РТС не може да у први план избацује „новинарске звезде“, посебно ако оне то нису заслужиле. Телевизијски студио није модна писта на којима би водитељке промовисале своју раскошну гардеробу, фризуру и накит, што је често једино по чему памтимо неке емисије, док се тема и саговорника мало ко сећа.

У првом плану би пре свега требало да буду квалитетни саговорници и актуелне теме о којима они говоре или којима се баве. Ново уредништво РТСа требало би да већи нагласак да информативнополитичким темама, а мање забавном садржају, који у последњем периоду несумњиво доминира.

Потребне су и емисије забавног карактера, али је неопходно појачати и квалитативно побољшати политичко истраживачке теме, што је посебно важно када се наше друштво налази пред многим изазовима и тешким реформама. Уређивачка политика се тако не би смела заснивати на принципу „не таласај“ већ, супротно томе.

РТС не сме да ћути већ мора стално да прозива власт, да тражи одговоре тако да политичари и други моћници имају трему, па и страх пред новинаром или водитељем уколико намеравају да нешто прикрију од јавности или изманипулишу, а не, супротно, да се сами новинари плаше и устручавају да постављају осетљива и важна питања.

Кључни правац деловања РТСа требао би да је сличан као и онај код БиБиСија, а то је да стално истражује и указује на проблеме, да промовише јавни интерес и све оно што су стварне вредности, али уз то, што је изузетно важно, да упорно настоји да буде довољно удаљен како од власти тако и од опозиције, али и од свих других центара моћи. Не треба запоставити ни чињеницу да се озбиљне реформе тешко могу спровести без испуњења и неких темељних претпоставки у друштву у целини, као о својеврсном паралелном процесу.

Једна од тих важних претпоставки јесте свакако и постојање тзв. „политичке воље“, која се до сада није показивала када је у питању изградња слободне и независне националне медијске куће. Затим, без у потпуности измењеног и трансформисаних свих обавештајнобезбедносних служби у овој земљи, тешко је замислити озбиљну и успешну реформу било које јавне установе или институције у Србији, укључујући ту и РТС.

Кључни предуслов за озбиљне и корените промене у РТСу јесте финансијска стабилност. Укидање старог начина претплате путем електричног бројила, без обзира на све њене мањкавости, и повратак на буџетско финансирање био је озбиљна грешка. Сада је најважније да грађани схвате да је Јавна медијска установа њихово власништво и да је у том смислу они имају право и обавезу, односно то је њихов суштински интерес, да је сами и непосредно финансирају. Да ли ће се тај начин звати претплата, такса или нешто слично у овом тренутку је мање важно.

Аутор је новинар Програма за дијаспору РТС

Коментари (0)

Остави коментар

Нема коментара.

Остави коментар

Молимо Вас да прочитате следећа правила пре коментарисања:

Коментари који садрже увреде, непристојан говор, претње, расистичке или шовинистичке поруке неће бити објављени.

Није дозвољено лажно представљање, остављање лажних података у пољима за слање коментара. Молимо Вас да се у писању коментара придржавате правописних правила. Коментаре писане искључиво великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора или скраћивања коментара који ће бити објављени. Мишљења садржана у коментарима не представљају ставове УНС-а.

Коментаре које се односе на уређивачку политику можете послати на адресу unsinfo@uns.org.rs

Саопштења Акције Конкурси