Вести
09. 03. 2015.
Аутоцензура и за Вучића
Премијер Републике Србије Александар Вучић воли да се хвали како је био бриљантан студент Правног факултета (у Београду).
Премијер Републике Србије воли да даје изјаве који ме присиљавају да се питам: шта није у реду с Правним факултетом.
Рецимо, прошле недеље је Александар Вучић осврћући се на једну телевизијску емисију пре свега о фудбалским клубовима Црвена звезда и Партизан рекао следеће: „Је ли тамо било лоповлука? Него шта је. Никаква то велика тајна није. Наравно да је било. Да ли су много крали? Јесу. Свети Петар не би могао да установи, то је као са Политиком. Нико не може да установи ко је тамо власник, па и ја од тога одустајем.“
Свети Петар и бриљантни правник и моћни премијер Вучић су одустали, али чувајте се починиоци дела које ни Свети Петар не може установити радне групе: „Истражује се и радила је радна група, и дошло је до одређених резултата. Те резултате ускоро можете да очекујете.“
Пре него што је, јадан човек, одустао, септембра 2012. године нам је о куповини 50 одсто удела у фирми Политика новине и магазини од стране Ист медиа групе из Москве рекао следеће: „Фармаком је приморан, принуђен да учествује у тој купопродаји. Њега тај бизнис није интересовао, то је била услуга највећој странци у прошлој Влади. Пронаћи ћемо начин да заштитимо државу и да јој буде враћено оно што је њено, а да при томе не водимо хајку против Фармакома јер запошљава 3500 људи о има 5000 коопераната“.
Куповину 50 одсто ПНМ, Вучић је истом приликом, као прави правник без икаквих доказа, оценио као „политички криминал уз економске злоупотребе“.
Као искусан правник он је тада покупио политичке поене и поруком: „Али савршени злочини не постоје и право правде не може да се победи.“
Тад нам је такође обећано да ће истина пући као пушка ваљда опет из неке радне групе. У међувремену је Фармаком отишао у стечај, власник Фармакома Мирослав Богићевић у затвор, Комисија за заштиту конкуренције још није ступила у контакт с сувласником ПНМа, а Савет за борбу против корупције је изнео резерву у погледу тврдњи о Богићевићевом власништву у тој новини.
И ДЕМОКРАТСКУ СТРАНКУ У СТЕЧАЈ: Свети Петар и бриљантни правник и моћни премијер Вучић су одустали од разоткривања „политичког криминала уз економске злоупотребе“ у купопродаји Политике, али чувајте се починиоци дела крађе у спорту, које ни Свети Петар не може установити, радне групе: „Истражује се и радила је радна група, и дошло је до одређених резултата. Те резултате ускоро можете да очекујете.“
Ако сте очекивали да бриљантни правник ваш премијер поднесе кривичну пријаву кад зна да је одговор на питање „Да ли су крали?“ категоричан „Јесу“, е грдно сте се преварили.
Или ако сте очекивали да се „никаква то велика тајна није“ лоповима, који су успут свима редом дужни и ружни, на пут стане блокадом рачуна, е и ту сте се прешли.
Апсолутно правнички одговор на такву идеју је: А што се рачун не блокира Демократској странци? То је, да вас подсетим, „највећа странка у прошлој Влади“ којој је услугу учинио Фармаком, власника Мирослава Богићевића, купујући ПНМ, што нико жив не може доказати ни Свети Петар, ни Александар Вучић.
Ово све звучи баш забавно, али по ком то закону су Свети Петар и Александар Вучић уопште позвани да утврђују постојање лоповлука у спорту, сем по закону у коме постоји кривично дело које се зове „политички криминал уз економске злоупотребе“!
Да ставимо на страну то што бриљантни правник Александар Вучић на питање зашто се закон не примењује према једном прекршиоцу одговора противпитањем: а што се не примењује према неком другом, што екстремно до краја изведено могло да значи да ако је убио неко други, зашто не бих убио и ја?!!!
А у ствари, ако постоје законски услови, рачун би требало да блокиран и политичкој странци и спортској организацији, на исти начин на који се блокира сваком малом предузетнику који нема ту срећу да га воли премијер.
Јер, и код спортских организација, чак и кад су наводно недобитна удружења грађана, „оснивачи... одговарају солидарно, целокупном својом имовином за обавезе преузете оснивањем спортског удружења“. Премијер каже да би за организације које описује „Је ли тамо било лоповлука? Него шта је“ најбоље било да се приватизују, али оне пружају толико отпор колики ни Свети Петар ни он не могу сломити.
Па супер, блокада рачуна води ка стечају, а приватизовати се, законито, може и из стечаја! Много се нарочито у последње време говори о аутоцензури новинара. То је увредљивија етикета од цензуре. О
лако је употребљавају разни медијски стручњаци и новинари којима аутоцензура и не треба. Јер, аутоцензура није увек лоша ствар. Не можеш ни писати ни јавно говорити ствари, које инкриминишу било кога, ако за то немаш доказ. Не можеш чак и ако си премијер. У ствари, тек тада никако не можеш.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.