Вести
09. 03. 2015.
Све је под контролом власти
Дистрибуција новина на енглеском језику Belgrade Insight обустављена је на београдском аеродрому и једном од највећих дистрибутивних места центрима Туристичке организације Београда од прошлог месеца.
Претходно је издавач ових бесплатних новина Балканска истраживачка мрежа (БИРН), објавила причу о наводним тендерским неправилностима око додељивања посла српскорумунској фирми за испумпавање воде из рудника Тамнава.
То је била једна од последњих манифестација притиска на БИРН. Ми последњих седам година имамо новину која је увек била у Туристичком бироу Београда, као и на аеродрому „Никола Тесла“. То је једина новина на енглеском језику у Београду и никад нисмо имали проблем да је дистрибуирамо на тим местима, туристи је воле, али и дипломате. Она није неко комерцијално светско чудо, али је постало очигледно и под демократама, а и после, да није могуће добити било какве рекламе, јер смо увек имали критичке текстове о актуелној власти, каже за Данас Гордана Игрић, регионална директорка Балканске истраживачке мреже (БИРН).
Како објашњава, када су имали ситуацију са нападима премијера на БИРН, буквално је за пола сата нестало 400 копија из Туристичког инфоцентра у Кнез Михаиловој.
Амнести интернешенел је у свом извештају констатовао појачане притиске власти на медије у Србији. Какви су били притисци на вас због текста о руднику Тамнава?
Притисци су били велики, а сада су се задржали на два медија е-новине и повремено Информер. Морам да признам да је једно три недеље била потпуна хистерија. Јако добро организована пиар кампања против једне организације да се комплетно оцрни као шпијунска агентура. То је почело још пре годину дана са истраживачким текстом о маркетиншким агенцијама. Онда смо имали Етихад. Питали смо зашто премијер не покаже уговоре са Етихадом, јер се то тиче пореских обвезника. И тада су већ у медијима блиским њему, типа Информера, почели да се провлаче наслови о шпијунима и страним плаћеницима. Најапсурднији напад је био прошлог лета када је објављено да су БИРН и ЦИНС „шпијуни“ спречили премијера да оде на Борско језеро да се одмори, зато што смо ми тамо као резервисали неку собу. То апсолутно није било тачно, нити је ико икад имао неке везе са његовим летовањем.
Ипак, на почетку године почели су жешћи ударци на БИРН. Како то објашњавате?
Кампања против БИРНа је узела замах после новогодишњих празника када смо отворили једну значајну тему од јавног интереса рудник Тамнава. Тај случај се медији не усуђују да такну. Рудник Тамнава је пун воде, а угаљ из њега обезбеђује 25 одсто енергетског система Србије. Прво се четири месеца чекало на тендер, после мајских поплава, док је Србија губила због тога милион евра дневно, па је тендер добио српскорумунски конзорцијум који нема искуства у испумпавању великих вода, а све је то покрила Светска банка, која је за овај посао дала кредит. У овом тренутку ми и даље истражујемо ту причу и покушавамо да у Светској банци у Вашингтону видимо какву врсту провере су урадили да би могли да закључе да је све било у најбољем реду.
Да ли сте након тих напада имали неке контакте са премијером Вучићем или са људима из његовог окружења?
Не. Завладала је потпуна тишина. Наш текст нико није демантовао. Оно што смо приметили је да је дошло до великог страха у тим институцијама система, које ни иначе нису отворене, а по закону имају обавезу да доставе податке. ЕПС на пример већ месецима одбија да нам пошаље комплетну тендерску документацију. Није јасно зашто, ако је све у реду. И Светска банка одбија да достави документ о евалуацији тендера за Тамнаву. Већ дуже време траје немогућност да се у право време добије права информација. У првом тренутку, кад је почела велика хајка и када смо означени као непријатељи реформи и Србије, саговорници који су до тада лако давали изјаве почели су да оклевају. Чини ми се да се сад мало смирило.
Шта су сви ти напади заправо показали?
Наш случај је показао невероватну контролу над практично свим медијима, осим неколико веб сајтова и новина са ниским тиражом. Имали сте ситуацију у којој је премијер изашао и оптужио БИРН да лаже, онда бисте имали острашћене медије, типа Информера, који би исконструисали причу да смо ми нешто лобирали за некакве конзорцијуме, да смо хтели да узмемо паре и слично... Онда би ступили на сцену други медији који нису нападали и измишљали, али су само некритички преносили изјаве премијера и клонили се да дотакну тему нашег текста. Оно што се код нас сматра неутралним, то у ствари није неутрално извештавање, јер су само преносили оптужбе, а БИРНу није било омогућено да одговори.
Тема рудника Тамнаве је тако практично испала из пажње јавности?
Тема Тамнава, што је запрепашћујуће за новинарску професију, уопште није била у фокусу. Ми смо радили медијски мониторинг. За две недеље смо имали 300 разних прилога на тему БИРНа, од којих се неколико бавило темом Тамнава и то свега неколико медија са малим тиражом, а ми смо имали четири или пет појављивања у тим неким „већим“ медијима. У неком тренутку је БИРН написао писмо главним и одговорним уредницима и послао га на 66 адреса. Рекли смо у писму да се дебата води о односу Вучића и ЕУ, што је потпуно бесмислено, док БИРН поставља питање тендера и ко га је и зашто добио. Молим вас, помозите нам да се у име јавног интереса бавимо тим темама. То смо тражили од уредника. Добили смо одговор од два уредника.
Вода је и даље у руднику?
Иако је крај фебруара истекао, кад је посао испумпавања Тамнаве требало да буде завршен, воде и муља још има. Три анекса су потписана. Послали смо наше новинаре тамо. Иако немамо приступ Колубари из даљине се види да су те пумпе и даље тамо. То је забрањена тема за наше медије. И тако долазимо до тачке да медији не испуњавају своју улогу да прате теме од јавног интереса за грађане.
На то долази европски комесар Хан који каже да је стање у медијима одлично, што је потпуно супротно од оног што је рекао ОЕБС у свом извештају?
Ми смо одмах реаговали на то, и не само ми, него и низ других новинарских међународних организација. Верујемо да се не могу демократске слободе жртвовати у име неких практичних интереса. Ми смо то искусили током деведесетих са Милошевићем и то се свима обило о главу. Сећамо се кад је Милошевић био борац за мир и гарант мира на Балкану за многе дипломате. Мислим да је то доста важно да се схвати и у Бриселу и у нашој јавности. Чула сам разне коментаре из Европске комисије у Бриселу, да имамо овакву ситуацију јер наша јавност, ето, нема захтеве за правом информацијом, па је зато и не добија. Рекла бих да је то чиста хипокризија. Не може се кривити јавност што јој је ускраћена информација, а ускраћена је због спреге уредника, власника и власти.
Поређење са деведесетим
Колико ситуација са медијима данас може да се пореди са деведесетим?
Милошевић је имао озбиљну државу и озбиљне канале и још увек наслеђене искусне кадрове. Милошевић је лакше толерисао такозване опозиционе медије, јер га нису угрожавали. Тако да је имао комфор да покаже свима како као демократски украс има Б92, Време, Студио Б. Сећам се да сам тада била ратни извештач и да сам текст о силовању жена у Фочи објавила у НИНу. Исто тако и о Аркановим криминалним активностима у Источној Славонији.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.