Вести
05. 03. 2015.
Медији губе кредибилитет
Медији у Србији зависе од оглашивача и све мање раде у јавном интересу због чега је угрожен и њихов кредибилитет код грађана, оценили су данас учесници дебате на Копаоник бизнис форуму, на панелу посвећеном улози медија у реформама. Главни и одговорни уредник НИН Милан Ћулибрк оценио је да медији не раде добар посао, јер не треба да буду партнери власти, већ да упиру прстом "тамо где највише боли".
Оних који тапшу по рамени има колико хоћете. Ми смо дошли до преломне тачке, оценио је Ћулибрк. Кључна улога медија јесте да буде критичар власти. На конкретном примеру, јуче у врцању оптимизма како нам је супер, треба да укажемо на реалне ствари. Ако смо у јануару имали суфицит, у фебруару мали дефицит, у марту нешто већи, онда ми тренд не звучи супер, рекао је Ћулибрк. Зашто је проблем да кажу да је договорено да струја поскупи, зашто се играмо? Влада треба да преломи и људима отворено каже, рекао је он и указао да то још није учињено и да озбиљне теме никога не интересују.
Држава нам је дала могућност (медијским законима), а ми је не користимо. Не треба да се улагујемо оглашивачима. НИН нема оглас месецима, али ако попустимо изгубићемо, упозорио је Ћулибрк. Не пристајем да то буде цена којом ћу да платим независност, рекао је он.
Ћулибрк је рекао да има одличних младих економских новинара који су стасали у Економисту. Економист је пропао, јер нисте хтели да га купујете, куповали сте таблоиде, поручио је Ћулибрк. Ми новине не правимо за себе, већ за читаоце, рекао је он.
Председник Управног одбора Асоцијације медија Зоран Секулић указао је на то да први пут постоји дефинисан јавни интерес, а већина медија не ради у јавном интересу. Наши медији, у већини, се руководе интересима политичких, финансијских центара и личним интересима и не руководе се ни у приближној мери јавним интересом, рекао је Секулић.
Секулић је рекао да су медији у шестој години озбиљне кризе, а што је већа криза у медијима, то је мање јавног интерса. Чак и оно што се назива мејнстрим медијима понаша се тако да се од реформи не праве тиражи и да се на реформама не праве рејтинзи, рекао је Секулић.
Свесно се упуштају, оценио је Секулић, не само из ризика политике, већ финансијских интереса у операције које одвлаче пажњу прећутне погодбе са центрима моћи да се баве маргиналним темама.
Секулић је рекао да је Србија од деведесетих година изгубила две генерације новинара и да долазе људи са гомилом непотребног знања, без практичних вештина. Он је подстио да је Асоцијација медија пословно удружење 25 новинских кућа, са стотињак штампаних и електронских издања која покушава да подржи саморегулацију и кодекс. Медији драматично губе кредибилитет и нису свесни тога. Док откријемо шта је јавни интерес, јавност ће потпуно да изгуби поверење у медије, упозорио је Секулић.
Ми причамо о земљи са 12 дневних новина, а штампу купује мање од 10 одсто популације. Удео штампаних медија опада у рекламном колачу, а тај колач је мањи за 25, 30 одсто у протеклих неколико година, упозорио је Секулић.
Директорка државне агенције Танјуг Бранка Ђукић оценила једа су медији у Србији остали политички и економски заробљени и да нису постали форум за дебате о кључним питањима и изазовима данашњег времена. Политичке елите очекују од медија да буду њихови савезници, а не контролори власти, а економске елите очекују да медији промовишу интересе капитала, а не интересе јавности, сматра Ђукић.
Она је указала на "моћан фактор капитала и утицај клијенатаи оглашивача" на медије у Србији који без њих не би могли да опстану финансијски.
Данас је много лакше напасти премијера Вучића него рецимо Комерцијалну банку као значајног оглашивача, навела је Ђукићкао пример.
Она сматра да се од медија превише очекује у околностима у којима водеће структуре друштва немају праве одговоре на изазове времена у којима живимо.
Где су универзитети, институти, независни интелектуалци, замрла је јавна дебата, када су они покренули неку јавну тему у Србији. Интелектуалци су се поражени искуством из 90их година уплашили и повукли, оценила је Ђукић. Она је указала да је Танјуг сам прошле године код владе иницирао своју приватизацију.
Директор програма за Србију Југослав Ћосић рекао је да се последњих година дешава да новинаре пребијају на улици и дасе на новинаре врше притисци, посебно на новинаре локалних медија. Мој одговор на питање да ли можемо да будемо партнери влади јесте да, али под условом да свако ради свој посао. Мислим да то питање нисмо решили, постоји нека врста ендемског неспоразума о томе шта је улога медија, рекао је Ћосић.
Он је истакао да све владе, без изузетка, покушавају да од медија направе свој сервис ради слања позитивних порука грађанима.
Према речима Ћосића, опозиција настоји да ради исто што ивласт и да се не бори за слободне медије већ да покушава да их стави под контролу.
Све владе су исте у односу према медијима, у одсуству капацитета да прихвате концепт слободних медија, оценио је Ћосић.
Неке ствари, како је рекао, не могу да се регулишу законом оњима мора да постоји консензус, али не само између медија и читалаца. Не може се законом регулисати, што се данас политичком арбитражом одлучује о томе који ће медији добити буџете јавних предузећа за оглашавање, рекао је Ћосић.
Овде владе помажу партијским медијима, немам ништа против да одређени медији подржавају неке политике, али постоје претходна питања која морамо решити. Да ли имамо друштвени консензус да медији не треба да буду ничији сервис него дараде у интересу грађана, рекао је Ћосић.
Професорка Факултета за економију и финансије Данијела Лалић је рекла да Србија нема реално медијско тржиште где владају закони и такмичења.
У новинарству у Србији, сматра Лалић, имамо сензационалистичке наслове и таблоиде који намећу јавно мишљење. Он је указала и на проблем лошег образовања новинара и малих плата.
Министар културе и информисања Иван Тасовац рекао је да јеосновна улога медија је да информишу на објективан начин, а да неки људи могу да буду против реформи.
Слажем се око теме партијског финансирања, ако гледамо уназад. Зато сам рекао да су Комисије, које ће одлучивати састављене од представника медијских удружења и новинара, па ако ту буде партијског усмеравања, поставите питање сами себи, рекао је Тасовац.
Државни секретар Министарства културе и информисања Саша Мирковић је истакао да је влада донела медијске законе ради стварања истих услова за све на тржишту.
У овоме тренутку у Србији, на основу регистра јавних гласила, је регистровано 1.359 јавних гласила. Да ли ова земља са оваквим економским потенцијалима себи може да приушти толико гласила, рекао је он. Ако сматрамо да тржиште то треба да регулише онда мислим да сви треба да имају истоветне стартне позиције и то је ова влада регулисала законима, рекао је Мирковић.
Он је оценио да ће једнаки услови на тржишту помоћи да најбољи медији буду подржани кроз пројектно финансирање и указао на то да је 1.100 новинара на бироу. Мирковић је истакао да ће за 100 дана Србија увестидигитални тв сигнал што ће, како је навео, повећати могућности и много тога променити.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.