Вести
02. 03. 2015.
Сервер на сервису
Ловцима на добре вести и комарац је слон, па је тако с пуно помпе и пажње ишчитавана оцена Данијела Сервера која се суштински своди на оцену да у Србији нема цензуре и да је стање у медијима, у смислу удвориштва, било горе за вакта Бориса Тадића.
Данијел Сервер јесте, како га и представљају, вашингтонски експерт за Балкан, али да неко експертско мишљење добије третман Светог писма, то има само у Србији.
Испоставило се за непуна 24 часа да то није Серверово мишљење, а и он сам је добио очигледан доказ о стању у српским медијима: спремности на манипулацију и прилагођавање информација потребама ових на власти.
Сервер је, наиме, цитирао једног свог упућеног пријатеља, који је у Серверовом тексту остао анониман, а сам Данијел, нова и краткокрајна звезда у сазвежђу добошара Вучићеве политике, у новом тексту, некој врсти исправке, дирљиво је признао да о тој теми појма нема, да слабо прати српске медије и да од српског језика зна да каже „добар дан“ и „како сте“.
Ово објашњење, наравно, неће бити цитирано тамо где је прво прослављено Серверово сервирање на волеј службеницима државног медијског апарата, па би то могао да буде још један доказ о поштењу српских медија, ако су нам неки посебни и накнадни докази још потребни. С друге стране, узмимо да је у питању Серверово аутентично мишљење, а не неког његовог пријатеља. Да ли би то збиља био валидан доказ да је стање у медијима сада боље него што је било? Тешко.
Али, наоко звучна, а шупља титула „вашингтонски експерт за Балкан“ неодољиво привлачно изгледа ловцима из прве реченице овог коментара и они би тиме да опсене јавност, да скрену воду на свој млин и да убеде публику да је овде све потаман, јер, ето, то мисли и „вашингтонски експерт“.
Онај ко верује да оваквим триковима може да опсени простоту и сам мора да је припрост, барем у души. Такви после брзо промене мишљење и навуку дрес другог табора, а најчешће се и не истуширају кад се преоблаче.
Такви су, суштински, за Александра Вучића највећа опасност јер идолопоклоници се после размећу агресивним рушењем лика и дела оног ког су уздизали. На једно од тих „преумљења“ подсетио је у суботу у „Данасу“ новинар Дража Петровић, цитирајући једног ко се сад истиче у лову на Мишковићеву главу. Тај је, нема томе толико давно, тврдио: „Без јаке Делте, нема јаке Србије“.
Коментари (1)
Остави коментар02.03.
2015.
IZ DRAGOLJUBOVA USTA U BOŽJE UŠI
Ako sam lepo video i razumeo dragoljubivu žarko serviranu lopticu koja u potpunosti demaskira i razoružava Serverove izopačene insinuacije,s olakšanjem zaključujem da je novinarima širom Srbije,hvala Bogu,laknulo na dušu i da su svi odreda uz veliku ushićenost uzviknuli " Iz Dragoljubova usta u Božje uši".
ОдговориNaime,novinari od višedecenijske,svakojake prakse i iskustva znaju da dokle god u novinarskoj profesiji opstaje cenzura,ma u kom obliku i prikazanju,za njih je to još uvek "pesma i kalaj rabota" u odnosu na ono što je nekada bilo u komunističko a što ih,uskoro očekuje u već dugo pripremano i skoro pri samom začetku postojanja-robovlasičko medijsko ustrojstvo.Jer,jedino u ta dva društvena uređenja cenzure,ni u tragovima ne može biti.
Prema tome,dragi moji novinari,verujte mi na reč, " RADUJTE SE CENZURI ",makar još koji dan.