Вести
26. 02. 2015.
Питање Одговор
Како коментаришете оцену Ксеније Миливојевић Миленковић да ако постоји цензура у медијима, не би се оволико о њој причало?
Вукашин Обрадовић, председник НУНС
Доказ да цензура не постоји није то да ли се о њој говори или ћути, већ да ли постоје забрањене теме, личности, догађаји, има ли критичког дијалога у друштву. Од одговора на ова питања зависи и закључак да ли у Србији постоји слобода изражавања у мери која је неопходна једној држави која пледира да буде демократска.
Владимир Ђукановић, члан скупштинског Одбора за медије
Потпуно је исправна и изванредна њена оцена и слажем се са њом. Ово је једина такозвана диктаторска држава у којој се стално јављају они који причају о диктатури и цензури у медијима. Такву диктаторску државу никада нисам видео.
Бојана Лекић, новинарка
Искрено се надам да ће Ксенија Миливојевић боље и са више аргумената заступати интересе Србије у европским интеграцијама него што аргументује непостојање цензуре у Србији тврдећи да је нема јер се о њој говори. Говорити о проблемима је добро, уколико то води разрешењу проблема. Али сама чињеница да се о неком проблему говори, не значи да га нема. Да је којим случајем логика којом Ксенија Миливојевић закључује исправна, не би било ни ратова, ни економске кризе, ни говора мржње, ни свега онога о чему се говори. За мене је, међутим, важније нешто друго власт се, и због критика Европе, већ извесно време труди да докаже да цензуре нема, што је бачена рукавица изазова новинарству. Новинарство би ту шансу морало да искористи. У супротном неће бити цензуре, али ни новинарства.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.