Вести
24. 02. 2015.
Мали, прљави рат против „Блица”
Патолошка опседнутост писањем и пословањем “Блица” је већма последица чињенице да „Блиц” има и ради све оно што опседнути медији и њихови намесници немају или избегавају:
1) редовно исплаћује плате и доприносе;
2) редовно и обилно плаћа порез;
3) брани слабије, жртве и мањине од јачих, џелата и већине;
4) веома успешно послује;
5) зна се ко му је власник.
Ремек-дело злослутне опсесије „Блицом” је колумна „Реч главне уреднице” листа „Политика” Љиљане Смајловић, објављена у том листу у недељу, 22. фебруара, под насловом “Мале, прљаве тајне”. Тај босански лонац од текста, у којем ауторка ничим изазвана брани целу Војску Србије од непостојећих напада „Блица”, заштитника грађана Саше Јанковића и повереника Родољуба Шабића, између осталих, своди се на љубоморни и злобни десант на „Блиц”.
„Мала, прљава тајна” Љиљане Смајловић се заснива на малој, прљавој премиси да заштитник Јанковић, а потом и “Блиц” заиста нападају Војску, што је апсолутно нетачно и опасан спин који сваки покушај контроле власти, у овом случају оличене у министру одбране, третира као велеиздају.
Госпођи Смајловић, склоној да се радо увлачи (у овакве теме) када је потребно бранити моћнике од грађана и власт од контроле, недостаје само страни непријатељ, којег неколико редова доцније налази користећи кафанске трачеве и описујући „Блиц” као „немачко-швајцарски лист” - потпуно тачно, али са јасним злобним призвуком и етикетом издајника. Као да је лоше, неморално и незаконито бити швајцарско-немачка фирма и као да је боље да већина листова и даље буде тајкунско-дебеовска, само док су на патриЈотској линији.
Госпођу Смајловић треба подсетити да је за време власти Милошевића, које глодурка “Политике” својим речником носталгично призива, грађане бранио плаћеничко-издајнички „Блиц”, тада „аустријски лист”, док су неки други, патриЈоте, гађани јајима.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.