Вести
24. 02. 2015.
"Ћурувија": Оптужница чека потврду
Нова оптужница за убиство Славка Ћурувије, подигнута 29. децембра прошле године, још није потврђена.
Ванрасправно веће још једном треба да се изјасни о томе да ли су основани наводи Тужилаштва којим се за убиство Ћурувије, 11. априла 1999. године, оптужују Радомир Марковић, бивши начелник РДБ, као и припадници те службе Милан Радоњић, Ратко Ромић и Мирослав Курак.
Док Тужилаштво тврди да докази поткрепљују наводе да су познатог новинара убили баш ови људи, одбрана жестоко напада оптужницу, тражећи да се поступак, више од годину дана после хапшења Ромића и Радоњића, још једном врати у истрагу или да се читав процес обустави.
Ванрасправно веће суда већ је једном вратило оптужницу Тужилаштву, 22. јула прошле године, сматрајући да у њој има много мањкавости.
Затражено је да се истрага допуни саслушањима још неких сведока, да се обаве судско-медицинско вештачење повреда Бранке Прпе, као и балистичко вештачење којим би се утврдило да ли је у Ћурувију пуцано из „шкорпиона”, с пригушивачем или без њега.
Суд је сматрао да је споран и закључак Тужилаштва да су четворица оптужених поступали као организована криминална група, што је значајно због надлежности Посебног одељења Вишег суда у Београду, тзв. специјалног суда.
Суд је тражио да се већ у овој фази поступка прикупе нови докази о овој тврдњи или да се да другачија оцена већ постојећих, закључујући да ништа не потврђује навод тужиоца да је реч о организованој криминалној групи која је деловала у првој половини 1999. и током 2000. године.
У новој оптужници, Тужилаштво остаје при својим тврдњама од 9. јуна 2014. године, осим што је изостављена реч пригушивач. Нова оптужница, као и претходна, сада чека оцену суда, који је већ једном прихватио замерке одбране и предмет "Ћурувија" вратио на допуну истраге, што је потрајало још пет месеци.
Читав поступак се и даље води далеко од очију јавности, а тужилац Миљко Радисављевић не жели да се изјашњава о томе шта је тачно урађено од 14. јануара 2014. године, када је истрага почела. Уколико нова оптужница буде потврђена, биће заказано припремно рочиште, а затим и главни претрес. Друга законска могућност је још једно укидање оптужнице и повратак у истрагу.
Из одговора на нову оптужницу који је пре месец дана Ванрасправном већу послала Зора Добричанин Никодиновић, бранилац Ромића и Радоњића, произлази да Тужилаштво сада као доказ помиње и допис послат НАТО-у 12. јуна прошле године, три дана после подизања прве оптужнице, дакле по окончању прве истраге.
У том допису од НАТО-а се траже телефонске комуникације за време НАТО бомбардовања. Одбрана указује да је реч о доказу достављеном мимо законске процедуре која предвиђа међународну правну помоћ када се тражи сарадња од страних институција и захтева да се такав доказ издвоји.
Тужилаштво је од НАТО-а затражило да достави податке из пресретнутих комуникација мобилних телефонских мрежа, времену и дужини разговора од 24. марта до 15. априла 1999. године за више телефонских бројева окривљених, а међу њима је и број који је тада користио покојни Лука Пејовић.
Одбрана тврди да је Пејовића, убијеног 2000. године, на фотографијама препознала Бранка Прпа, као једног од нападача кога је видела на месту злочина. Ипак, Пејовић никада није званично означен као један од починилаца, а Тужилаштво је ранијим вештачењима утврдило да његов телефон није регистрован на базним станицама које покривају место злочина.
У првој оптужници Тужилаштво је као један од доказа против окривљених навело податке о праћењу телефонске комуникације. Снимљених разговора нема, али на основу података с базних станица утврђено је да су на дан злочина, као и дан раније, Ромић и Курак били у близини места злочина.
Овакав доказ одбрана оцењује као непоуздан за утврђивање кривице јер тиме није доказано да су окривљени разговарали на месту злочина, већ само да су коришћени њихови мобилни телефони. Адвокат Зора Добричанин Никодиновић тврди да је нова оптужница подигнута у време када још није истекао рок који је имала одбрана за примедбе на налазе вештака што је, како указује противно закону.
Убијен због новинарског посла
И у новој оптужници закључује се да је Ћурувија убијен због новинарске делатности. "У првој половини 1999. и током 2000. године у Београду, као организована криминална група у којој је сваки припадник имао унапред одређени задатак и улогу, чија је делатност планирана на дуже време, применом насиља у циљу очувања политичке власти и моћи и ограничења слободе медија, по налогу НН лица из највиших структура власти, вршили кривична дела убиства", пише у новој оптужници Специјалног тужилаштва.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.