Вести
23. 02. 2015.
Нужна одбрана
Као што је познато, у метежима, нарочито геополитичким, многи амбициозни свати, али и дрчне фрајле, види своју шансу, па је следствено неку своју шансу угледао и пословични Сулејман Угљанин, који је на неком санџачком скупу благоизволео изјавити да је Србија „шовинистичка творевина“, да то тако више не иде и да ће он, Суљо, „мало позвати НАТО“ да заведе ред, шта ли?
На страну то што је НАТО помало политички некоректно речено скептичан према именима као што је Сулејман, хајде да ми видимо, може ли се то некако изгладити мирним путем. Може, јашта! И то врло лако.
Суљи само треба дати, како се то каже, портфељ „на влади“ Србије и Србија ће у Сулејмановим очима моментално постати узорна демократска држава. Добро, тај проблем смо решили, идемо даље.
Праведница међу народима, Смајловићка Љиља, баш се жестоко расрдила и расписала, следствено чему је и у јучерашњем броју Политике објавила простран текст насловљен „Мале, прљаве тајне“.
Ко да одоли таквом наслову, људи моји? Можда је неко и одолео, ја нисам. Па шта нам каже Смајловићка? Кога брани? Кога плајпичи?
Ка и вазда, Смајловићка постојано брани правду, народ, народну војску, породицу, породичне вредности, породичне новине и остале друштвенополезне ствари, а резили смутљивце који роваре против свега реченог и чак иду тако далеко да подижу глас против „Одбране“, званичног гласила Попечитељства војеног.
Е, „Одбрана“ је тема ове колумне, а не Смајловићкине бљутаве слаткоречивости, јер да не би јучерашње Политике, појма не бих имао да тај лист уопште излази.
Немам ја ништа принципијелно против милитарних новинчина, али за речену „Одбрану“ до јуче никада нисам чио нити сам је икада видео „на трафици“. Стиже ли уопште „на трафике“? Да ли се брзо распрода?
Појма немам. Било како било, претпостављам да је „Одбрана“ правна наследница некадашњег Фронта, гласила блаженопочивше ЈНА. Можда ће се ово неком учинити чудним, али ја сам Фронт који је увек био доступан „на трафикама“ читао малтене редовно.
Није ти уопште био лош лист, имао је чак и (сасвим солидну) културну рубрику. Ово ће вас можда још више зачудити: у комунистичком Фронту беше врло мало политике, поготово не дневне, а нарочито не сељачке. Понеки уводник и понеки Титов говори уочи великих празника. И то је било то. Ето како се времена мењају.
У Фронту је, тврд вам стојим, било мање милитаризма него у Смајловићкином „породичном листу“. Па у том смислу имам предлог за попечитеља војног који се, како видим, није подшишао, као што се није подшишао ни начелник му генералштаба.
Немојте, господо, бацати паре на Одбрану, него Одбранину редакцију прекомандујте у Политику, Смајловићку унапредите у чин бригадног генерала, а новонастали војни лист назовите Нужна одбрана. Или још боље Одбрана од велике нужде.
Коментари (1)
Остави коментар24.02.
2015.
NEUZVRAĆENA LJUBAV
Malo,malo,pa me Basara strmoglavi u moju ranu mladost i prvu nesrećnu ljubav.Mnoge sam zaboravio,ali ta prva,kad god je se setim,strahovito me opeče.Dete sam bio.osmi osmoljetke.Zaljubio se u školsku drugaricu iz odelenja.Krio sam to od svih a ni njoj se nisam,bog zna koliko i kako otkrivao.Sve je,nekako,bilo u potaji.A kipteo sam.Zašto me ne primećuje.Doduše,i nisam ni bio neko i nešto.Jedan od najgorih đaka,poduži nos,kosa kao slama,džgoljav.Ni ona nije bila neka lepotica.Jedino,umela je lepo da piše.Na svakom književnom kružoku bila hvaljena,i od nas đaka a i od nastavnika.Dani su prolazili,ja kipteo od ljubavi,ona nema,ne vidi me,prosto nisam postojao za nju.
ОдговориIznutra sam počeo da vrim,besnim,sad shvatam,moja ljubavna osećanja je počela da topi neka mržnja.Ostio sam potrebu za osvetom.I ugodilo se Na kniževnom kružoku pročitala je svoj sastav.Priču o nekom hajduku.Ne sećam se kako ga je nazvala.Ja sam prvi ustao i počeo da kudim,što se kaže,na sva usta.Rekao sam da joj sve te sastave piše otac,da priča koju je pročitala je,u stvari prepričan roman "Hajduk Stanko",i ko zna šta još izlupetao,dok me nastavnica ,posle više opomena ,nije izbacila iz te t.z."male sale".
I za čudo,nećete mi verovati,Gorica,ni reč da mi kaže.Ni tada,ni bilo kada.Kao da se ništa nije dogodilo.
Godine su prolazile i čini mi se ,kad god se toga prisetim,sramota me je,svakim danom sve više.A danas,ponajviše.
Eto i moja tajna više nije tajna.