Вести
14. 02. 2015.
Давидовићеви Забавници у Народној библиотеци
Поводом обележавања Сретења и Дана државности Републике Србије, јуче је у Народној библиотеци изведен концерт хора Еквилибријум са делима српских композитора, пре свих Мокрањца.
Истовремено, у специјалној комори испред централне читаонице НБС изложено је неколико првих бројева Забавника који је 1815. покренуо у Бечу Димитрије Давидовић, творац првог српског Устава.
Интересантно, Давидовић је остао упамћен управо по Уставу, иако је пре писања овог документа био предани културни посленик који је својим прегнућима у великој мери задужио целокупну српску културу.
Две године пре Сретенског устава издао је прве Новине сербске, чиме је тадашње српско новинарство доживело неку врсту процвата, будући да до тада новинарство није било заступљено у правој мери. Тадашње прве српске дневне новине имале су као уређивачки императив културу и просветитељство, а не политику.
Када је реч о Забавнику, он прати линију развоја и значаја који је Захарије Орфелин започео периодиком - Славеносербским магазином, који је покренуо у 18. веку, али који је доживео само један број.
Први забавник није имао сталне рубрике, али потом су се усталиле као приповетке, загонетке, есеји о српству и идентитету, а сваки је садржао и календар.
Давидовић је био аутор неколико текстова, међу осталима и о идентитету Срба, а који је објављен у Годишњаку 1821. године
Посебан значај Димитрија Давидовића је у томе што је све ове подухвате извео у готово немогућим условима. За Новине сербске уложио је два своја мираза, немајући финансијску подршку. Забавник у почетку није имао довољно претплатника, па су му помогли тадашњи виђенији људи, чак и кнез Михаило Обреновић са 100 дуката.
Давидовић никада није био задовољан постигнутим и сматрао је да је прави потпорни стуб културе издаваштво и то о трошку издавача, а не писца.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.