Вести
13. 02. 2015.
Слобода изражавања и право личности (2)
Према члану 43 став 3 Устава, свако има право да испољава своју веру и своја верска убеђења, као и да јавно износи верска уверења.
Али, по ставу 4 истог члана, ово право може бити законом ограничено ако је то неопходно ради заштите живота и здравља људи, морала демократског друштва, Уставом зајемчених слобода и права грађана, јавне безбедности и јавног реда или ради спречавања изазивања, односно подстицања верске, националне или расне мржње.
Из овог произлази да се верска убеђења и уверења могу слободно изражавати, уколико не нарушавају вредности из сфере ограничења. Право на заштиту од говора мржње установљено чланом 75 Закона о јавном информисању и медијима, који забрањује подстицање дискриминације, мржњу или насиље према лицу или групи лица због њиховог припадања или неприпадања некој раси, вери, нацији, полу, као и због њихове сексуалне опредељености или другог личног својства, без обзира на то да ли је кршењем забране учињено кривично дело.
Право на посебну заштиту малолетника засновано је на члану 64 Устава, који предвиђа да су деца заштићена од психичког, физичког, економског и сваког другог искоришћавања и злоупотребљавања, као и да се њихова заштита уређује законом. Члан 77 Закона о јавном информисању и медијима одређује да садржај и начин дистрибуције медија не сме да шкоди моралном, интелектуалном, емотивном или социјалном развоју малолетних лица.
Члан 78 истог закона одређује: да штампани медији не смеју порнографију излагати на начин доступан малолетницима; да њихове насловне и последње стране не смеју имати порнографске садржаје; да се, ако тих садржаја има, мора објавити упозорење да нису намењени малолетним лицима.
Право на пресумпцију невиности, по члану 34 став 3 Устава, обезбеђује да се свако сматра невиним за кривично дело док се његова кривица не утврди правноснажном одлуком суда. Члан 73 Закона о јавном информисању и медијима проширује ову претпоставку и на друга кажњива дела, као што су привредни преступи и прекршаји.
Претпоставка не забрањује навођење радњи које су захваћ ене сумњом да их је одређено лице учинило. Ако, упркос конкорданцијалним ограничењима, медиј наруши лична права оних на које се односи објављена информација, њима стоје на располагању следећа средства заштите: захтев за одговор на информацију; тужба за исправку информације; тужба за повреду права или интереса; тужба за пропуштање објављивања или забрану поновног објављивања информације, односно личног записа; тужба за објављивање информације о исходу кривичног поступка; тужба за накнаду материјалне или нематеријалне штете; тужба за део добити остварен објављивањем манљиве информације.
У одређеним случајевима лице из информације може захтевати и објављивање пресуде о усвајању његове тужбе. Овим средствима заштите може се додати и тужба за повлачење (опозив) изјаве којом је повреда права учињена, предвиђена чланом 199 Закона о облигационим односима. Свако средство у низу наведених може бити употребљено под условима предвиђеним законом.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.