Вести
13. 02. 2015.
Слобода изражавања и право личности
Устав Србије, чланом 46 став 1, јемчи слободу мишљења и изражавања. Слобода мишљења је безобална, јер унутрашња мисао човека никог не може да повреди. Слобода изражавања подлеже, међутим, ограничењима, пошто исказивањем мишљења у било ком виду медијске комуникације може повредити права и интересе других. Зато је чланом 42 став 2 Устава одређено да се законом могу предвидети њена супстанциона и конкорданцијална ограничења.
Супстанциона - ради заштите националне безбедности, морала демократског друштва, јавног здравља и ауторитета судске власти. Конкорданцијална - ради заштите права лица на која се информације односе. Овде ће бити речи само о конкорданцијалним ограничењима.
Смисао ових ограничења је да слободу медијског изражавања учине сагласном правима личности којима се медијски садржаји баве. То су најчешће: право на живот и интегритет, право на достојанство, право на идентитет, право на приватност, право на испољавање верских уверења, право на заштиту од говора мржње, право на посебну заштиту малолетника и право на претпоставку невиности.
Према чл. 24 и 25 Устава, људски живот је неприкосновен, а физички и морални интегритет човека - неповредив. Отуда се претње смрћу и подстицање насиља не могу правдати слободом изражавања. Она не може бити важнија од права на живот и интегритет човека.
Према члану 23 став 1 Устава, људско достојанство је неприкосновено и сви су дужни да га поштују и штите. Оно се, по члану 79 Закона о јавном информисању и медијима, нарушава повредом части, угледа и пијетета.
- Част је скуп нематеријалних вредности које човек поседује, као биолошко и социјално биће. Биолошкој димензији одговара унутрашња част која се стиче рођењем а испољава као однос човека према властитој личности. Социјалној димензији одговара спољна част, којом окружење валоризује унутрашњу част човека.
- Углед је скуп нематеријалних вредности које човек радом, начином живота и понашањем стиче у ужем и ширем окружењу. Ако је част продукт односа човека према себи, углед је продукт односа других према човеку. - Пијетет је однос поштовања и оданости према умрлим прецима и другим блиским лицима. - На част, углед и пијетет најчешће се насрће увредама и клеветама. Увреде могу бити вербалне и реалне. Клевете се огледају у изношењу или проношењу неистина или полуистина. Увреде су и кривична дела. Клевете више нису.
Устав садржи одредбе о неповредивости стана (члан 40), тајности писама и других средстава општења (члан 41) и заштити података о личности (члан 42). Он нема општу одредбу о заштити приватног живота, али је има Закон о јавном информисању и медијима. Према члану 80 тог закона, подаци из приватног живота, лични писани записи, записи лика и гласа, не могу се објављивати без пристанка оног на кога се односе, осим у случајевима који су као изузеци предвиђени чланом 82 тога закона (када јавни интерес надвладава приватни). Заштита приватности јавних личности, а посебно носилаца јавних функција, сужена је.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.